Недељко Веселиновић, директор Завода за запошљавање РС:Млади брже долазе до посла

Срђан Шекара
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Недељко Веселиновић, директор Завода за запошљавање РС:Млади брже долазе до посла

За девет мјесеци ове године, посредством републичког Завода за запошљавање, запослено је 23.256 радника, што обећава остварење зацртаног циља да до краја године уговоре о раду потпише готово 30 хиљада лица у Републици Српској - рекао је у интервјуу за "Глас Српске" директор Завода за запошљавање Републике Српске Недељко Веселиновић.

Он је истакао да је међу новозапосленим највише младих људи, чак 42 одсто од укупног броја, што је показатељ да брже долазе до посла, јер у цјелокупној структури незапослених партиципирају са 28 процената.

* ГЛAС: Већ први изнесени показатељи упућују на закључак да Завод успијева да одржи прошлогодишњу динамику у запошљавању, а 2007. година је рекордна у поратном периоду. Шта је допринијело остваривању оваквог резултата?

ВЕСЕЛИНОВИЋ: Битно је истаћи да је лани учињен велики искорак и да је запослено готово десет хиљада лица или 38 одсто више него у претходној години, због чега је наш превасходни циљ да ове године одржимо и евентуално премашимо такав резултат. Тренутни показатељи дају право на оптимизам, а остварењу жељеног резултата, између осталог, знатно су допринијеле активне мјере запошљавања, односно програми који се реализују уз подршку Владе Републике Српске. Ту у првом реду мислим на пројекте запошљавања високообразованих приправника без претходног радног искуства и посебне циљне групе, демобилисаних бораца Војске Републике Српске и чланова домаћинстава у којима нико не ради.

* ГЛAС: Како тече реализација пројеката које сте поменули и да ли ће бити у потпуности остварени, односно може ли се очекивати запошљавање 3.700 лица из циљних група на које се односе?

ВЕСЕЛИНОВИЋ: Од укупно 1.800 високообразованих лица са евиденције без претходног радног искуства, приправнички стаж одрађиваће њих 1.200, односно двије трећине, а 60 одсто њихове зараде у наредних годину дана Завод и Влада Републике Српске суфинансираће са по 3,7 милиона марака, док ће преостали дио обавеза сносити сами послодавци. Овај програм наишао је на изузетно интересовање, тако да ће бити у потпуности остварен. Ово је и прилика да приправницима поново савјетујем да се потруде и докажу своје квалитете послодавцима који су их ангажовали, јер је то и најбољи пут да дођу до сталног запослења. Искрено, очекујем да крајњи ефекти овог пројекта буду на нивоу досадашњих активности овог типа, те да око 80 одсто приправника, по истеку стажирања, потпише уговоре о раду на неодређено вријеме. Што се тиче овог другог пројекта, за који је републичка Влада одобрила пет милиона марака, ситуација је нешто другачија. Наиме, сва средства по том пројекту су одобрена, али је у самој реализацији дошло до одустајања послодаваца од ангажмана једног броја радника, због чега смо се и одлучили да објавимо нови јавни позив за запошљавање 285 лица из реда демобилисаних бораца и чланова домаћинстава у којима нико не ради. Вјерујемо да ће интересовање послодаваца за поновну апликацију постојати и да ће и овај програм на крају бити у потпуности остварен, односно да ће бити запослен првобитно планирани број од двије и по хиљаде људи из социјално најугроженије циљне групе.

* ГЛAС: И поред оваквих резултата чињеница је да је стопа незапослености, ипак, на нивоу од неких 34 одсто, те да је на евиденцији незапослених и даље више од 133 хиљаде људи?

ВЕСЕЛИНОВИЋ: Тачно је да је на евиденцији незапослених 133.827 лица, али је тај број за двије и по хиљаде мањи него у истом периоду прошле године. Чињеница је и да је стопа незапослености у Српској 34,8 одсто, али и да је мања него у Федерацији БиХ, односно БиХ. Међутим, мора се истаћи да ту није и ријеч о стварним показатељима, јер су на евиденцији Завода за запошљавање многи који активно не траже посао, али на овај начин остварују нека друга права, попут здравственог осигурања. Јавност треба да зна да постоји и такозвана анкетна стопа незапослености, коју као валидну прихватају и Свјетска банка и европске земље, а која је код нас на нивоу од тек 20,5 одсто. Према таквој методологији, сматра се да људи који се баве пољопривредом нису незапослени, баш као и људи који својим радом остварују било какав приход, тако да анализа на бази тако постављених параметара даје и сасвим другачију, а по мом мишљењу, стварну стопу незапослености. Aко би се такав приступ примијенио и на стање на евиденцији незапослених, онда би се могло процијенити да је број људи у Српској који активно траже посао знатно мањи од оног који се исказује статистички.

* ГЛAС: Какви су ефекти сајмова запошљавања и да ли су те активности оправдале очекивања?

ВЕСЕЛИНОВИЋ: На сајмовима запошљавања запослена су 753 радника и искуства су позитивна, иако сам лично, можда, очекивао и бољи резултат. Ипак, треба имати на уму да су то корисни скупови на којима се сусрећу понуда и потражња на тржишту рада, остварује непосредан контакт незапослених и послодаваца, по систему "очи у очи" обављају разговори о евентуалном радном ангажману... Шест сајмова је посјетило 12.700 незапослених људи и више од 300 послодаваца, а чак четири скупа су имала међународни карактер, јер су интересовање за пријем радника из Српске исказивали и послодавци из Хрватске, Црне Горе и Словеније. До краја године организоваћемо и сајам запошљавања у Источном Сарајеву, који ће бити директно везан уз зимску туристичку сезону на Јахорини, јер сматрамо да постоји потреба за ангажманом од 500 до 600 радника код послодаваца на олимпијској планини. Познато је шта је наша основна улога и на овај начин ћемо и посредовати и омогућити послодавцима да директно на сајму одаберу оне раднике за које сматрају да су им најпотребнији.

* ГЛAС: Ближи се крај године, а већ сте рекли и какве резултате очекујете, па вјероватно већ сада кујете планове и за наредни период?

ВЕСЕЛИНОВИЋ: Већ смо приступили изради финансијског и плана активности за идућу годину, који ћемо предложити на усвајање Влади Републике Српске, а извјесно је да ће, поред посредничке улоге, знатна пажња опет бити усмјерена на активне мјере запошљавања. Један од пројеката ће се сигурно односити на посебне циљне групе, а предложићемо да већ половином сљедеће године крене реализација новог пројекта запошљавања приправника. Влади ћемо предложити и спровођење веома занимљивог програма сезонског ангажовања радника у јавним радовима. Ту је ријеч првенствено о пословима на пошумљавању, чишћењу ријечних корита или јавних површина, које обављају углавном неквалификовани радници. Искуства из сусједних земаља, нарочито Србије, указују да би таква мјера донијела позитивне ефекте. Радови тог типа изводили би се у сваком случају преко јавних предузећа, а била би то и јединствена прилика за ангажоване раднике да докажу своје способности и евентуално добију посао.

Информациони систем 12

Веселиновић је истакао да је Завод за запошљавање знатно напредовао у организационом, кадровском и техничком смислу, а тренутно се ради и на великом пројекту модернизације информационог система, који ће побољшати функционисање организационих јединица у свим дијеловима Републике Српске.

- Прије 16 година Завод је почео да ради са седам рачунара, а данас их је у употреби 235. Увођењем модерног информационог система, бићемо у прилици да у сваком тренутку имамо тачне, брзе и квалитетне податке о дешавањима у самом Заводу и на тржишту рада, док ће, с друге стране, незапослени имати могућност да у најкраћем року дођу до информације гдје има посла, који се профили и струке траже - каже Веселиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.