Небојша Малић: Српска може да искористи пукотину између САД и ЕУ

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, бриселски естаблишмент и Александар Сорош доживјели су пад са власти Виктора Орбана у Мађарској као своју побједу и велики пораз суверениста у Европи.

Сматрају да је ова земља и лидер Фидеса кључ за разбијање суверенистичких покрета и идеја. Због тога избори у Мађарској нису били само питање будућности ове земље, већ се радило о борби између двије различите политичке и идеолошке визије уређења свијета.

Каже ово у интервјуу за "Глас" политички аналитичар Небојша Малић, коментаришући дешавања унутар Европске уније и изборе у Мађарској, за које су многи рекли да би по много чему могли бити историјски.

- Пораз Орбана стога представља велики ударац суверенистима, а они који сматрају да ће његов политички насљедник, лидер Тисе Петер Мађар, наставити са конзервативном и националном политиком, живе у заблуди. Петер Мађар ће морати радити по бриселским директивама, те неће бити никакав суверениста, већ класични послушник отуђених елита унутар Европске уније - истакао је Малић.

У разговору за наш лист Малић се осврнуо и на покушаје елита из Брисела да направе европски НАТО, али и настојања да у ту причу увуку и Украјину. Изнио је своје мишљење и о рату у Украјини, али и оном на Блиском истоку, за који је истакао да је далеко комплекснији и опаснији по глобалну безбједност. На крају је говорио и о томе како види свијет за пет или десет година, те како се у том новом систему уклапају Република Српска и Србија.

ГЛАС: Шта Република Српска и Србија могу очекивати од Петера Мађара, лидера странке Тиса, која је побиједила на недавно одржаним изборима у Мађарској?

МАЛИЋ: С обзиром да је Орбан био велика подршка и ослонац у готово свим геополитичким играма и борбама, с његовим одласком мислим да ће се појачати притисци из Брисела на Бањалуку и Београд, а посебно на Милорада Додика. Пораз Орбана ће сигурно дати нову снагу глобалистима и либералним снагама. Покушаће да искористе овај политички заокрет у Мађарској да своје глобалистичке наративе наметну.

ГЛАС: Рекли сте да је Орбан био велики ослонац, да ли постоји неко у Европи ко би то могао бити у будућности?

МАЛИЋ: Председник Милорад Додик је у међувремену изградио добре односе са Вашингтоном, и то не само преко Будимпеште, већ и Тел Авива. Мислим да Република Српска треба да тражи ту пукотину између Вашингтона и Брисела, која није само политичка, већ и идеолошка. Бела кућа, односно Трампова администрацијa ради на ширењу националистичких и суверенистичких идеја и то би требало искористити у том неком новом позиционирању на глобалној мапи.

ГЛАС: Српску је у веома кратком периоду посјетило неколико утицајних личности из САД, међу њима специјални изасланик за глобално партнерство Паоло Замполи, бивши савјетник за националну безбједност Бијеле куће Мајкл Флин те Доналд Трамп Јуниор, син актуелног америчког предсједника. Колики је значај тих посјета и шта се из њих може конкретно закључити, али и добити?

МАЛИЋ: Као прво, постоји симболички значај, али и политичко-економски уколико не остане све на разговорима. Сви ови доласци утицајних америчких људи у Бањалуку шаљу и јасну поруку Бриселу, али и Сарајеву, која гласи – не дирајте ово, то је наша интересна зона. То се, уосталом, може видјети и из неких изјава поменутих лица, који су отворено подржали Републику Српску у њеним настојањима да опстане. Ово што су власти Српске радиле представља велики искорак и успјех у промјени односа појединих западних земаља и клеветничког наратива који је изграђен још деведесетих година.

ГЛАС: Једна од актуелних тема јесте и идеја о стварању европског НАТО-а. Да ли је ријеч о реалном стратешком пројекту или о политичкој илузији? Да ли Европа уопште може водити самосталну безбједносну политику без САД?

МАЛИЋ: Политичка стратегија Вашингтона, од Хладног рата па до данас, била је усмерена против Совјетског Савеза, односно Русије. То је био примарни циљ, а секундарни да Европа никада не постане самостални актер. Холбрук је у својим мемоарима написао да су САД након Дејтона постигле циљ да поврате своју доминантну позицију у Европи. Американцима су ратови на простору бивше Југославије послужили да покоре Европу. 
И данас је слична политика - да се на све начине онемогући било каква самосталност Европе. Нове идеје унутар Европе изгледају лепо на папиру. Сматрам да су планови о прављењу неког европског НАТО-а тешко изводљиви у пракси, јер су европске војне снаге у распаду. Нема ни новца, ни довољних количина енергената који су неопходни за било какво покретање војне индустрије. Стога сматрам да су у Бриселу на сто ставили нерешиву једначину, јер је постављена на непостојећој војној индустрији и непостојећим енергентима.

ГЛАС: Како коментаришете планове европских држава, а посебно Њемачке, да у нову безбједносну архитектуру укључе и Украјину, која би требало да постане прва линија одбране Европе на истоку?

МАЛИЋ: То је сумануто! Представљало би улазак у директан рат са Русијом. Све се заснива на идеји бриселских елита да могу некажњено да раде неке ствари, јер им Американци чувају леђа. Тога више нема.

ГЛАС: Да ли Украјина постаје европски Блиски исток?

МАЛИЋ: Још горе од тога. Мислим да је Украјина пропала држава од које на крају неће остати ништа. У животу се одржава јер је прикључена на апарате - инострану помоћ. Украјина је жртвована на олтару идеологије која је од ње направила "антирусију" и то на идентичан начин на који су на Балкану прављени антисрпски национални идентитети.

ГЛАС: Како ће се завршити рат у Украјини, али и на Блиском истоку?

МАЛИЋ: Био бих изненађен уколико би Украјина у некој будућности наставила да буде независна држава. Такође, не верујем да ће Русија одустати од својих зацртаних циљева. Што се тиче Блиског истока, ту је ситуација далеко сложенија. Мислим да Израел није спреман да прихвати било какав мировни споразум док се јасно не регулише питање нуклеарног програма Ирана. С друге стране, и Техеран се показао као тврд орах.
Вашингтону се жури да овај рат што пре оконча, спинујући своју победу. Верујем да би из успостављеног примирја, у ком посредује Пакистан, могло бити нешто. Осећам неку промену енергије. Чини ми се да је Трампова одлука да направи блокаду Ормуског мореуза и иранских лука пореметила планове Техерана, који је сада спремнији за разговоре. На крају ће вероватно све три стране прогласити победу. То није идеалан начин да се ово заврши, али када на столу не постоје друге опције, добро је и тако.

ГЛАС: Гледајући све ово што се посљедњих година дешава како би свијет могао изгледати за пет или десет година? Има ли нам спаса?

МАЛИЋ: Биће драстично другачији од данашњег, али ће се те промене постепено дешавати и људима ће изгледати као нормалне. Време хегемониста је на измаку, баш као и идеје западних глобалиста. Те снаге се копрцају, али узалуд. Точак стварања новог мултиполарног света нико не може зауставити. Светска архитектура, која је силом и лажима наметнута деведесетих, све више се круни. Мислим да се ствара свет који ће бити заснован на енергетским токовима и мање на финансијским шпекулацијама.

ПАД ИМПЕРИЈЕ

ГЛАС: Шта ће бити са Европом, односно ЕУ?

МАЛИЋ: Гледано на дуже стазе, ЕУ нема спаса. Сумњам да ће бити неког новог проширења ове заједнице. И ти покушаји да се укине право вета појединим земљама чланицама имаће свој бумеранг ефекат. Верујем да ће се томе успротивити поједине земље и да се неће дозволити да се направи бриселска империја, те да се од држава направе покрајине којима би управљали неки неименовани центри моћи. Једноставно, нема више елемената који би омогућили даљи опстанак ове заједнице. Нема више ни мудрости ни памети.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.