Непристојна понуда Лондонa земљама западног Балкана

САРАЈЕВО - Не постоји ниједан оправдан разлог због којег би нека од надлежних државних институција, евентуално, прихватила да се у БиХ направе нови и већи прихватни центри у које би били депортовани мигранти из Велике Британије или из било које друге европске државе.

Каже ово за "Глас Српске" директор Службе за послове са странцима БиХ Жарко Лакета коментаришући писање појединих британских медија да Лондон, наводно, истражује могућност слања миграната којима је одбијен азил у такозване центре за повратак, а који би били изграђени у државама западног Балкана.

Према писању ових медија, на столу је својеврсни  пословни аранжман који би подразумијевао да државе попут Албаније, Србије, БиХ и Сјеверне Македоније буду плаћене за прихватање сваког неуспјелог тражиоца азила у Великој Британији. Они би били смјештани у кампове, односно притворске центре у којима би били под кључем, а који би се користили за депортацију миграната из земаља са којима Велика Британија нема споразуме о репатријацији.

Предложена шема предвиђа и уклањање одбијених тражилаца азила из земаља које се сматрају несигурним према закону Уједињеног Краљевства, као што су Авганистан, Иран и Сомалија - у офшор прихватилишта која би, наводно, била изграђена на просторима западног Балкана.

Ово би требало да обухвата и неуспјеле тражиоце азила из држава које се сматрају безбједним, као што су Вијетнам, Пакистан и Индија. И они би, наводно, били дио овог пакета, односно могли би бити привремено задржани у таквим центрима, који би били направљени на простору западног Балкана, док се не спроведе процедура за њихово депортовање у њихову матичну земљу.

Овај приједлог, иначе,  долази у вријеме својеврсне инвазије миграната у ову острвску државу који малим чамцима прелазе канал Ламанш. Велика Британија је, иначе, дом више илегалних миграната него било која друга европска држава. Према посљедњим процјенама, у њој борави више од 745.000 илегалних миграната. Ово је више него што их има у Француској, али и Њемачкој.

Према ријечима Лакете, нема тог новца због ког би БиХ требало да пристане на један овакав приједлог уколико он буде упућен из Лондона на неку од надлежних адреса у БиХ.

Како је појаснио, Савјет министара, односно Министарство безбједности надлежно је за мигрантско питање, али и да је, што се тиче институције коју он представља, овај сценарио неприхватљив. Како каже, земље Европске уније и Велика Британија очигледно посљедњих година имају проблема због великог броја миграната. Резултат је то, како сматра, погрешних и лоших политика које су вођене у неком претходном периоду.

- Ове државе сада покушавају наћи начин да смање број миграната. Поједине европске државе су у међувремену направиле одређене споразуме мимо знања Брисела, односно Европске уније, као што су, примјера ради, Италија и Албанија. Њихов договор подразумијева да мигранти које италијанске власти ухвате на својим морским границама буду депортовани у мигрантске центре који су у међувремену изграђени у Албанији. Међутим, ово неће ријешити проблеме у које, како ствари стоје, сада покушавају увући и државе западног Балкана, па самим тим и БиХ. То није наш проблем и не видим због чега бисмо евентуално пристали на овакве и сличне планове - поручио је Лакета додајући да нико не жели да се бави узроцима мигрантске кризе, те да је то и највећи разлог због којег се Европа и Велика Британија налазе у великим проблемима, како економским, тако и безбједносним.    

Наводи и да је у земљама западног Балкана у претходном периоду урађено доста када је у питању мигрантска проблематика, те да је њихов број на такозваној балканској рути знатно мањи у односу на раније године.

Како каже, мигранти су се окренули неким другим рутама. До овог смањења је дошло и због појачаних контрола на границама, али и акција у којима су разбијени кријумчарски ланци. 

- Међународна сарадња са појединим државама и организацијама, поготово са Фронтексом и Србијом, али и самих агенција и министарстава полиције у БиХ, довела је до знатно мањег броја миграната у БиХ. Ова сарадња је резултовала и разбијањем многобројних кријумчарских група. Сада су друге руте актуелне. И не видим зашто бисмо ми пристајали да будемо опет некакав мигрантски центар и то због нечијих лоших процјена и одлука. Што у Британији не направе ове прихватне центре? Па зато што они нису у складу са законом, баш као и само враћање људи на силу. Постоји велики број међународних конвенција које штите мигранте, поготово оне који долазе из ратом захваћених подручја. Наравно, ту су и они који одлазе из својих земаља због економских и политичких разлога. И сада, када имају проблема због њиховог превеликог броја, али и повећаног прилива, односно покушаја илегалног преласка, сјетише се западног Балкана - каже Лакета. 

Велика Британија је средином прошле године одустала од планова за депортацију тражилаца азила у Руанду у складу са контроверзном имиграционом политиком након што су конзервативци изгубили изборе од Лабуристичке партије. Британски премијер је ову шему прогласио "мртвом", супротстављајући се тврдњи његовог претходника Ришија Сунака да ће то "зауставити чамце". Највиши британски суд прогласио је план незаконитим, те Руанду оцијенио несигурном за депортоване. Власти сада разматрају приједлог, односно могућност да мигранте којима су одбијени захтјеви за добијање азила пошаљу на Балкан. Црногорски премијер је већ поручио да његова земља неће бити дио овог аранжмана, али да не искључује могућност да ипак нека од балканских држава пристане на тако нешто.

Статистика

Према посљедњим подацима Међународне организације за миграције (ИОМ), када је у питању БиХ, мигранти и даље највише користе три улазне тачке: на подручју Бијељине и Зворника, али и граничног прелаза Метаљка код Чајнича. Углавном се ради о Мароканцима и Авганистанцима. Њихова рута кретања прво подразумијева одлазак до Сарајева, а онда до Бихаћа и Велике Кладуше, гдје покушају прећи границу са Хрватском. Истраживање, које је недавно спроведено, открило је да овим мигрантима у просјеку треба 441 дан да од земље поријекла дођу до Балкана, за шта кријумчарима плаћају и до 4.000 евра. Они у просјеку на просторима БиХ остају 43 дана. Они су као крајње дестинације навели Италију, Њемачку и Француску.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.