Навршава се пола деценије од спровођења референдума о Дану Републике: Нико није јачи од воље народа

БАЊАЛУКА - Референдум о Дану Републике потврдио је право Српске да на тај начин може одлучивати о најважнијим питањима, а та опција треба да остане “у животу” и убудуће.

Став је то некадашњих чланова републичке комисије која је прије пуних пет година, на основу закључака Народне скупштине РС, провјерила да ли грађани Српске желе да 9. јануар остане Дан Републике. Тај референдум је расписан 15. јула 2016. и одржан 25. септембра те године, а као реакција на потезе бошњачких политичара и одлуке Уставног суда БиХ. Референдумско питање је било: “Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике Српске?”, а гласање је показало да је готово 100 одсто оних који су се одазвали означило “да”.

Професор уставног права Синиша Каран, који је био предсједник Републичке комисије за спровођење референдума, подвлачи да је референдум уставна категорија и синоним за слободу грађана Српске и српског народа у остваривању права у комплексној државној заједници као што је БиХ.

- Данас, кад се Република Српска налази на историјској прекретници, кад су видљиви напади на Српску и српски народ, гдје се више и не крије да имају за циљ укидање Републике Српске, неопходно је да се о свим најважнијим питањима изјасни и народ Републике Српске, јер Српску чини њен народ и управо његовим изјашњавањем на референдуму ће се видјети одлучност у борби за очување Републике Српске, јер само њено постојање може српском народу омогућити слободу - поручио је Каран за “Глас”.

Наглашава да не може ни Уставни суд БиХ, ни међународна заједница бити изнад српског народа, нити могу одлучивати о најважнијим питањима која се тичу српског народа и Републике Српске.

- И у будућности ће на недвосмислен начин о најважнијим питањима која се тичу Српске коначан став дати српски народ - закључио је Каран.

Члан референдумске комисије био је и актуелни потпредсједник Народне скупштине РС Милан Петковић (Уједињена Српска). За “Глас” каже да се показало да Српска има капацитет и право да спроведе референдум.

- Посебно ме тада, док сам био нестраначка личност, обрадовало то да може постојати српско јединство и да су у комисији били и представници власти и опозиције. Референдум је био пресудан да Српска настави са прославом 9. јануара. Нисмо престали и нећемо - поручио је Петковић и подсјетио да је и Тужилаштво било подигло оптужнице против чланова комисије. Подвукао је и да би поново био члан такве комисије јер је тада, у добром дијелу, брањена и Српска.  

Народна скупштина је 2015. усвојила Декларацију о Дану Српске, а Бакир Изетбеговић, тада бошњачки члан Предсједништва БиХ, затражио је оцјену уставности Закона о празницима Српске у дијелу који се тиче 9. јануара. Суд је крајем новембра, прегласавањем судија из српског и хрватског народа од стране бошњачких и страних судија, прогласио неуставним одредбе Закона о празницима јер се 9. јануар поклапа са славом Свети Стефан. Српска је затражили да одлука суда буде поништена и да Парламент БиХ у року од 120 дана усвоји Закон о Уставном суду БиХ према којем би стране судије замијениле домаће и спријечиле прегласавање. Након што су Бошњаци мјесецима блокирали приједлог закона, утврђено је да постоје услови за референдум, након којег је Скупштина усвојила закон према којем 9. јануар остаје Дан Српске, који ће обиљежавати као секуларни празник, без вјерских обреда. Уставни суд је и у марту 2019. прогласио неуставним 9. јануар као Дан Српске, али уз навођење да Скупштина има надлежност да распише референдум поводом питања којег датума ће бити прослављан Дан Српске, али да то не може бити 9. јануар, за који званичници Српске стално указују да се историјске чињенице не могу оспорити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.