Неспорно доказана кривица за убиство дјечака

Сарајево - Ниједна ријеч из оптужнице није остала недоказана, а одбрана ниједном ријечју није оповргла ни оспорила доказе Тужилаштва. Сакиб Халиловић и Ефлета Весели су одговорни за кривична дјела која им се стављају на терет, рекао је јуче тужилац Тужилаштва БиХ Мирослав Јањић у завршној ријечи на суђењу Халиловићу и Веселијевој који су оптужени за убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године.

Подсјетио је да је Тужилаштво БиХ доказало да је на ширем подручју Каменице, Борића и Липља био оружани сукоб између тадашње Територијалне одбране, односно Армије РБиХ и Војске Републике Српске, да је неспорно да је са подручја под контролом Војске РС у јулу 1992. године на подручје Липља и Борића дошао дјечак Слободан Станковић и да је био православне вјероисповијести.

- У току извођења доказа постојале су три верзије разлога доласка дјечака на подручје под контролом Територијалне одбране: да тражи пса, да је био неки облик шпијуна и да су се дјечакови отац и мајка задржали на подручју ТО дуже него сви припадници српске националности па да су их због тога на подручју које је контролисала Војска РС малтретирали те да је то разлог због кога дјечак бјежи. Без обзира на то која је верзија тачна, неспорно је да је дјечак у јулу дошао на подручје које је контролисала јединица Сакиба Халиловића. Неспорно је да је постојала јединица Сакиба Халиловића - казао је Јањић.

Истакао је да су сви свједоци потврдили да је та јединица имала посебну намјену, да је била обучена у војне шарене униформе, те да јој је Халиловић био надређени.

- Када се докази посматрају појединачно и доводе у везу, више него неспорно је да је Елфета Весели убила дјечака и да јој је командант био Халиловић. Дјечак је био са јединицом, што су потврдили свједоци, а Халиловић није ништа предузео да истражи шта је било са дјететом јер је било јасно да га нема и да су сви у јединици причали да га је убила Елфета Весели. Халиловић није обавијестио надређене ни након убиства дјечака, ни током рата када је комуникација између јединица била боља, нити након рата - рекао је Јањић.

Казао је да је и свједок Ферид Хоџић потврдио да је Халиловић још од 1991. године био командант Патриотске лиге, да је и као командант интервентне јединице касније морао знати шта се догађало и да је некога о том убиству морао обавијестити.

- Свједок С1 је био очевидац убиства. Одбрана није довела у питање вјеродостојност исказа овог свједока. С1 је видио да Елфета убија дијете, да је била изнад њега и прво му ножем нанијела повреде у предјелу врата, а испричао је да му је потом пуцала у главу и да је дијете било замотано у плави мантилић. Потом је патолог Зоран Станковић потврдио да је дјетету била нанесена прострелна рана у предјелу главе из ручног ватреног оружја и да је у дјечакову главу пуцано из непосредне близине. Вјештак Станковић је потврдио да је дјечак имао и двије повреде у десном тјеменом предјелу нанесене оштрим предметом, што може бити нож. Једна рана је била нанесена на ушној шкољци и нанесена је ножем, односно бајонетом са аутоматске пушке. Свједочење свједока С1 и налаз вјештака Станковића ни у једном дијелу нису супротни једно другом - казао је Јањић.

Изношење завршних ријечи одбране заказано је за 29. март.

Свједок себи направио проблем

Јањић је истакао да је заштићени свједок С1 као припадник Армије РБиХ у рату изгубио шеснаестогодишњег брата и доста рођака те да је и сам два пута рањаван.

- Због свједочења многа малтретирања трпи његова мајка, али је он ипак свједочио. Он није имао ниједан мотив да свједочи и ове чињенице јасно доказују вјеродостојност његовог исказа. Овим свједочењем је само себи и породици направио проблем - рекао је Јањић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.