Нинослав Стојадиновић: Бошњачки политичари немају воље да се суоче са злочинима

Србија је показала шта треба да уради свака земља бивше Југославије да би се суочила са прошлошћу, а пре свега са злочинима које су починили представници њиховог народа. Ту лежи проблем БиХ, јер се није суочила са злочинима нарочито оним које су починили представници бошњачког народа. Док се то не учини нема озбиљнијих помака.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" амбасадор Србије у БиХ Нинослав Стојадиновић наводећи да дјелимично разумије зашто бошњачки политичари нису спремни да се суоче са злочинима које су починили Бошњаци.

- Потез ове врсте би спустио рејтинг свакој политичкој странци код Бошњака која би пристала на то. Хрватска страна нема тих проблема, српска такође, док је проблем код бошњачких политичара што немају храбрости за државничке одлуке за шта је главни кривац та магична реч избори - рекао је Стојадиновић.

* ГЛAС: Како видите односе између земаља у региону и у којим областима се они могу унаприједити?

СТОЈAДИНОВИЋ: Односи и сарадња су били у великом застоју, а можда и у кризи у периоду од 2006. до 2010. године, али се та оцена, ипак, не односи на све у региону. Овај период је био доста лош за регионалну сарадњу која је врло битна не само за нас из региона него и за наше перспективе придружења Европској унији. Ствари су почеле да се мењају после избора хрватског председника Иве Јосиповића. После тога су председник Србије Борис Тадић и Јосиповић почели добру сарадњу. Следећи корак који је значио помак у добром правцу десио се после последњих избора у БиХ. Долазак Бакира Изетбеговића уместо Хариса Силајџића значио је велики помак и другачију атмосферу. Не ради се о некој драматичној промени политике бошњачког блока, али је важно да може о свему да се разговара без превеликих тензија и то не само о стварима о којима се слажу сва три члана Предсједништва БиХ, него и о онима о којима се не слажу. Министар иностраних послова БиХ Златко Лагумџија 14. марта долази у званичну посету Србији. БиХ је доласком Лагумџије добила бољег познаваоца прилика и озбиљнијег политичара. Врло брзо следи и посета председавајућег Савјета министара БиХ.

* ГЛAС: Србија је добила кандидатски статус, а Хрватска ускоро постаје пуноправна чланица ЕУ. Може ли то допринијети побољшању односа у региону?

СТОЈAДИНОВИЋ: Целом региону је место у ЕУ и нема алтернативе том путу. Треба учинити све да се приближимо том вредносном систему. Улазак Хрватске у ЕУ даје још већу шансу Србији и БиХ да економски боље сарађују. Надам се да ће и БиХ отклонити препреке које су јој остале да поднесе захтев за статус кандидата.

* ГЛAС: Сматрате ли да би тужилаштва Србије и БиХ требало да потпишу протокол о размјени доказа у предметима ратних злочина како би био направљен помак у једној од најосјетљивијих области сарадње између двије земље?

СТОЈAДИНОВИЋ: Наравно да је тај протокол требало потписати. То је био пример да се види да ли има или нема добре воље да се сви у региону суоче са ратним злочинима. Било је договорено све и протокол је прошао све инстанце, али је заустављен у БиХ. Потребан је искрен приступ и политичари морају да разлуче да ли су битнији интереси грађана и државе или проценти на изборима. Неким лидерима у Сарајеву недостаје истинска жеља за помирењем и ту лежи главни проблем. Суштинско помирење је питање са којим се Србија суочила. Председник Тадић је подржао усвајање Декларације о Сребреници, јер нема дилеме да се тамо десио злочин, а то не поричу ни званичници РС. Хапшењем оптуженика Србија је показала пример шта треба урадити. Свака земља бивше Југославије треба да се суочи са прошлошћу, а пре свега са злочинима које су починили представници њиховог народа. Ту лежи проблем БиХ, јер се није суочила са злочинима нарочито онима које су чинили представници бошњачког народа. Док се то не учини нема озбиљнијих помака. Делимично разумем зашто то не чине бошњачки политичари нарочито после фрагментације бошњачке политичке сцене где имамо четири партије. Потез ове врсте спустио би рејтинг свакој политичкој странци код Бошњака која би одлучила да га повуче. Хрватска страна нема тих проблема, српска такође док је проблем код бошњачких политичара што немају храбрости за одлуке за шта је главни кривац та магична реч избори. Они су нејединствени и код обележавања такозваног дана независности БиХ којег не признају Срби и углавном Хрвати. Српски блок је јединствен у заједничким институцијама, такође и хрватски, док су у бошњачком блоку велика трвења и то није добро ни за БиХ. Више има сукоба између бошњачких странака него између једне бошњачке странке и српске или хрватске.

* ГЛAС: Бошњачки политичари представницима РС замјерају то што се више окрећу Београду него Сарајеву. Како то коментаришете?

СТОЈAДИНОВИЋ: Није добро што бошњачки политичари сматрају да је све што се не одиграва у Сарајеву атак на БиХ, као да ентитети нису реалност. Многа животна питања су у надлежности ентитета и логично је да се сарађује са ентитетима. Србија специјалне везе нуди и ФБиХ, јер сматра да треба сарађивати максимално. С друге стране нормално је да српски народ као најмногобројнији у РС има везе са Србијом као својом матицом као што хрватски у Херцеговини и Средњој Босни има везе са Хрватском. Из РС никада није било примедаба што званичници Хрватске иду у Мостар или када хрватски званичници из БиХ иду у Хрватску. То је природно, јер Србију и Хрватску са БиХ не веже само граница него и народи који живе у БиХ.

* ГЛAС: Како гледате на тренутну улогу OHR-а и да ли је високи представник још потребан БиХ с обзиром на то да је у Сарајево стигао специјални представник ЕУ?

СТОЈAДИНОВИЋ: Можда су високи представник и OHR у неком прошлом времену имали смисла. Но проблем је што су вукли потезе углавном на штету српског народа и српских политичара. OHR је и одговарао многим политичарима јер је радио посао уместо њих. Сада све више сазрева мишљење да је OHR одиграо своју улогу. Већина земаља је за затварање OHR-а. Сматрам да OHR треба хитно затворити и препустити домаћим политичарима да решавају судбину своје земље. OHR је одживео своје поготово сада када постоји канцеларија специјалног представника ЕУ. Виде се помаци од доласка Петера Соренсена иако он не прети, нити намеће решења. Дислокација OHR-а у Брисел или Беч би било лоше решење јер би био под још већим утицајем међународне заједнице.

Реис Церић

* ГЛAС: Како гледате на мијешање поглавара Исламске заједнице у БиХ Мустафе Церића у политичке и вјерске односе у Србији?

СТОЈAДИНОВИЋ: Реис Мустафа Церић се не меша само у односе у Србији између власти и дела Исламске заједнице него се на непримерен начин меша и у односе унутар једне конфесије. Осим тога уплиће се у политичке односе и отворено неке политичаре напада, а друге фаворизује. Када се томе дода његов сукоб са кардиналом Винком Пуљићем јасно је како делује реис Церић. Питање верских заједница је веома осетљиво. БиХ је секуларна држава као и Србија и то би требало поштовати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.