Немамо право на заборав

Маријана Миљић Бјеловук
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Немамо право на заборав

БАЊАЛУКА - Оно што се слави у Хрватској као побједа, за српски народ је сваки пут дан туге, бола и патње јер злочини према Србима, почињени у акцији "Олуја", никада не смију бити заборављени.

Поручено је то поводом обиљежавања Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у злочиначкој хрватској акцији "Олуја", а који заједнички обиљежавају Република Српска и Србија. Централна манифестација, је одржана у Сремским Карловцима под називом "Олуја је погром - памтимо заувијек". Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације. Током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији су имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 1.247 или 66 одсто цивила, а око три четвртине били су старији од 60 година. Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.

Предсједник Народне скупштине РС Ненад Стевандић рекао је да су култура сјећања на српске жртве и самопоштовање српског народа подигнути на виши ниво откако Српска и Србија заједнички обиљежавају све важне датуме из историје.

- Заједничка обиљежавања су наша снага. Српска и Србија наставиће заједно да корачају и обиљежавају све важне датуме из српске историје, како оне трагичне, тако и величанствене - поручио је Стевандић.

Премијер Српске Радован Вишковић навео је да је 30 година прошло од највећег егзодуса српског народа који је уједно и највећи на простору данашње Европе од Другог свјетског рата.

- Три деценије од некажњеног масовног ратног злочина. "Олуја" је болан и тежак догађај за све Србе, јер се присјећамо трагичних дешавања из августа 1995. године. Срби су прогнани са својих вјековних огњишта, њихова имовина је опљачкана, уништена и спаљена с циљем да се трајно избришу трагови њиховог постојања на тим просторима. Оно што се тамо данас слави као побједа, за српски народ је то дан туге, бола и патње  - казао је Вишковић и додао да су у Хрватској и данас усташки поздрави свакодневица и да је то нешто што је, нажалост, постало пожељно и популарно.

Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац рекао је да је акција "Олуја", којом су жељели да затру траг постојања српског народа у Хрватској, дио геноцидног плана који траје од почетка прошлог вијека.

- Овај монструозни злочин дио је геноцидног плана који траје од почетка прошлог вијека, укључујући Први и Други свјетски рат, геноцид у Јасеновцу, те убиства и прогоне у трагичним догађајима са почетка деведестих година - навео је Кошарац и нагласио да Срби немају право на заборав ради мира и будућности српског народа и будућих покољења.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је да Срби никада неће заборавити злочиначку хрватску акцију у Републици Српској Крајини, у којој је српски народ етнички очишћен са подручја на којем је живио вијековима, и увијек ће инсистирати на истини.

- Српски народ инсистира на чувању успомене и сјећања на то вријеме, жртве и страдања, док директни извршиоци 30 година славе као свој велики успјех то што су уклонили Србе са тог простора и затрли све трагове њиховог постојања - нагласио је Ћосић и додао да се Србима као народу у прошлости често дешавало да су их прогонили са подручја на којем су живјели како би их сузбили на што мањи простор.

Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић навео је да је српски народ кроз вијекове доживљавао прогон и страдање, али је упркос свему опстао, траје и зна своје коријене.

Мандић је истакао да сваког 4. августа у српским душама настане болна тишина те да је тај датум све, само не обичан.

- Он је вапај за завичајем, слика дугих и бескрајних колона људи који су остављали своје куће, њиве, гробове, носећи са собом само живот и молитву. Сви ми Срби смо у тим колонама. Неко као изгнаник, неко као онај ко памти, али свако носи дио тог бола - написао је Мандић на друштвеној мрежи "Икс".

ТРАЖИТИ ЗАБРАНУ

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да би Србија требало да тражи од међународне заједнице да се у Хрватској забрани обиљежавање "Олује", односно да се славе два државна празника - Дан побједе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља, између осталог, због, како каже, чињенице да та хрватска војна акција има елементе геноцида.

- "Олуја" јесте не само највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата већ је то злочин који траје пуних 30 година. Та злочиначка акција има елементе геноцида, а доказ за то је тај фамозни састанак на Брионима 31. јула 1995. године, када је Фрањо Туђман рекао да Србима треба нанети такве ударце да практично нестану са својих етничких подручја - рекао је Линта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.