Нестали у рату, скривени у миру

Предраг, Марко, Јанко, Петар, Иван, Суад, можда и Марија, Драгица, Невенка. Ко зна, а можда се никада неће ни сазнати да ли су се на та имена некад, прије и три деценије, одазивали нечији очеви, мајке, браћа, сестре од којих су само остале кости, а да се не зна ни која је чија.

Данас, толико година послије рата, они су Н. Н. лица, два слова и један број на сандуку јер "леже" у спомен-костурницама. Јер немају ни гроба. Јер чекају да их препознају и да их њихови најмилији преузму и положе у гроб изнад којег ће писати, јасним словома, ко почива у миру испод плоче, а породице из Српске вјерују да је то могуће само ако Република преузме тај посао у своје руке. Јер су од Института за нестала лица на нивоу БиХ одавно дигли руке.  

Породицама из Српске које још, углавном из Института за нестала лица БиХ, чекају вијести о судбини својих најмилијих којима је изгубљен сваки траг током посљедњег рата, вријеме одавно није савезник. Као ни Институт јер, како годинама већ тврде, на тој адреси све мање маре за српске жртве. Неки се усуде и рећи да је зато и формиран, а зуб времена узима данак. Нестају и они који су до смрти трагали за несталим члановима своје породице.

Република Српска још потражује око 1.650 лица. Око 650 посмртних остатака чека идентификацију у сандуцима у спомен-костурницама које су у Бањалуци, Источном Сарајеву и Невесињу. Велики број ДНК узорака је узет од сродника, али је прије неколико година све отишло за Хаг када је тај град преодређен за ново сједиште Међународне комисије за нестала лица (ИЦМП) која је, уз Савјет министара, суоснивач Института.

Томе се и тада противила Српска због оправдане сумње да је ту можда и крај свакој нади да ће бити утврђено ко је ко. Данас кажу да су били у праву и зато траже од републичких институција да "аминују" формирање стручног тима који ће отворити сандуке у костурницама и покушати да у Заводу за судску медицину у Бањалуци буде идентификовано што је могуће више лица јер за сва, нажалост, вјероватно никада неће бити откривено ко су.

Заблуда и нада

Институт за нестала лица БиХ, као институција на нивоу БиХ, основан је 30. августа 2005. године, на Међународни дан несталих особа, а из Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила већ годинама траже потпуну реорганизацију или укидање Института јер су, тврде, евидентне опструкције када је ријеч о тражењу несталих лица српске националности.

То поткрепљују подацима о укупном броју пронађених и идентификованих посмртних остатака када су у питању српске жртве, указујући на то да су далеко боље резултате постизали комисије и тимови на ентитетском нивоу који су радили до и нешто мало након формирања Института који је, додају, фокус усмјерио углавном на бошњачке жртве.

У реду српских представника који су незадовољни радом Института и који поново траже да Република узме ствар у своје руке јесте и Организација за тражење погинулих бораца и несталих цивила из Брода. Њен предсједник  Марко Грабовац, који је пронашао брата, а још трага за мајком, подвлачи да је од почетка рада Института 2008. године до данас пронађено свега 70 Срба, због чега очекују да институције Српске подрже формирање стручног тима за идентификацију ексхумираних посмртних остатака у три спомен-костурнице, а који би предводио патолог Жељко Каран.

Одустајање од потраге није опција ни након три деценије јер у породицама још тиња нада да ће дочекати дан да своје најмилије сахране како би коначно почивали у миру. На путу ка том циљу им је потребна помоћ институција Републике, а захтјев за формирање стручног тима послали су на одобравање још прије и више од шест мјесеци на адресу Народне скупштине.

- Не можемо одустати од потраге за онима који су нестали у периоду од 1992. до 1995. па и 1996. године. То дугујемо породицама. Јесте прошло предуго. Имали смо некада свој тим и комисију за тражење, али сматрајући да се тај посао може још убрзати, пристали смо на формирање Института за нестала лица БиХ. Преварили смо се. Довољно је рећи да је од формирања Института  до данас пронађено само 70 несталих Срба. То је толико поражавајуће, тако да је јасно да је нови стручни тим насушна потреба и да кренемо са идентификацијом посмртних остатака у костурницама који у њима леже и чекају нечију милост - рекао је Грабовац.

Породице су, каже, у 99,9 одсто случајева дале крв за ДНК анализу, односно да би била упоређена са узорцима коштане сржи.

- Ако би, а то је био закључак током једног разговора са доктором Караном, десет па, дај боже, и 20 одсто се утврдило подударање, убрзали бисмо процес и омогућили да неки од њих буду достојанствено сахрањени. Упорни смо и идемо даље, чекамо одговоре из републичких институција - нагласио је и додао да Српска чини све како би успјешно радила.

Оправдано сумњају да су у костурницама махом остаци припадника српског народа, јер да је другачија слика, били би брзо идентификовани од стране Института и Тужилаштва БиХ.

- Више од 99 одсто посмртних остатака су лица српске националности и то и они знају и зато неће да раде - убијеђен је Грабовац те додаје да они добро знају гдје су тијела несталих Срба и да то упорно гурају под тепих јер би, да се крене са тим процесом, бројеви открили потпуно другачију слику БиХ.

Грабовац је био четири године у Савјетодавном одбору Института, а додаје и да српски представник у Колегијуму директора Никола Перишић не ради како би требало свој посао.

- Ако нисам у праву, нека ме исправе. Ако су тамо остаци муслимана и Хрвата и дјелимично Срба или Срба у доста мањем проценту од друга два народа, зашто не отворе костурнице и зашто не раде па макар ријешили једну кост и сазнали чија је. Било да је то Хусо, Анте или Јован. Хајде да видимо, али све се зна. Све што је пронађено у Федерацији је отишло у Тузлу и одмах ишло у процес да се утврди ко је. Зато и неће да их отворе, јер знају чије су кости унутра, у нашим костурницама, а ми смо ни на небу ни на земљи - закључио је Грабовац.

Национално питање

Саговорник "Гласа" упућен у проблематику и рад некадашњих републичких тимова за тражење несталих каже да су са свих тијела узети коштани узорци и да се очекује да лабораторија у Хагу уради ДНК. Ипак, тврди да су у Српској свјесни, или би до сада требало сви да буду, да од међународне комисије не треба очекивати ништа јер ради на донаторском принципу, а за БиХ готово да и нема више донација.

И та чињеница, додаје, иде у прилог захтјеву да Република Српска преузме одговорност за рјешавање судбине несталих лица, уз напомену да је својеврсни мозаик.

- Ово се мора посматрати као национално питање Републике Српске, а не нивоа БиХ и Института који је зарибао чим је почео да ради. У Српској мора да буде формиран стручни тим са максимално десет људи. Неко мора да упали аларм и каже да ово није у реду. Имамо капацитете у Заводу, имамо стручне људе - рекао је саговорник "Гласа".

Све и једно тијело у костурницама је, тврди, српске националности.

- Није проблем поново узети узорке са костију, али су проблем крвни узорци јер поново морају бити узети од породица. То је захтјевнији посао, али ако га почнемо сада, завршићемо за годину-двије, а да смо га почели прије толико времена, били бисмо бар при крају. Једноставно, морали смо јуче кренути, а не сутра. Хрватска и Србија имају самосталне стручне институције за нестала лица, па чак и Црна Гора која нема несталих, а ми смо насјели на причу да то дигнемо на ниво БиХ и ево до чека смо дошли. А имали смо и формиран и веома добар оперативни тим који је дао резултате и за само шест мјесеци су пронађена 74 тијела. То је боло очи Сарајеву и то је била прва институција која је донекле враћена на нивоу ентитета и дала резултата, али је на крају и он утопљен у другу институцију и није се могло као раније - истакао је.

Питање несталих Срба је, тврди, рјешиво.

- Република Српска мора преузети одговорност за 1.650 несталих кроз своју самосталну стручну институцију. Барем на овом питању не смије нико брати политичке поене и градити каријере. Ово је хуманитарно питање. Људи који су створили Републику Српску данас имају празне гробове. Заслужили су бар толико да имају гроб - закључио је.

У Заводу за судску медицину потврђују хтјење породица. Директор Жељко Каран каже да они, као републичка институција, могу да се баве и тим ДНК анализама, али под условом да буде испуњено неколико предуслова.

- Ми то знамо, ми то можемо, спремни смо да се укључимо у тај посао, али да би пројекат био реализован, потребно је прво документима све то покрити формално-правно. Ова област је сад у искључивој надлежности Тужилаштва и Суда БиХ и ништа не можемо да почнемо да радимо док нас одговарајућим документом неко не овласти да то радимо, а други предуслов је да неко стане финансијски иза свега овог. Ако говоримо око 650 скелета, морам да правим математику на 1.000 коштаних анализа јер неће свака успјети из прве, плус узимање узорака од породица, тако да оквирно морамо бити спремни на око 4.000 ДНК анализа. То кошта јер треба доста потрошног материјала, а треба рачунати и то да би рад на томе помогао да потраје и три-четири године. То се не може на брзину јер постоји и трећа ствар о којој треба да се поведе рачуна, а то је да ми имамо и наше свакодневне обавезе - рекао је Каран за "Глас".

Грешке и дуг

Критика на рачун институције у Сарајеву свјестан је и члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић који истиче за "Глас" да је из и тих остатака изолован ДНК, али нема подударања са узорцима крви породица.

- Велика је претпоставка да је у рату и непосредно по завршетку на основу класичних метода идентификације дошло до грешака тако да, нажалост, сад имамо ситуацију да поједине породице које су на те начине препознале своје најмилије живе у убјеђењу да су њима и подигли споменике - истакао је он и додао да им проток времена не иде наруку, али и да није лако прихватити у породицама да прије 20 година нису сахранили своје чланове.

Ни он не вјерује да ће бити откривено коме све припадају посмртни остаци.

- Искуства говоре да све судбине никада у сукобима нису откривене - рекао је Перишић.

Из Републичке организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила лани је поручено да је потребно више пажње посветити управо стању у којем се налазе спомен-костурнице. Влада Српске је, наиме, донијела одлуку према којој су Војничко гробље у Миљевићима у Источном Сарајеву, Спомен-костурница у невесињском насељу Гвозд и Ново гробље у Бањалуци увршћени међу спомен-обиљежја од изузетног значаја за Републику Српску. Тим поводом је и поручено да је важно да се крене у реконструкцију костурница да би оне заиста биле мјеста вриједна погинулих чије се кости налазе у њима, посебно ако се има у виду да ће један број посмртних остатака заувијек ту и остати.

Посљедњи испраћај идентификованих тијела из костурница био је, казали су за "Глас" у тој институцији, 27. маја 2013. године и тада је сахрањено пет тијела идентификованих бораца Прњаворске бригаде. Посљедња ревизија је почела 2013. у Невесињу, а завршена 2017. у Бањалуци. Радио је то ИЦМП по наредбама надлежних тужилаштава.

Улога Хага

Марко Грабовац је подвукао и да је слика породицама несталих постала јаснија и оног дана када је престала анализа узорака у Тузли и лабораторија пресељена у Хаг под плаштом да ће бити убрзан рад на тражењу несталих лица, а за које сматрају да леже у костурницама.

- Када је ријеч о тим крвним узорцима који су отишли у Хаг, знамо да бисмо их могли тешко добити како би их данас-сутра преузео наш стручни тим. Ако их не добијемо од Хага, а вјерујем да нећемо, морали бисмо да тражимо поново живе чланове породице да дају те три капљице крви и кренемо са радом - рекао је Грабовац.

Реорганизација

Посљедњи озбиљнији покушај реорганизације Института за нестала лица је заустављен прије неколико година, непосредно пред постизање договора који је, како су тада тврдили представници из Српске, био извјестан. Међутим, прво је изигран од стране представника из ФБиХ, а потом и са нивоа БиХ. Најважнија ствар је, како су истицали чланови радне групе из РС, ентитетска заступљеност, односно да чланови Управног одбора Института и Колегијума директора буду бирани из Српске и ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.