Нижи намети на плате пут до запошљавања и развоја

Бањалука - Високе стопе опорезивања рада подстичу неформалну запосленост, која представља један од кључних елемената неформалне економије, због чега би порез и доприносе у РС требало без одлагања збирно снизити, чиме би било подстакнуто и запошљавање и економски раст.

Кључни су то закључци који су проистекли из истраживања "Опорезивање рада и неформална економија", које је припремила Унија удружења послодаваца РС у сарадњи са Центром за истраживања и студије ГЕА из Бањалуке.

Пореско оптерећење рада изражено учешћем пореског клина у просјечној плати у РС износи 38,5 одсто. У истраживању је наведено да то представља значајно повећање у односу на 2008. годину када је порески клин износио 32,7 одсто, чиме се РС приближила просјеку ЕУ, чије су поједине чланице предузеле мјере у правцу смањења опорезивања рада.

- Осим тога, прогресивност опорезивања рада у РС је релативно ниска, што значи да нема значајнијих растерећења на ниске зараде. Порески клин за плату у висини од 67 одсто просјечне зараде износи 37,7 одсто, што је само 1,35 одсто ниже у односу на порески клин за плату у висини од 167 одсто просјечне - наведено је у истраживању.

Послодавци висок порез и доприносе на плату наводе као један од највећих проблема за пословање у формалном сектору и сматрају да што прије треба спровести реформу у тој области. Као примјер позитивног ефекта смањења намета у истраживању је наведен сектор текстила, коже и обуће, у којем се од 2011. основица за обрачун доприноса утврђује на посебан начин. Снажан раст запослености у том сектору, који је услиједио након тога, сугерише да је наведена промјена можда допринијела овом порасту.

- Знатан број међународних истраживања је такође сврстао порезе и доприносе на зараду међу главне узроке постојања неформалне економије. У складу с тим, сугерише се да се смањењем опорезивања рада повећава стопа запослености у формалном сектору и постиже боља наплативост пореза - истакнуто је у истраживању.

Пројекције кретања прихода након снижења пореског клина показују да ће ефекат на страни прихода зависити од утицаја на додатно запошљавање у формалном сектору.

- Више разлога сугерише да би овај ефекат у РС имао потенцијал да буде релативно висок уколико би препоруке које су наведене биле спроведене у пакету. РС тренутно има изразито ниску стопу запослености, релативно висок порески клин, висок ниво неформалне економије и претежну перцепцију пословног сектора о недовољно квалитетном раду контролних органа - истакли су аутори истраживања, наводећи да постоји могућност добијања помоћи од међународних финансијских институција за подршку овом или сличном пакету мјера за пореско растерећење.

Истраживања о обиму неформалне запослености су дала различите резултате, а према једном од њих из прошле године око 35 одсто запослених у РС ради на црно. Више од 36.000 запослених је пријављено на најнижу плату од 370 КМ и у тој групи се налази добар дио оних који раде на сиво, што подразумијева исплату дијела плате на руке, односно без плаћања обавеза на цијелу зараду.

- Негативан утицај неформалног запошљавања је најизраженији у случају ниско плаћених радника, јер обично те раднике оставља без здравствене заштите, пензије или осигурања од незапослености - наведено је у истраживању.

Резултати истраживања су представљени на јучерашњем округлом столу у Бањалуци "Смањење опорезивања рада - пут ка економском расту?", који је организовала Унија удружења послодаваца РС. Предсједник ове асоцијације Драгутин Шкребић рекао је да би смањење пореског оптерећења на рад утицало на раст броја запослених и плата и привлачење инвеститора.

- Влада је од 2008. до 2011. године значајно повећала порезе и доприносе и то је један од разлога зашто је дошло до пада броја запослених. Посљедица свега је и рад на црно и исплата дијела плата на руке. За нас је и једно и друго недопустиво и боримо се против такве праксе, јер је то погубно за РС - рекао је Шкребић, наводећи да Влада што прије треба да посегне за смањењем стопе пореза и доприноса.

Предраг Дудуковић из бањалучке фирме "Колорит" казао је да су порез и доприноси прије осам година били на најнижем нивоу и да су били прихватљиви за послодавце јер је највећи број њих редовно измиривао све обавезе.

- Влада би смањењем доприноса растеретила трошкове рада сваког послодавца и отворила могућност за ново запошљавање - каже Дудуковић и додаје да би већи обухват наплате пореза неутралисао пад прихода усљед нижих стопа.

Препоруке

- Утврдити порески клин у РС на нивоу из 2008. године када је за просјечну плату износио 32,7 одсто или ниже

- Смањење пореског клина дизајнирати на начин да он буде најизраженији код ниских примања

- Ојачати квалитет рада и независност контролних органа

- Развити додатне стимулативне мјере за прелазак из неформалног у формални сектор

- Јачати друштвену одговорност и свјесност свих актера о негативним посљедицама рада у неформалном сектору

- Овај процес подржати кроз свеобухватну кампању јачања фискалне одговорности и транспарентности јавног сектора

- Све наведене мјере је потребно спровести у пакету

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.