Ninoslav Stojadinović: Bošnjački političari nemaju volje da se suoče sa zločinima

Srbija je pokazala šta treba da uradi svaka zemlja bivše Jugoslavije da bi se suočila sa prošlošću, a pre svega sa zločinima koje su počinili predstavnici njihovog naroda. Tu leži problem BiH, jer se nije suočila sa zločinima naročito onim koje su počinili predstavnici bošnjačkog naroda. Dok se to ne učini nema ozbiljnijih pomaka.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" ambasador Srbije u BiH Ninoslav Stojadinović navodeći da djelimično razumije zašto bošnjački političari nisu spremni da se suoče sa zločinima koje su počinili Bošnjaci.

- Potez ove vrste bi spustio rejting svakoj političkoj stranci kod Bošnjaka koja bi pristala na to. Hrvatska strana nema tih problema, srpska takođe, dok je problem kod bošnjačkih političara što nemaju hrabrosti za državničke odluke za šta je glavni krivac ta magična reč izbori - rekao je Stojadinović.

* GLAS: Kako vidite odnose između zemalja u regionu i u kojim oblastima se oni mogu unaprijediti?

STOJADINOVIĆ: Odnosi i saradnja su bili u velikom zastoju, a možda i u krizi u periodu od 2006. do 2010. godine, ali se ta ocena, ipak, ne odnosi na sve u regionu. Ovaj period je bio dosta loš za regionalnu saradnju koja je vrlo bitna ne samo za nas iz regiona nego i za naše perspektive pridruženja Evropskoj uniji. Stvari su počele da se menjaju posle izbora hrvatskog predsednika Ive Josipovića. Posle toga su predsednik Srbije Boris Tadić i Josipović počeli dobru saradnju. Sledeći korak koji je značio pomak u dobrom pravcu desio se posle poslednjih izbora u BiH. Dolazak Bakira Izetbegovića umesto Harisa Silajdžića značio je veliki pomak i drugačiju atmosferu. Ne radi se o nekoj dramatičnoj promeni politike bošnjačkog bloka, ali je važno da može o svemu da se razgovara bez prevelikih tenzija i to ne samo o stvarima o kojima se slažu sva tri člana Predsjedništva BiH, nego i o onima o kojima se ne slažu. Ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdžija 14. marta dolazi u zvaničnu posetu Srbiji. BiH je dolaskom Lagumdžije dobila boljeg poznavaoca prilika i ozbiljnijeg političara. Vrlo brzo sledi i poseta predsedavajućeg Savjeta ministara BiH.

* GLAS: Srbija je dobila kandidatski status, a Hrvatska uskoro postaje punopravna članica EU. Može li to doprinijeti poboljšanju odnosa u regionu?

STOJADINOVIĆ: Celom regionu je mesto u EU i nema alternative tom putu. Treba učiniti sve da se približimo tom vrednosnom sistemu. Ulazak Hrvatske u EU daje još veću šansu Srbiji i BiH da ekonomski bolje sarađuju. Nadam se da će i BiH otkloniti prepreke koje su joj ostale da podnese zahtev za status kandidata.

* GLAS: Smatrate li da bi tužilaštva Srbije i BiH trebalo da potpišu protokol o razmjeni dokaza u predmetima ratnih zločina kako bi bio napravljen pomak u jednoj od najosjetljivijih oblasti saradnje između dvije zemlje?

STOJADINOVIĆ: Naravno da je taj protokol trebalo potpisati. To je bio primer da se vidi da li ima ili nema dobre volje da se svi u regionu suoče sa ratnim zločinima. Bilo je dogovoreno sve i protokol je prošao sve instance, ali je zaustavljen u BiH. Potreban je iskren pristup i političari moraju da razluče da li su bitniji interesi građana i države ili procenti na izborima. Nekim liderima u Sarajevu nedostaje istinska želja za pomirenjem i tu leži glavni problem. Suštinsko pomirenje je pitanje sa kojim se Srbija suočila. Predsednik Tadić je podržao usvajanje Deklaracije o Srebrenici, jer nema dileme da se tamo desio zločin, a to ne poriču ni zvaničnici RS. Hapšenjem optuženika Srbija je pokazala primer šta treba uraditi. Svaka zemlja bivše Jugoslavije treba da se suoči sa prošlošću, a pre svega sa zločinima koje su počinili predstavnici njihovog naroda. Tu leži problem BiH, jer se nije suočila sa zločinima naročito onima koje su činili predstavnici bošnjačkog naroda. Dok se to ne učini nema ozbiljnijih pomaka. Delimično razumem zašto to ne čine bošnjački političari naročito posle fragmentacije bošnjačke političke scene gde imamo četiri partije. Potez ove vrste spustio bi rejting svakoj političkoj stranci kod Bošnjaka koja bi odlučila da ga povuče. Hrvatska strana nema tih problema, srpska takođe dok je problem kod bošnjačkih političara što nemaju hrabrosti za odluke za šta je glavni krivac ta magična reč izbori. Oni su nejedinstveni i kod obeležavanja takozvanog dana nezavisnosti BiH kojeg ne priznaju Srbi i uglavnom Hrvati. Srpski blok je jedinstven u zajedničkim institucijama, takođe i hrvatski, dok su u bošnjačkom bloku velika trvenja i to nije dobro ni za BiH. Više ima sukoba između bošnjačkih stranaka nego između jedne bošnjačke stranke i srpske ili hrvatske.

* GLAS: Bošnjački političari predstavnicima RS zamjeraju to što se više okreću Beogradu nego Sarajevu. Kako to komentarišete?

STOJADINOVIĆ: Nije dobro što bošnjački političari smatraju da je sve što se ne odigrava u Sarajevu atak na BiH, kao da entiteti nisu realnost. Mnoga životna pitanja su u nadležnosti entiteta i logično je da se sarađuje sa entitetima. Srbija specijalne veze nudi i FBiH, jer smatra da treba sarađivati maksimalno. S druge strane normalno je da srpski narod kao najmnogobrojniji u RS ima veze sa Srbijom kao svojom maticom kao što hrvatski u Hercegovini i Srednjoj Bosni ima veze sa Hrvatskom. Iz RS nikada nije bilo primedaba što zvaničnici Hrvatske idu u Mostar ili kada hrvatski zvaničnici iz BiH idu u Hrvatsku. To je prirodno, jer Srbiju i Hrvatsku sa BiH ne veže samo granica nego i narodi koji žive u BiH.

* GLAS: Kako gledate na trenutnu ulogu OHR-a i da li je visoki predstavnik još potreban BiH s obzirom na to da je u Sarajevo stigao specijalni predstavnik EU?

STOJADINOVIĆ: Možda su visoki predstavnik i OHR u nekom prošlom vremenu imali smisla. No problem je što su vukli poteze uglavnom na štetu srpskog naroda i srpskih političara. OHR je i odgovarao mnogim političarima jer je radio posao umesto njih. Sada sve više sazreva mišljenje da je OHR odigrao svoju ulogu. Većina zemalja je za zatvaranje OHR-a. Smatram da OHR treba hitno zatvoriti i prepustiti domaćim političarima da rešavaju sudbinu svoje zemlje. OHR je odživeo svoje pogotovo sada kada postoji kancelarija specijalnog predstavnika EU. Vide se pomaci od dolaska Petera Sorensena iako on ne preti, niti nameće rešenja. Dislokacija OHR-a u Brisel ili Beč bi bilo loše rešenje jer bi bio pod još većim uticajem međunarodne zajednice.

Reis Cerić

* GLAS: Kako gledate na miješanje poglavara Islamske zajednice u BiH Mustafe Cerića u političke i vjerske odnose u Srbiji?

STOJADINOVIĆ: Reis Mustafa Cerić se ne meša samo u odnose u Srbiji između vlasti i dela Islamske zajednice nego se na neprimeren način meša i u odnose unutar jedne konfesije. Osim toga upliće se u političke odnose i otvoreno neke političare napada, a druge favorizuje. Kada se tome doda njegov sukob sa kardinalom Vinkom Puljićem jasno je kako deluje reis Cerić. Pitanje verskih zajednica je veoma osetljivo. BiH je sekularna država kao i Srbija i to bi trebalo poštovati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.