Научни скуп у Доњој Градини: Не смијемо ћутати ни о једном дану Јасеновца

КОЗАРСКА ДУБИЦА - Историјски ревизионизам о дешавањима у вријеме Независне државе Хрватске (НДХ) расте и може се само зауставити уз стручан приступ изношењем чињеница да усташки злочин никад не би био заборављен ни поновљен. Наш задатак данас је да не говоримо само о посљедњем дану логора Јасеновац, већ о сваком његовом тренутку, да изнесемо што више чињеница.

• У Доњој Градини одржан је научни скуп посвећен теми НДХ и системског уништавања Срба, Јевреја и Рома, поводом 81. годишњице пробоја јасеновачких логораша.
• Учесници су поручили да се историјски ревизионизам мора сузбијати стручним и научним приступом и изношењем чињеница о страдању у Јасеновцу.
• Истакнуто је да је Доња Градина највеће стратиште система логора Јасеновац, у којем је, према различитим истраживањима, страдало на стотине хиљада људи, међу њима и велики број дјеце.
• На скупу је наглашена потреба очувања културе сјећања и супротстављања покушајима умањивања или мијењања историјских чињеница о злочинима.
• Најављено је да ће радови са скупа бити објављени у зборнику како би се сачувала и пренијела истина будућим генерацијама.

Поручено је то јуче са научног скупа НДХ - системско уништавање Срба, Јевреја и Рома који је организовала Јавна установа "Спомен-подручје Доња Градина" поводом 81. годишњице пробоја јасеновачких логораша, а као наставак прошлогодишње конференције која је окупила бројне истраживаче и дала значајан допринос проучавању ове теме.

Централно обиљежавање Дана сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ уприличено је 19. априла у Доњој Градини која је највеће стратиште у некадашњем злогласном систему логора Јасеновац гдје је на најсвирепије и монструозне начине угашено на стотине хиљада живота.

Директорка Спомен-подручја Тања Тулековић јуче је поручила да је њихова намјера да чињенично и научно износе све аргументе како усташки злочин геноцида почињен у НДХ никада не би био поновљен ни заборављен. 

Она је навела да је 22. априла 1945. године пробој из Јасеновца извршила посљедња група логораша која је имала један циљ, да преживи бар један дан како би свијету испричао страхоте које су доживјели Срби, Јевреји и Роми.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић је упозорио на све чешће присуство историјског ревизионизма о дешавању у НДХ, којим се покушава умањити и омаловажити страдање.

- Ревизионизам иде у више праваца, кроз величање личности које су несумњиво били ратни злочинци током Другог свјетског рата, као и кроз умањивање броја жртава и мијењање карактера ратних догађања. Не смијемо то дозволити - нагласио је Нуждић.

Од овог скупа очекују нова сазнања како би будућим генерацијама била остављена истина о ономе што се дешавало у Јасеновцу, посебно у времену лажних и полуинформација у медијима и на друштвеним мрежама.

Помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић изјавила је да су скупови који повезују стручњаке из различитих области и подстичу дијалог кључни у супротстављању интерпретацијама које воде умањивању страдања у логору Јасеновац.

- Наш задатак, морална и друштвена обавеза је да његујемо културу сјећања и да младим генерацијама пренесемо истину засновану на чињеницама, али и да их учимо емпатији, разумијевању и поштовању сваког људског живота, да се оваква страдања више никад не би поновила - изјавила је Ђаковићева.

Музејски научни савјетник из Новог Сада Драго Његован рекао је да ће говорити о страдању његове породице на Илиндан, 1941. године, у околини Санског Моста, када је на кућном прагу убијено седам Његована од 17 до 82 године.

- Излагање сам конципирао тако да покажем да је над мојом породицом, а онда и над хиљадама других, извршен геноцид. Мушкарци су побијени, а жене и дјеца натјерани да се покатоличе - навео је Његован и додао да геноцид укључује и економско уништење народа јер су и имања и села потпуно спаљена и уништена.

Историчар Милан Кољанин из Меморијалног центра "Старо Сајмиште" рекао је да представити саопштење о пуштању двије групе логораша из Јасеновца.

Појаснио је да је истраживао тему која је везана за одређен политички притисак нацистичке Њемачке 1941. и 1942. на НДХ да се та геноцидна политика ублажи или усмјери на начин који одговара интересима те земље.

По завршетку овог скупа планирано је да буде објављен зборник радова са излагањима и научним радовима учесника. 

Паћилијева пећ 

Према подацима Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из 1945. године број жртава логора креће се око 500.000 до 600.000 са нагласком да се тачан број жртава никад неће моћи утврдити због тога што је многе жртве "прогутала" Паћилијева пећ, многе је однијела ријека Сава. 

Истраживања вршена шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека дала су податке према којима је у систему логора Јасеновац убијено 700.000 људи, од тога 500.000 Срба, 33.000 Јевреја, 40.000 Рома, 127.000 антифашиста. Од тога је 20.000 било дјеце за које су били формирани и посебни логори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.