Неодржив раст јавног дуга, алармантна незапосленост

Бањалука - Јавни дуг у свим земљама југоисточне Европе наставља да расте, а овакав тренд дугорочно није одржив, наводи се у новом извјештају Свјетске банке који је јуче објављен.

Јавни дуг

У редовном извјештају Свјетске банке за југоисточну Европу, који је обухватио БиХ, Србију, Црну Гору, Македонију, Aлбанију и Косово, истиче се да је неколико земаља већ досегло забрињавајући ниво дуга, међу којима предњаче Aлбанија и Црна Гора које су најзадуженије земље.

- Јавни дуг у БиХ остао је стабилан на 39,1 одсто БДП-а, али с обзиром на њена институционална и ограничења позајмљивања, и проблеме у координацији политика, ни БиХ се не налази у зони сигурности - наводи се у извјештају и додаје да ситуација у БиХ тражи пажљиво праћење јер су депозити БиХ смањени, док су потраживања према властима повећана.

Водећи економиста за западни Балкан у Свјетској банци и аутор редовног економског извјештаја за југоисточну Европу Жељко Богетић је истакао да уз висок ниво јавног дуга и финансијске притиске, већина земаља мора усвојити обимне програме фискалне консолидације.

- То је кључни изазов за политику код земаља чији омјер јавног дуга према БДП-у убрзано расте - казао је Богетић и додао да економска политика мора да успостави равнотежу између потребе за унапређењем јавних финансија и смањењем макроекономских слабости, с једне стране, и унапређењем економске политике окружења за инвестиције, раст и радна мјеста, с друге стране.

Незапосленост

У извјештају се истиче да је шест земаља југоисточне Европе суочено са наглим успоравањем привредног раста у овој години, те да у краткорочном периоду неколико земаља мора да спроведе одрживу фискалну консолидацију да би преокренуле неповољну динамику дуга и поставиле основу за динамичнији дугорочни раст.

- Послије раста од 2,2 одсто у 2011. рани показатељи указују на то да ће шест земаља југоисточне Европе имати знатно спорији раст од 1,1 одсто у 2012. години - рекао је Богетић.

Иако пад на један одсто значи нагло успоравање, Богетић наглашава да би сценарио могао бити и гори у зависности од развоја ситуације у Грчкој.

Свјетска банка оцјењује да је финансијски сектор земаља југоисточне Европе и даље релативно добро позициониран, али уз повишене ризике посебно с обзиром на  ширење “заразе” грчке кризе.

- Врло је важно да власти наставе да предузимају проактивне мјере којима се од банака захтијева изградња додатних амортизера и јачање отпорности сектора. Креатори политика морају посебно узети у обзир тешку социјалну ситуацију и трендове у вези с тим - наводи се у извјештају.

Додаје се да ове земље имају и највише стопе незапослености и сиромаштва у Европи. На нивоу од око 23 одсто, просјечна стопа незапослености у ових шест земаља је више од два пута већа од просјека у односу на западну Европу, а углавном се ради о младима и дуготрајно незапосленима, што има уништавајући утицај на људски капитал.

- Напредак постигнут у смањењу сиромаштва прије кризе сада узима супротан смјер, а средња класа је суочена са великим ударима и испражњеним финансијским амортизерима домаћинства и штедњом. Владе ових земаља би требало да усвоје много амбициозније и ургентније планове структуралних реформи с циљем постизања раста и запошљавања - наводи се у извјештају и додаје да су стопе незапослености у Србији, БиХ и Црној Гори значајно више него у периоду прије кризе.

Додаје се да у појединим земљама, незапосленост младих достиже алармантан ниво.

- Осим тога више од 80 одсто особа које траже посао у БиХ и Црној Гори, и више од 70 одсто оних у Србији посао траже дуже од годину. Ситуација је вјероватно слична и у другим земљама, мада се подаци не могу добити - истиче се у извјештају.

Наглашава се да упркос великој незапослености и проблемима на тржишту рада, није било већих промјена политике запошљавања током 2011. и у првом кварталу 2012.

- Радна регулатива остаје проблематична и елемент социјалне заштите, посебно у БиХ и даје подстицаје људима да не траже активно посао. Како се економски изгледи за 2012. почињу погоршавати, мало је вјероватно да ће у краткорочном периоду доћи до одскока у запошљавању. Са процијењеним растом БДП-а од 1,1 одсто у 2012. години, изгледи за значајан раст запослености су мали - наводи се у извјештају.

Главни економиста Свјетске банке за БиХ Дамир Ћосић рекао је да су дешавања у еврозони велики ризик за економију БиХ.

- Врло је тешко предвидјети како ће се криза у еврозони разријешити. У случају да се криза не ријеши могло би се десити да БиХ уђе у нову рецесију - рекао је Ћосић.

Он је истакао да би јавна потрошња требало да буде у оној мјери у којој је одржива.

- Aко нема прихода буџетски дефицити се морају смањити, јер ће 2012. бити пета година заредом са дефицитом - рекао је Ћосић и додао да се као горуће питање намећу издаци у пензијском и здравственом сектору, јер је систем финансирања ова два сектора неефикасан.

Регионални директор и регионални координатор Свјетске банке за југоисточну Европу Џејн Aрмитаж истакла је да се дугорочни план структуралних реформи у земљама југоисточне Европе мора фокусирати на подстицање јачања трговинских и финансијских токова, а посебно, на реформу тржишта рада и јавних сектора.

Сиромаштво

У извјештају се истиче да се напредак у смањењу сиромаштва из периода прије кризе поништава, а средња класа је постала угроженија.
- У свјетлу много умјеренијих изгледа за раст него прије кризе и високих социјалних притисака, владе земаља југоисточне Европе треба да усвоје амбициознији и хитнији програм структуралних реформи усмјерених ка расту и радним мјестима - наводи се у извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.