Небојша Радмановић: OHR овдје годинама ради против Дејтона и Устава

Кад вас неко посвађа, онда му се не може опростити само зато што вас позива да се помирите. Међународна заједница у лику високог представника и читаве булументе људи око њега годинама је радила против Дејтонског споразума и Устава БиХ, командовала, наметала рјешења и одлуке и самим тим онеспособљавала домаће политичаре да остварују владавину права на овом простору и да се понашају уставно, што је нормално у цивилизованим земљама.

Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић.

- Високи представник је себи узео за право да прекрши Устав и законе БиХ и ФБиХ и практично наметне Владу ФБиХ. То је нешто што ће се тек у будућности проучавати - казао је Радмановић.

* ГЛАС: По чему ћемо радо памтити 2011. годину, а због чега ћемо жељети да је што прије заборавимо?

РАДМАНОВИЋ: Мало је тога по чему ћемо 2011. годину радо памтити. У овом моменту тешко могу да се сјетим важног догађаја који бисмо радо памтили. Обрнуто од тога, много је ствари које су оптеретиле 2011. и због којих се најрадије и не бисмо сјећали ове године. Неспоразуми унутар БиХ, несналажења и покушај доминације међународне заједнице обиљежили су 2011. годину. Може се рећи да смо много тога изгубили у 2011. години и да они из међународне заједнице који су могли да нам помогну, забринути због свог статуса, нису жељели да нам помогну или нису знали или можда нису могли. Зато је 2011. година коју што прије треба заборавити.

* ГЛАС: Колико су била искрена јавна иступања представника међународне заједнице у којима су се представљали као партнери властима, ако нису жељели да им пруже истинску помоћ као што тврдите?

РАДМАНОВИЋ: Кад вас неко посвађа, онда му се не може опростити само зато што вас позива да се помирите. Међународна заједница у лику високог представника и читаве булументе људи око њега годинама је овдје радила против Дејтонског споразума и Устава БиХ, командовала, наметала рјешења и одлуке и самим тим онеспособљавала домаће политичаре да остварују владавину права на овом простору и да се понашају уставно, што је нормално у цивилизованим земљама. Сада када су то, условно речено, престали да раде, само из даљине поручују да се треба договорити и ништа суштински нису урадили. Нама треба међународна заједница базирана у лику специјалног представника ЕУ која ће имати савјетодавну улогу и која ће нам помагати да се бржим корацима приближавамо западној демократији и да на том путу искористимо оно што пружа ЕУ. Не требају нам овдје да наређују, да контролишу тужилаштва и судове и да подмећу разне приче између политичких лидера. Да су отишли прије седам-осам година, данас би нам било много боље.

* ГЛАС: Да ли се као један од кључних проблема и генератора политичке кризе у овој години може означити налог високог представника којим је оставио на власти неуставно и незаконито изабрану Владу ФБиХ?

РАДМАНОВИЋ: То је једна од ствари на које сам мислио када сам рекао да је међународна заједница кршила Дејтонски споразум. То је један од посљедњих и један од горих потеза које је повукао високи представник. Високи представник је себи узео за право да прекрши Устав и законе БиХ и ФБиХ и практично наметне Владу ФБиХ. То је нешто што ће се тек у будућности проучавати и служити као примјер како не треба радити и како се таквим одлукама могу направити проблеми.

* ГЛАС: На крају године лидери политичких партија договорили су формирање Савјета министара БиХ. До када би процес формирања Савјета министара могао да буде завршен?

РАДМАНОВИЋ: Сам договор политичких лидера у БиХ треба увијек похвалити јер он доноси нешто ново, будући да више од годину није било никаквих договора. Детаљи договора су нешто друго и о томе ће се вјероватно још дуго разговарати. Док се не заврши конституисање Савјета министара, говориће се о томе ко је добио, а ко изгубио. За БиХ је важно да је договор постигнут и он даје нову наду да се може кренути напријед. Процедура за формирање Савјета министара је јасна и траје 30 до 40 дана.

* ГЛАС: Колико је важно да је договор плод разговора домаћих лидера, иако су неке странке прижељкивале интервенцију међународне заједнице?

РАДМАНОВИЋ: Претпостављам да је Валентин Инцко, испрепадан оним што је урадио у ФБиХ, одлучио да се неће мијешати у овај процес јер смо се потрудили да свима у свијету кажемо шта је тада урадио њихов високи представник. Високи представници су ту да нам помогну у развоју демократије и остваривању владавине права, али је већина њих радила потпуно обрнуто и својим потезима су одвајали БиХ од развијеног свијета.

* ГЛАС: Да ли РС може да буде задовољна оним што јој је припало сарајевским договором?

РАДМАНОВИЋ: На такво питање се не може одговорити са да или не. Свако министарство има и плус и минус. Све треба да буде плод озбиљне анализе. У овом моменту се може рећи да немамо довољно оних који ће нас представљати у иностранству и ту ће РС, која иначе има минус на том пољу, морати да тражи начин како да то надокнади. Када би БиХ била нормална држава и када би односи унутар ње били приближно нормални, онда не бисмо говорили о овоме. Пошто то није тако и пошто знамо да сарајевски политички круг трчи у иностранство да оговара РС, онда можемо сумњати да ће се то догађати и у идућем периоду. Проблем је то што закон предвиђа да РС треба да има четири министра, а имамо три, док четвртог даје неко из Сарајева.

* ГЛАС: Готово је сигурно да ће министар иностраних послова бити Златко Лагумџија. Колико његов евентуални избор може да буде штетан за РС, имајући у виду његове политичке ставове?

РАДМАНОВИЋ: Не знам да ли ће већа штета бити ако на тој позицији буде Лагумџија или неко други из ФБиХ. Мораћемо много више да се договарамо унутар БиХ какво ће бити представљање у иностранству. Моја жеља је да функционишемо нормално и да сви у БиХ будемо равноправни и да равноправно будемо представљени у иностранству, али се у претходних 15 година показало да је то тешко остварити. Скоро сви функционери из РС представљају БиХ у иностранству онаквом каква јесте у складу са Дејтонским споразумом, обезбјеђујући равноправност два ентитета и три конститутивна народа. Нажалост, они који су сада добили право да именују министра иностраних послова нису то радили и тешко је повјеровати да ће то чинити.

* ГЛАС: Који би требало да буду главни задаци новог министра финансија кога ће предложити странке из РС?

РАДМАНОВИЋ: Ми желимо да се поштују закони, па чак и када су лоши, као што је закон који се тиче индиректних пореза и на томе треба радити. Желимо такође да обезбиједимо да нас више не краду. Један од основних принципа савремених земаља којима тежимо су чисти рачуни, али је у БиХ сасвим нормално да вам неко украде новац и да га молите да га врати. Због тога је важно да је РС припало Министарство финансија.

* ГЛАС: Очекујете ли од новог руководства да РАК врати у оквире система јер се дешавало да та институција не поштује одлуке Савјета министара и Парламента БиХ?

РАДМАНОВИЋ: Одлука да директор РАК-а буде из реда српског народа за мене значи да коначно постоји опредјељење да се ситуација у тој агенцији среди. РАК сада функционише као независно друштво којем нико ништа не може, чији рад нико не контролише и на чијем је челу годинама вршилац дужности директора. Врло су јаке снаге које држе поједине људе на челним функцијама и које су потпуно измјештене из одлучивања у институцијама. Свима је потребно да РАК функционише и надам се да ће врло брзо та институција бити доведена у нормално стање.

* ГЛАС: Можемо ли у 2012. години очекивати брже приближавање ЕУ, с обзиром на то да је на састанку у Сарајеву договорен и пакет закона који је постављен као услов за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ?

РАДМАНОВИЋ: Видјећемо шта ће Европљани рећи. Учињен је велики корак ка томе да буду испуњена три од четири услова да би БиХ могла напредовати ка ЕУ. Остаје да Устав БиХ буде усклађен са Европском конвенцијом о људским правима. Мислим да ћемо однос према ЕУ морати мијењати, иако сам један од највећих заговорника бржег пута ка приступању ЕУ. Ове године је постало јасно да ЕУ неће да размишља о БиХ и да јој нисмо ни близу приоритета. То постаје објективан проблем и мораћемо ми да кажемо хоћемо ли у ЕУ ако они сматрају да им не требамо. Сматрам да је стратешка грешка ЕУ то што своје границе није заокружила прихватањем у чланство свих преосталих пет земаља западног Балкана. Питање је да ли ће ЕУ моћи да то учини и када то буде хтјела.

* ГЛАС: Да ли је међународна заједница преварила РС када је одлучила да продужи рок за окончање супервизије у Брчко дистрикту, као што је то учинила и Србији у вези са Косовом?

РАДМАНОВИЋ: Тачно је да је Србија преварена, али не могу да кажем да нас вара Савјет за примјену мира (PIC). PIC вара своје газде у свијету који не знају шта се дешава у БиХ. У коминикеу PIC-а од прије двије године стоји скоро иста реченица у вези са Брчко дистриктом као и сада, иако смо у међувремену урадили све што је од нас тражено. Мислим да је арбитража за Брчко требало да буде завршена најмање прије двије године. Јасно је да су OHR и супервизија у Брчком сметња укупном развоју БиХ и њеном прикључењу ЕУ. Све док не буду рекли да је престало функционисање OHR-а и да је завршена арбитража за Брчко, нормално је да ми сумњамо у Европљане да они уопште хоће БиХ као развијену европску земљу, а можда неће ни да она остане територијално иста.

* ГЛАС: Уље на ватру на политичкој сцени поново је долио реис Мустафа Церић који се обрушио на предсједника РС Милорада Додика. Колико је опасно његово мијешање у политику?

РАДМАНОВИЋ: То питање треба поставити политичким лидерима и изабраним функционерима из реда бошњачког народа. Они морају да кажу реису да он не може да води политику. Реис својом причом и упереним оштрицама према РС жели да сакрије оно што се дешава у оквиру ислама у БиХ, а то су терористичке активности јасно идентификованих група. У оквиру вехабијског и селефијског покрета постоје јасне терористичке групације које су опасне за БиХ и Европу. Реис и цијели Ријасет Исламске заједнице својом причом желе да то сакрију и дјелимично су у томе успјели јер се о терористичком нападу на америчку амбасаду у Сарајеву не прича. Друга важна ствар у овој причи је немоћ или изостанак жеље лидера из бошњачког народа да се супротставе реису. Важан фактор су и предстојећи избори у Исламској заједници, због чега реис лично појачава своју пропаганду. Суштина цијеле приче је то да се намећу ставови о БиХ који су противни Дејтонском споразуму и Уставу БиХ и жељи БиХ да иде ка развијеним друштвима, јер она у свијету нису клерикална као што их овдје намеће Исламска заједница.

* ГЛАС: Поменули сте релацију бошњачких политичких лидера и реиса Церића, а имамо ситуације у којима се њихове изјаве поклапају?

РАДМАНОВИЋ: Управо сам и хтио да дам ту оцјену. Сви политички лидери из реда бошњачког народа декларативно говоре о секуларној држави и заклињу се у Устав БиХ, али је јасно да то није тако.

* ГЛАС: Како коментаришете то што реис Церић отворено назива предсједника РС непријатељем муслимана и тврдње да су Бошњаци жртве српске сатанизације која траје дуже од вијека?

РАДМАНОВИЋ: Читав 20. вијек траје прича неких који су везани за Исламску заједницу у БиХ која је потпуно обрнута и измишљена и којом се представља да други овдје праве проблеме. Тако и сада реис Церић о томе говори. Неки универзитетски професори у Сарајеву су говорили да су Срби вршили злочине када је овдје била отоманска управа, што је смијешно, а реис сада говори о српској сатанизацији Бошњака читавих 100 година, што је ван памети. Лако бисмо га могли подсјетити како су се Бошњаци понашали 1914. године у Сарајеву и како су почистили Србе послије атентата на Франца Фердинанда, као и на дјеловање муслиманских покрета и јединица у Другом свјетском рату у саставу нацистичког покрета и низ других ствари. Реис налази као циљ за нападе и предсједника РС као најистакнутијег човјека и о томе би требало да се изјасне бошњачки политички лидери.

* ГЛАС: Коме реис Церић пријети изјавом да је на Балкану десет милиона муслимана који ће се бранити од непријатеља?

РАДМАНОВИЋ: То је отворени позив свим припадницима исламске вјероисповијести да се обједине и позив за могући вјерски рат на овом простору. У том позиву је пријетња свима који не припадају исламу. Није добро да се реис тиме служи, јер то никада није ништа добро донијело ниједном народу на простору западног Балкана.

* ГЛАС: Како оцјењујете безбједносну ситуацију у БиХ, с обзиром на изјаве министра безбједности Садика Ахметовића који каже да нема пријетњи, док челници најважнијих безбједносних агенција упозоравају да је безбједност на ниском нивоу и да је вријеме за узбуну?

РАДМАНОВИЋ: И дијете зна да је безбједност у БиХ нарушена. Довољно би било неколико изјава реиса о којима сте говорили па да свака нормална институција каже да је нарушена безбједносна ситуација у цјелини. Ако томе додамо потпуно јасно лоциране вехабијске групе, напад на Амбасаду САД у Сарајеву, нестанак експлозива који Министарство одбране и не пријави док за то не упитамо ми из Предсједништва, нестанак пиштоља који нико из Министарства одбране није објаснио Предсједништву, а да не говоримо о криминалу који угрожава све поре друштва, питам се како онда било ко може да каже да је добра безбједносна ситуација, а камоли министар безбједности. То је БиХ у којој се један број људи доводи на чело ресора, иако и не знају шта тај ресор ради. То су послушници политичких партија који из ко зна којих интереса кажу да је све у реду. Ситуација је лоша и треба је брзо поправљати.

Политички процеси

* ГЛАС: Како коментаришете наредбу Специјалног тужилаштва РС о обустављању истраге о изградњи зграде Владе, РТВ дома и аутопута Бањалука - Градишка?

РАДМАНОВИЋ: Већ на почетку те истраге смо могли да лоцирамо која је то политичко-медијска група из Сарајева гурала такву неутемељену причу. Нажалост, потрошено је много времена и много пажње на потпуно лажну причу. Нанесена је штета угледу личности које су нападане без икаквог разлога. Сада је питање можемо ли извући поуке из тога.

* ГЛАС: Требају ли нам и даље страни тужиоци?

РАДМАНОВИЋ: Структурални дијалог о реформи правосуђа треба много брже да долази до рјешења за сасвим нову организацију правосуђа БиХ у цјелини. Колико видим, тај процес не иде очекиваним темпом, јер није у интересу политичког Сарајева да он буде убрзан, а то је штетно. У оквиру структуралног дијалога показаће се да су страни тужиоци и судије вишак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.