Непримјењива пресуда у предмету “Пударић”

БАЊАЛУКА - Европски суд за људска права из Стразбура на апсолутистички начин примјењује Конвенцију о људским правима, јер не постоји потпуна забрана дискриминације и у складу с тим посљедња пресуда овог суда у предмету “Пударић” једноставно није примјењива.

Овим ријечима политиколог Радомир Нешковић оцјењује одлуку суда из Стразбура који је пресудио у корист покојног Светозара Пударића, некадашњег функционера СДП-а БиХ и бившег потпредсједника Федерације БиХ, који је тужио БиХ зато што се као Србин из ФБиХ није могао кандидовати за члана Предсједништва БиХ.

Нешковић се слаже да ставом суда да је ријеч о дискриминацији, али истиче да пресуде Европског суда за људска права морају уважавати реалност и да у многим случајевима не користе ни државама на које се односе, ни већем поштовању људских права.

- Нема апсолутне забране дискриминације, јер кад би постојала онда би по том основу, наравно говорим хипотетички, била прекршена и права људи у насљедним монархијама који не могу да буду изабрани за монарха. Онда би и то била дискриминација - каже Нешковић.

Према његовим ријечима, приликом доношења, а посебно приликом примјене пресуде морају се уважавати чињенице да је БиХ састављена од два ентитета и да су три народа државотворна и то се не може поништавати ничијим пресудама.

- Европски суд за људска права приликом примјене Конвенције о људским правима треба водити рачуна о реалности државе и не може својим пресудама мијењати уређење државе. У том смислу, ова пресуда је непримјењива, јер се једноставно не може примијенити у реалности БиХ и њеном уставном уређењу - категоричан је Нешковић.

С друге стране, наш саговорник који је инсистирао на анонимности слаже се да је пресуда непримјењива, али објашњава да је потпуно легална и легитимна због грешке која је направљена 2005. године када је у Парламенту БиХ ратификован Допунски Протокол 12 уз Европску конвенцију о људским правима.

- Све досадашње пресуде суда из Стразбура против БиХ, од Сејдић и Финци, преко предмета Илијаза Пилава и Азре Зорнић, па до посљедње апелације покојног Светозара Пударића донесене су у њихову корист зато што је ратификован тај Протокол 12 који говори о општој дискриминацији када је у питању политичка равноправност свих грађана. Ниједна држава са сложеним државним уређењем која је чланица Савјета Европе није ратификовала тај протокол да се не би сусрела с овим са чим се сусреће БиХ, односно да не би суду дала основ да донесе пресуду по којој је њен највиши правни акт дискриминаторски - објашњава наш саговорник.

 Четири пресуде

Европски суд за људска права до сада је донио четири пресуде против БиХ у вези са изборним правима њених грађана. Прва је пресуда по заједничкој апелацији Рома Дерве Сејдића и Јевреја Јакоба Финција зато што због свог етничког поријекла не могу бити изабрани за чланове Предсједништва БиХ. Потом пресуда у предмету Илијаза Пилава који је тужбу поднио зато што се као Бошњак из Републике Српске није могао кандидовати за члана Предсједништва БиХ, затим апелација Азре Зорнић зато што не може да учествује на изборима за Дом народа БиХ и Предсједништво БиХ, јер се не изјашњава као припадница ниједне етничке групе и на крају пресуда у предмету Светозара Пударића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.