Несталих странака више него активних

САРАЈЕВО - БиХ је у самом врху земаља по броју политичких странака, а посљедњи подаци показују да је катанац стављен на њих 226, колико их је и избрисано из евиденција.

Странке се, наиме, приликом оснивања уписују у регистар надлежних судова којих је десет у ФБиХ, шест у Републици Српској и један у Брчко дистрикту, а уколико партије, с друге стране, дужи период не извршавају своје законске обавезе, бивају брисане са списка активних политичких организација.

Политичка организација, прописано је законима који важе у БиХ, престаје да ради ако не обавља дјелатности утврђене Статутом у периоду дужем од једне године. Поменутим ентитетским законима је прописано да околности о томе утврђује суд и након тога политичку организацију брише из регистра, а у дистрикту, према ранијим информацијама, захтјев за брисање политичке организације подноси јавни тужилац.

Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ, с друге стране, сматра да су за оне странке које не достављају финансијске извјештаје прописане Законом о финансирању странака и не пријављују се за учешће на изборима за органе власти испуњени услови за брисање из регистра по службеној дужности. Посљедњи пресјек, како су навели за "Глас" у ЦИК-у, показује да је посљедњег дана 2024. године, према њиховим подацима, било активно 207 странака, уз опаску да је већ у току ове године једна брисана из регистра суда.

- Из регистра је од 2009. до 2025. године брисано укупно 226 политичких странака. Због неактивности, а на приједлог Централне изборне комисије, брисано је 187 странака, а њих 39 је из регистра судова брисано на захтјев политичке странке - потврдили су у ЦИК-у.

Највише странака је, према подацима из доступних информација, избрисано током 2009. године, односно њих 136. Међу посљедњим које су званично угашене су и Партија економске и социјалне правде, Покрет за Прњавор те Странка девизних штедиша Републике Српске, Грађанска партија напретка те Слободна Српска.

Да се број странака на домаћем терену веома често мијења, показују подаци у јавности. Ипак док с једне стране гасе, с друге стране оснивају нове партије.

Један од разлога за то је, како дуже понављају и из Коалиције "Под лупом" чињеница да је политика постала уносан посао и да многи, посебно у годинама пред изборе, у томе виде или своју самосталну шансу или да, као својеврсна испомоћ, погурају веће странке и одвуку дио гласова њихових противника.

Други разлог је тај што је оснивање странке, формално, прилично лак посао, јер је потребан одређен број потписа и уплата административне таксе за упис у регистар.

У БиХ, наиме, не постоји јединствен закон о политичким организацијама ни јединствени и уједначени критеријуми према којима се региструју политичке странке.

У ФБиХ политичку организацију може основати најмање 50 пунољетних грађана, у Републици Српској њих најмање 500, док у Брчко дистрикту БиХ политичку организацију може основати најмање 300 пунољетних грађана.

Сва три закона садрже одредбу према којој сваки пунољетни грађанин може под једнаким условима, у складу са Статутом, постати члан политичке организације.

Представник Стратешког одбора Коалиције "Под лупом" и Форума грађана Тузла Вехид Шехић понавља да је политика код нас најуносније занимање и да је много оних који желе да уђу у власт, не да би нешто мијењали у земљи, него да би се материјално обезбиједили.

Сматра и да није довољно само брисати странке из регистра, већ треба и санкционисати одговорне особе, јер се дешава да буде забрањен рад партије због уочених неправилности, а затим исти људи формирају другу странку.

Дугови

Евиденције ЦИК-а, како је недавно објавио "Глас Српске", показују да дуг странака, по основу казни због кршења закона, достиже пола милиона КМ и да у тој институцији не крију да дио потраживања и неће успјети наплати.

Ненаплативо је око 200.000 КМ због угашених рачуна и брисања политичке странке из регистра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.