Наплата прихода у 2021. години за 10 одсто већа од 2020. године

БАЊАЛУКА - Пореска управа Републике Српске у прошлој години прикупила је укупно 2,740 милијарди КМ што је за 10 одсто или 257,6 милиона марака више него у 2020. години, изјавио је директор Горан Маричић и додао да планирају да наставе позитивне трендове и предвиђају даљи раст наплате јавних прихода.

Маричић је у интервјуу Срни истакао да је наплата јавних прихода у прошлој години већа и у односу на планирану наплату за 2021. годину, и то за 215,2 милиона КМ, односно девет процената више.

“Директни порези су у прошлој години наплаћени у износу од 485,5 милиона КМ, што је за пет процената или 21,1 милион КМ више него годину раније. У овом сегменту јавних прихода, највећи раст остварен је код пореза на добит који је наплаћен у износу од 243,1 милиона КМ, односно седам одсто више, док је наплата пореза на доходак остала на истом нивоу као претходне године”, рекао је Маричић.

Он је додао да је посебно занимљива чињеница да није дошло до значајнијег пада наплате по основу пореза на доходак, иако је Влада Републике Српске половином прошле године повећала неопорезиви дио плате са 500 КМ на 700 КМ и на тај начин се одрекла дијела прихода у корист радника.

“Одрекла се 51 милиона КМ на годишњем нивоу, док је Законом о измјенама Закона о порезу на доходак повећан и основни лични одбитак од пореске основице за издржаване чланове уже породице, па је и због тих измјена било очекивано да дође до смањења прихода, али до тога није дошло”, објаснио је директор Пореске управе.

Говорећи о порезу на непокретности, Маричић је рекао да је његова наплата у прошлој години износила 26,7 милиона КМ или десет одсто више него годину раније, без обзира на чињеницу што је значајан број локалних заједница у Републици Српској, првенствено Бањалука, смањио стопе пореза за 2021. годину.

“Пореска управа Републике Српске је заједно са другим институцијама и локалним заједницама предузела низ активности чији је циљ повећање обухвата обвезника пореза на непокретности у Републици Српској, на праведнији начин, што је као крајњи ефекат имало двоцифрен процентуални раст наплате ове врсте прихода. Поред тога, повећање наплате у 2021. биљеже и приходи по основу пореза на употребу, држање и ношење добара”, нагласио је Маричић.

Он је додао да су у 2021. години доприноси наплаћени у износу од 1,792 милијарди КМ, што је за 153,6 милиона марака или девет одсто више него у 2020. години.

Према његовим ријечима, за Фонд за пензијско и инвалидско осигурање наплаћено је нешто више од милијарду марака или за 87,1 милиона КМ више, за Фонд здравственог осигурања наплаћено је 645,5,7 милиона марака или 55,8 милиона КМ више, а за Фонд дјечје заштите 86,2 милиона марака.

За Завод за запошљавање наплаћено је, каже, 31,8 милиона марака, што је за по десет процената више него у упоредној 2020. години.

“Ови показатељи указују на чињеницу да, упркос свим изазовима које је са собом донијела пандемија, није дошло до смањења плата запослених, нити значајног отпуштања радника, нити смањења јавних прихода”, нагласио је Маричић.

Он је додао да су у прошлој години остали јавни приходи наплаћени у износу од 462,8 милиона марака, што је за 82,9 милиона КМ или 22 процената више него у 2020. години, уз значајан раст код свих врста прихода.

“Таксе и накнаде су наплаћене у износу од 272,3 милиона марака или 13 одсто више, и поред укидања одређених комуналних такси, ослобађања од плаћања административних такси, те умањења посебне републичке таксе за 30 одсто, чиме се Влада Републике Српске одрекла 3,2 милиона марака прихода само по основу посебне републичке таксе”, рекао је Маричић.

Од плаћања комуналне таксе, рекао је, ослобођени су они порески обвезници који први пут региструју дјелатност, предузетници који на основу одредби Закона о порезу на доходак имају статус малог предузетника, као и удружења од јавног интереса за Републику Српску.

Када су у питању накнаде за приређивање игара на срећу, оне су наплаћене у износу од 68,3 милиона КМ или чак 40 процената више него у 2020. години.

“Значајан раст биљежи се и код наплате прихода по основу казни, па је наплата у прошлој години износила 29,8 милиона КМ или 41 одсто више, као и код концесионих накнада које су наплаћене у износу од 50,1 милиона марака или 51 одсто више него у 2020. години”, истакао је Маричић.
Мјере Владе Републике Српске позитивно утицале на наплату јавних прихода
Директор Пореске управе Републике Српске Горан Маричић рекао је да су позитивне ефекте на запошљавање, наплату јавних прихода и опоравак од негативних утицаја корона вируса по привреду имале и мјере Владе Републике Српске.

То је, каже, очигледно јер није дошло до смањења плата запослених, нити значајног отпуштања радника.

“Напротив, дошло је до повећања плата у Републици Српској, док су јавне здравствене установе редовно измиривале текуће обавезе. То значи да је у посљедње двије до три године заустављено гомилање дуга, што показују и најновији подаци Пореске управе о укупном дугу који је смањен за око 50 милиона КМ”, рекао је Маричић.

Он је подсјетио да је Влада Српске са циљем да задржи и повећа број запослених у вријеме кризе у 2020. години донијела сет мјера којима је то и остварено.

Једна од тих мјера, у чијој реализацији је активно учествовала и Пореска управа Српске, јесте Уредба са законском снагом о пореским мјерама за ублажавање економских посљедица насталих усљед појаве корона вируса из прошле године.

Маричић је појаснио да је према тој Уредби обавеза Пореске управе била је да заприма и одобрава захтјеве правних лица и предузетника и утврђује да ли остварују право за уплату пореза и доприноса за март 2020. године, исплату најниже плате за април и уплате доприноса на ту најнижу плату, као и за уплату пореза и доприноса или најниже плате за мај 2020. године у зависности од дужине трајања забране обављања дјелатности у мају 2020.

“Све указује на чињеницу да Влада Српске води одговорну макроекономску политику, упркос глобалној кризи изазваном пандемијом вируса корона”, навео је Маричић.

Он је истакао и да значајне заслуге за стабилизацију јавних прихода иду и одговорном односу већине пореских обвезника према својим пореским обавезама, односно већем степену добровољног извршавања пореских обавеза, али и редовним активностима Пореске управе на контроли и наплати јавних прихода.

“Један од важних фактора стабилне наплате је и константно увођење нових електронских услуга од Пореске управе, односно аутоматизација процеса наплате јавних прихода, које су олакшале пријављивање а самим тим и измирење обавеза од стране пореских обвезника. Имплементацијом жЕ-Сандучетаж Пореска управа је у потпуности омогућила двосмјерну електронску комуникацију са пореским обвезницима”, подсјетио је Маричић.

Пореска дисциплина у Републици Српској у 2021. години била задовољавајућа

Директор Пореске управе указао је да је пореска дисциплина у Републици Српској у 2021. години била задовољавајућа, али је истакао да још има неодговорних појединаца који или не издају фискалне рачуне након продаје или давања услуге или на неки други начин покушавају избјећи своје обавезе.

Маричић је додао да оваквим понашањем ти појединци врше утају пореза и стварају нелојалну конкуренцију оним пореским обвезницима који издају фискалне рачуне.

“Пореска управа је у прошлој години извршила 3.965 редовних теренских и канцеларијских контрола и рјешењима наложила плаћање 42,9 милиона КМ новоутврђених обавеза са обрачунатим каматама, те су због утврђених неправилности издата и 424 прекршајна налога на укупан износ казне од 1.422.233 КМ”, рекао је Маричић.

Поред тога, додао је, инспектори Пореске управе Српске су у периоду јануар-децембар прошле године извршили укупно 3.213 контрола евидентирања промета преко фискалних каса, те су због утврђених неправилности издали 1.654 прекршајних налога на укупан износ казне од 3.538.500 марака.

“У том периоду извршено је и 612 контрола пријављивања радника, те је због утврђених неправилности издато 163 прекршајних налога на износ казне од 605.000 КМ. Инспектори Пореске управе су у том периоду за 41 пореска обвезника изрекли мјеру привремене забране обављања дјелатности”, навео је Маричић.

Он је истакао да су инспектори Одјељења за истраге и обавјештајне послове Пореске управе у прошлој години надлежним тужилаштвима у Републици Српксој доставили 31 извјештај против пореских обвезника због постојања основа сумње да су чињењем кривичних дјела оштетила буџет Српске у износу од око 7,8 милиона марака, што је више у односу на годину раније и када је у питању број извјештаја и укупна штета по буџет.

“Инспектори су извјештаје подносили због утаје пореза и доприноса, али и злоупотребе овлаштења у привреди, те неправилног издвајања средстава и повреде обавеза вођења трговачких и пословних књига. И у наредном периоду ћемо интензивирати активности на разоткривању кривичних дјела којима се наноси штета по буџет Републике Српске”, навео је директор Пореске управе Српске.

Борба против сиве економије стратешки циљ у 2022. години

Говорећи о плановима за 2022. годину директор Пореске управе Републике Српске Горан Маричић нагласио је да имају три стратешка циља и опредјељења - подстицање добровољног извршавања пореских обавеза, борба против сиве економије, те модернизација Пореске управе.

“Све ове активности треба посматрати искључиво у контексту њиховог доприноса остварењу једног од главних циљева, а то је повећање наплате јавних прихода у надлежности Пореске управе. Пореска управа планира да и у овој 2022. години настави позитивне трендове у наплати јавних прихода, па је планом предвиђено да наплата у овој години буде за три одсто или 82 милиона марака већа у односу на наплату у 2021. години”, нагласио је Маричић.

Он је нагласио да очекује да ће се циљеви дефинисани Планом рада за 2022. годину остварити потпуним залагањем свих запослених у Пореској управи, примјеном савремених информационих технологија и на темељу квалитетне организационе структуре.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.