Наше нарави: Запошљавање повратника

В. ЈЕВТИЋ

НA самом крају прошле године Скупштина општине Бијељина усвојила је двије одлуке, значајне за положај повратника. Донесена је одлука о формирању општинске комисије за истину и помирење, која ће имати задатак да расвијетли ратна дешавања у овој општини и утврди тачне чињенице о овом периоду. Ова комисија идеално је замишљена и као таква требало би да помогне изградњи бољег сутра на темељу истине о ратним дешавањима. Но, треба се присјетити како је у пракси прошла слична комисија која је формирана за расвјетљавање ратних дешавања на подручју Сарајева. Од утврђивања чланства, па до бесконачних расправа о мандату комисије и све тако редом, ништа се није помјерило са мртве тачке, нити комисија пар година касније има икакве резултате. Или је можда на снази правило да су овакве комисије ефикасне само на подручју Републике Српске, као што је то показао рад комисије за Сребреницу. То ћемо вјероватно видјети у наредном периоду. За разлику од доношења одлуке о формирању ове комисије, која је прошла без много коментара, још при усвајању, одлука о запошљавању повратника изазвала је бројна противљења одборника Скупштине општине. Они су, с правом, поставили питање да ли је игдје у свијету уведен принцип да припадник неке етничке групе има предност код запошљавања у јавним институцијама и државним предузећима. У вријеме када је проналажење радног мјеста са пристојном платом и условима рада равно главној награди на неком бингу, ставити читаву једну етничку групу, и то већинску, у неповољнији положај код запошљавања више је него нељудски. Треба ли напоменути да су ове одлуке Скупштине општине Бијељина донесене под притиском странаца, који из ко зна ког разлога уводе санкције овој општини под плаштом борбе за људска права. Поставља се питање да ли су људска права универзална или они који намећу овакве принципе сматрају да сви требамо бити равноправни, али неки и мало равноправнији. Општина Бијељина само је један примјер колико ефикасни могу бити притисци страних амбасада и међународних организација, па се, познајући ситуацију са запошљавањем Срба у Федерацији БиХ, поставља питање зашто таквих притисака странаца нема и са друге стране ентитетске границе, гдје Срба нема ни у власти, али ни у јавним предузећима, у складу са њиховим бројем по фамозном попису становништва из 1991. године. И да ли су принципи запошљавања по националном кључу испоштовани у тим демократским земљама, одакле, поред осталог, увозимо и принципе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.