Неизвјесност уочи парламентарних избора у Израелу

ЈЕРУСАЛИМ - Израелски парламентарни избори 27. октобра могли би означити крај политичке доминације Бењамина Нетанијахуа, али не нужно и заокрет у безбједносној политици земље.

Први избори послије напада Хамаса 7. октобра 2023. године одржавају се у сјенци ратова и регионалних криза, док израелско друштво и даље тражи одговор на два кључна питања: ко сноси одговорност за безбједносни слом и може ли ново руководство земљи донијети већу сигурност.

Аналитичар међународних односа Мирко Даутовић оцјењује за "Глас Српске" да је утврђивање одговорности за пропусте из октобра 2023. једно од кључних питања изборне кампање.
Незадовољство Нетанијахуом, међутим, не значи аутоматски и побједу његових противника. Опозиција мора да покаже не само да може да окупи довољно посланика за смјену власти, него и да је способна да формира стабилну владу.

УЗДРМАНО ПОВЈЕРЕЊЕ

Напад Хамаса озбиљно је пољуљао повјерење у израелске безбједносне институције и отворио питање како је земља са снажним војним и обавјештајним системом могла да не спријечи тако велики напад. 
Даутовић указује на извјештаје о упозорењима која су постојала прије напада, али нису довела до одговарајућег одговора власти. Према његовој оцјени, Нетанијаху није адекватно реаговао на опасност, док је спор око формирања независне државне комисије за испитивање пропуста додатно појачао притисак на премијера. 

- За дио израелске јавности утврђивање одговорности није само питање политичког надметања него и предуслов обнове поверења у институције. Нетанијаху је годинама градио политички углед на обећању да може да гарантује безбедност земље, па је напад Хамаса погодио један од темеља његове политичке позиције - наводи Даутовић, додајући да се изборна расправа своди на два повезана, али различита питања: ко је одговоран за пропусте и ко може да гарантује безбједност у будућности.

НЕИЗВЈЕСНА ВЕЋИНА

Међу главним Нетанијахуовим ривалима је Гади Ајзенкот, бивши начелник Генералштаба и лидер центристичке странке Јашар. Нафтали Бенет и Јаир Лапид предводе заједничку листу Бејахад, док су у опозиционом табору и десничарски Израел наш дом Авигдора Либермана те Демократе Јаира Голана. Иако их повезује настојање да окончају Нетанијахуову доминацију, разлике око палестинског питања, насеља на Западној обали и односа према арапским странкама отежавају договор о будућој влади.

Кнесет има 120 посланичких мјеста, а за већину је потребно најмање 61. Просјек седам истраживачких кућа за период од 5. до 19. октобра даје 54 мандата странкама Нетанијахуове коалиције, 52 опозиционим странкама и 14 арапским листама. Иако се појединачне пројекције разликују, ниједан од главних блокова нема сигурну већину.

Арапске странке могле би имати значајну улогу у постизборним преговорима, али њихово укључивање у владајућу већину остаје спорно за дио јеврејских политичких актера. Зато се 14 мандата арапских листа не може једноставно додати опозиционим, јер број посланика сам по себи не значи и способност да се договори заједничка влада.

Управо ту је највећи изазов за Нетанијахуове противнике. Ако његов блок остане испод већине, опозиција ће морати да превазиђе међусобне разлике и обезбиједи подршку за нову владу. У супротном, Израел би могао ући у нови период политичког застоја, без јасног одговора на питање ко може да преузме одговорност за управљање земљом.

РАТ И СТАБИЛНОСТ

Безбједносна политика остаће једно од средишњих питања и послије гласања. Нетанијаху и његови главни ривали дијеле забринутост због Ирана и његовог регионалног утицаја, па промјена власти не би нужно значила одустајање од војног притиска. Разлике би се могле више односити на начин доношења одлука, координацију са Вашингтоном и процјену када војне мјере треба допунити дипломатским средствима.

Сличан изазов постоји и у Гази. Слабљење Хамаса само по себи не рјешава питања будућег управљања том територијом, обнове и спречавања нових сукоба. Будућа влада мораће да покаже како војне резултате претворити у трајнији поредак, јер војна надмоћ сама не може да спријечи нову ескалацију.
Зато суштинска разлика између Нетанијахуа и његових ривала можда неће бити у томе да ли Израел треба да одговори на пријетње, већ како ће то чинити и колику ће цијену бити спреман да плати на дипломатском и регионалном плану.

Израелски избори тако, према ријечима Даутовића, неће одлучивати само о политичкој будућности Бењамина Нетанијахуа него и о томе ко ће управљати земљом у тренутку дубоког неповјерења у институције и трајне регионалне неизвјесности. Чак и ако дође до смјене власти, како сматра, суштински изазов остаје исти, може ли Израел војну снагу претворити у трајнију сигурност или ће и ново руководство наставити да управља кризама чији се крај још не назире.

Гласање у бројкама

Право гласа на парламентарним изборима у Израелу има 7.331.981 грађанин, што је око 543.000 више него на изборима 2022. године. Од тог броја, око 6,5 милиона бирача живи у Израелу, док је приближно 810.000 регистровано у иностранству. На претходним парламентарним изборима, одржаним у новембру 2022. године, гласало је 70,63 одсто бирача, односно готово 4,8 милиона људи. Према подацима израелског Централног бироа за статистику, међу бирачима који живе у земљи 77 одсто су Јевреји, 18 одсто арапски грађани, док преосталих пет одсто чине остале групe.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.