Нема назнака да ће Загреб одустати

САРАЈЕВО - Хрватска не одустаје од локације Черкезовац на Трговској гори, као потенцијалног одлагалишта за складиштења нуклеарног отпада из електране Кршко, а коначну одлуку о томе ће донијети након што спроведу све безбједносне процјене, анализе и евентуалне ризике, а с којим ће, како је обећано, бити упозната и БиХ.

Истакао је ово за “Глас Српске” предсједавајући Експертског тима за Трговску гору Емир Диздаревић, преносећи своје прве утиске након дводневног састанка делегације БиХ са представницима надлежног Одсјека МУП-а и Фонда за разградњу Хрватске. Према његовим ријечима, бх. делегација је у Загреб отпутовала да би затражила до сада израђену документацију о овом пројекту, а вратили се празних руку, с обећањима.

- Био је ово, да тако кажем, нулти састанак, на којем су нас хрватске колеге упознале са својим досадашњим активностима, при томе нам обећавајући да рад на регулаторним питањима и размјена података у будућности неће изостати. Све у свему, када бих све сумирао, нисам баш оптимиста да ће хрватска страна одустати од ове локације - истакао је Диздаревић.

Из надлежног одсјека МУП-а му је, како каже, речено да они још нису издали никакву дозволу, али и да ће све што буде рађено бити у складу с европским директивама. Надлежни из Фонда за разградњу су упознали делегацију БиХ о томе како су покренули јавну набавку у вези са проналаском подизвођача који ће радити на успостави Центра за управљање радиоактивним отпадом ниске и средње активности из нуклеарне централе “Кршко”, али и институционалног отпада са двије локације у Хрватској.

- Како нам је овом приликом речено, за први дио је планирана градња новог објекта, односно предложено је да касарна “Черкезовац” буде преуређена у складиште, а не у одлагалиште. Из тог регулаторног тијела су нам рекли и да је касарна само потенцијална локација, која би могла постати коначна ако буде утврђено да она испуњава прописане безбједносне стандарде из европских конвенција. С друге стране ми смо опет поновили наш став да се противимо избору ове локације, с обзиром на њен географски положај те затражили да Хрватска испоштује ЕСПО конвенцију из 1991, а која говори о процјени утицаја на животну средину у прекограничном контакту - рекао је Диздаревић.

Објаснио је и да је делегација БиХ овом приликом тражила и да њени експерти имају приступ свим мјерењима и испитивањима на терену, на шта им је с хрватске стране одговорено да то није у њиховој надлежности те да тај дио посла треба урадити преко надлежних полицијских тијела и Амбасаде БиХ у овој земљи.

- На крају смо се договорили и да свака три мјесеца организујемо састанак наших експерата. Надам се да ће ускоро и наш правни тим активније да се укључи у ову причу, јер тамо има много врхунских професора и правника. Морамо бити спремни на све да бисмо благовремено могли одреаговати - додао је Диздаревић.

Ко је заказао

Министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске Сребренка Голић рекла је да је још прерано говорити какав ће коначан исход бити. Она је изразила жаљење што због изостанка благовременог реаговања МИП-а у Савјету министара експертски тим раније није био у могућности да одржи један овакав састанак и што су били спријечени да уђу на локацију на којој Хрватска жели да одлаже отпад из НЕ “Кршко”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.