Народни хероји морају бити враћени у називе сарајевских улица

Сарајево - Десетине сарајевских улица у протеклим годинама добиле су нове називе, а раније табле са именима истакнутих антифашиста и народних хероја тог времена бачене су на отпад, што је за Србе у ФБиХ неприхватљиво и због чега су њихови представници званично упутили иницијативу кантоналној власти и затражили да важне историјске личности поново добију своје мјесто у том граду.

Имена команданата антифашистичких јединица и бројних народних хероја, умјетника и пјесника као што су Славко Родић и Перо Косорић, те Војислав Кецмановић Ђедо, Васо Мискин, Марија Бурсаћ, Радојка Лакић, Моша Пијаде одавно су у Сарајеву замијењена именима из бошњачког корпуса или по неком другом критеријуму, па тако данас постоје Техерански трг, Пехливануша, улица Златних љиљана и Младих муслимана.

Улица пјесника Јове Јовановића Змаја сада је Гимназијска, некадашња улица композитора Стевана Мокрањца сада је Лудвига Кубе, а са сарајевске мапе избрисане су и улице Ђуре Ђаковића, Бранка Радичевића и Николе Тесле. На то су указали из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ и нагласили да су промијењени називи свих улица које су назване по командантима бригада, дивизија и корпуса који су 6. априла 1945. године ослободили Сарајево. Промијењени су и називи улица који су, како кажу, асоцирали на то да је нешто српско, па је тако Невесињска улица сада улица Габријеле Морено, Требињска је постала улица Шерифа Лоје, а Подгрмечка је преименована у улицу Сунулах Ефендије.

Предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић за “Глас Српске” каже да је стање на терену неприхватљиво, због чега су прошле седмице званично упутили иницијативу Влади Кантона Сарајево за промјену назива више десетина улица у том кантону и враћање антифашистичких назива.

Радановић сматра да има сасвим довољно улица у Сарајеву за све и да су неке новије улице могле добити називе који су, ипак, замијенили оне који су деценијама раније стајали у Сарајеву у знак сјећања на хероје, антифашисте и друге славне личности из бројних сфера.

- Стари називи улица треба да буду враћени. Невјероватно је многима, па и неким дипломатско-конзуларним представницима, шта је урађено у том граду, односно да се улице бригада антифашиста сада другачије зову. То нису били људи који су дошли ко зна откуда, већ људи који су на историјском пољу допринијели ослобођењу Сарајева од фашиста. Треба да подвучемо да је садашња Европа заснована на антифашизму, слави 9. мај као Дан Европе, а то је дан када је фашистичка Њемачка потписала капитулацију у Другом свјетском рату. ЕУ је, дакле, заснована на антифашизму, а сарајевска власт је све антифашисте склонила са улица тог града и дала друга имена која немају везе с тим - рекао је Радановић.

Ишли су, каже, толико дубоко да су склањали имена антифашиста са градских табли и на њих стављали имена фашиста који су осуђени.

- Имамо улицу Мустафе Бусулаџића који је осуђени фашиста, а та улица је раније била народног хероја Фуада Миџића - казао је Радановић.

Он је навео да ће Сарајево ускоро прославити 6. април као Дан ослобођења града, али да све вријеме од рата у БиХ власти тог града и друге политичке бошњачке структуре упорно избјегавају да кажу да је у ослобађању тог града 1945. године учествовало 80 одсто српских војника, припадника Петог крајишког корпуса и Романијске бригаде. Представници одбора на тај дан планирају да испред Вјечне ватре положе вијенац на којем ће бити исписана сва имена ослободилаца града Сарајева.

- Након тога планирамо посјету Казанима, мјесту изнад Сарајева, гдје је јама у коју су бацани Срби у посљедњем рату. Народ који је ослободио тај град 1945. године је 1995. морао да напусти Сарајево, а од 1992. до 1995. године је вођен у Казане од стране оних који су бјежали из Сарајева 50 година раније - рекао је Радановић.

Кантоналне и градске власти, каже, могу како год хоће да се изјасне о иницијативи коју су им доставили.

- Ово није питање само враћања назива улица нити да ли ће на некој табли у Сарајеву писати Мустафа Бусулаџић или Војислав Кецмановић Ђедо. То је однос према историји, садашњој Европи, цивилизацији. Једноставно је - или сте на страни фашизма или антифашизма. Нема између. Од 1941. до 1945. године се знало или си тамо или овамо. Људи који су ослобађали тај град су били на страни антифашизма - рекао је Радановић.

Са Радановићевим ставом слаже се и предсједник Савеза општинских удружења избјеглих и расељених Републике Српске Игњат Симић који, ипак, није превелики оптимиста да ће иницијатива коју су доставили добити зелено свјетло и бити уважена.

- Иницијатива је понуђена, а остаје да се види како ће они одреаговати - рекао је Симић.

Нагласио је да се у ФБиХ, посебно у Сарајеву, заклињу да су антифашисти и обиљежавају те историјске датуме, али је, истиче, у пракси сасвим другачије јер потезима негирају све што причају.

- Улице су најбољи и најочигледнији примјер. Да хоће, могу, а очигледно је да неће - рекао је Симић те нагласио да је посљедњи рат учинио своје и да није толико спорно да су промијењени називи неких улица. Жалосно је, каже, што су превршили сваку мјеру.

- Помели су све - закључио је Симић. 

Упозорење

Игњат Симић је недавно упозорио да федералне власти чине све да се Срби у ФБиХ осјећају несигурно и да му се “понекад чини да већа права уживају илегални мигранти који су преплавили БиХ него Срби повратници у ФБиХ”. Према његовим ријечима, опустошена и разорена српска насеља и након 24 године “красе” локалне заједнице у ФБиХ, на чијој територији је уништено или оскрнављено око 80 одсто српске имовине, цркава, гробаља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.