Невен Ђенадија за „Глас“: Модерна трампа руши систем санкција

Једноставном трампом, односно размјеном робе уз помоћ платформе коју подржава вјештачка интелигенција, могао би бити ријешен проблем западних санкција.

Сматра ово спољни сарадник Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске и докторанд на престижном Московском државном институту међународних односа Невен Ђенадија, који је ову идеју недавно изнио на Међународном научном симпозијуму "Стварање будућности" у Москви. Према ријечима Ђенадије, ради се о платформи која би могла помоћи санкционисаним државама које су суочене са блокадом употребе такозваног Свифт кода, као што су Русија и Иран, али и оним земљама које настоје да избаце долар из трговине.

ГЛАС: Како би функционисала ова платформа?

ЂЕНАДИЈА: Она би се бавила математичким калкулацијама понуда компанија земаља које се одлуче на овакав начин трговине. Сматрам да би БРИКС био идеалан за тако нешто, за практично тестирање ове идеје, односно платформе. Она би почивала на четири стуба. Први би се односио на вјештачку интелигенцију, која би радила све математичке калкулације. Други је - такозвани Центар за податке. Он би био успостављен у свим државама које прихвате овај вид трговине. Ти центри би скупљали податке о компанијама, шта то оне могу извести, а шта им је неопходно да увезу. Након што ти подаци буду верификовани, они улазе у главни систем. Након тога вјештачка интелигенција математички проналази понуде које имају сличну вриједност, стварајући понуду за размјену одређених добара.

ГЛАС: Значи ради се о једној врсти модерне трампе?

ЂЕНАДИЈА: Управо тако. Када је у питању технологија ми само гледамо напријед, а уназад се не окрећемо. Моја идеја је да то промијеним, да се вратимо на једну врсту трампе робе, али уз помоћ вјештачке интелигенције.

ГЛАС: Како би то изгледало у пракси?

ЂЕНАДИЈА: Рецимо да имамо једну руску компанију која жели да извезе нафту у одређеној вриједности, а другој је, примјера ради потребан челик. Претпоставимо да у исто вријеме у Индији постоје компаније које би извезле челик, али и један број оних којима је потребна нафта. Онда се обави трговинска размјена између њих те се депонује њихов уговор о трампи у централну БРИКС банку. Замислио сам да руска компанија која је увезла челик, плати оној која је извезла нафту. И обрнуто у случају Индије. Неки су ми поставили питање шта се дешава када вриједност извоза није иста оној увезеној. У том случају постоји још један стуб, то су банке за поравнавање.

ГЛАС: Која би њихова улога била?

ЂЕНАДИЈА: Улога ових банака би била да од локалних фирми које увозе примају уплате за вриједност увезене робе, а у случају да локалне фирме извозе добра према неким другим чланицама БРИКС-а, онда би оне плаћале њима. Такође, ове домаће банке за поравнавање би служиле као филијале централне БРИКС банке, која би служила као гарант за трговинске трансакције. Ова институција би издавала дигиталну валуту подржану златом, чиме би била обезбијеђена стабилност и сигурност трговинских уговора.

ГЛАС: Како је ова иновација прихваћена на симпозијуму?

ЂЕНАДИЈА: Одмах након презентације пришла ми је модератор овог догађаја, Елена Сидоренко, која је професор на Московском државном институту међународних односа и честитала ми, поручујући да се ради о интересантној идеји. Није крила одушевљење, говорећи да ће ме подржати у мом даљем раду. И сви руски медији су пренијели моје излагање, али је оно привукло пажњу и једног професора економије из Индије.

ГЛАС: Шта Вас је мотивисало да осмислите овакву платформу?

ЂЕНАДИЈА: Крајем прошле године завршио сам магистарску тезу, коју сам изложио на Факултету политичких наука у Бањалуци. Ментор ми је била професорица Нина Сајић, а предсједник комисије професор Жељко Будимир. Обрадио сам тезу - "Економски односи између САД и Кине". На крају сам добио десетку. А онда сам чуо за одржавање овог симпозијума у Москви, који је носио назив "Стварање будућности". То ме је понукало да надоградим ову своју магистарску тезу, тражећи начине како би се поједине земље могле изборити са наметнутим западним санкцијама. Као што би рекао наш стари народ, вода увијек нађе начина да прође. И тако је кренуло.

ГЛАС: Боравили сте више дана у Русији, односно Москви, да ли сте имали прилику да видите како обични људи живе?

ЂЕНАДИЈА: Колико сам успио видјети утицај многобројних санкција готово се и не види. Довољно је погледати какви се аутомобили возе. Нико не прича о санкцијама. Нема говора о западним причама да је Русија наводно на корак од пропасти. Ничег не фали, продавнице су снабдјевене. Нормално се живи. Опуштено. Свега има. Једина разлика је та што се у трговинама углавном налазе домаћи производи.

ГЛАС: Какве су цијене у продавницама?

ЂЕНАДИЈА: Оне су отприлике сличне онима који ми имамо овдје, на овим нашим просторима. Можда су нешто мало више. Али, када су у питању остали и режијски трошкови, Руси су у далеко повољнијем положају. Цијена горива се, примјера ради, креће око 60 евроценти. Ако то видимо, онда је врло лако доћи до закључка како Руси тренутно живе.

Pавнодушност

ГЛАС: Како је у Русији дочекана побједа Доналда Трампа?

ЂЕНАДИЈА: Људи с којима сам разговарао рекли су да им је драже што је Трамп побиједио. С друге стране од стране руских званичника, али и медија, исказана је једна равнодушност. Влада мишљење да ко год био на власти у САД неће имати пријатељски однос према Русији. Они немају превелика очекивања од Трампа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.