Накнадна памет бившег високог представника: Зашто је Инцко 12 година ћутао

БАЊАЛУКА - Бивши високи представник Валентин Инцко имао је пуних 12 година да се позабави питањима и проблемима унутар БиХ, а који се тичу и безбједности и тероризма, али то никада није учинио, јер му је било далеко важније да креира кризе и буде у служби бошњачких политичких елита.

Каже ово за “Глас Српске” члан Комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ, Душанка Мајкић, коментаришући Инцкова упозорења изнесена у интервјуу за “Ел Паис”.

Анализирајући политичке неприлике у БиХ, бивши високи представник је за један од најчитанијих шпанских листова истакао, а поред већ познатих оптужби на рачун Српске, како је БиХ дуго времена била изостављена са листе приоритета западних земаља, те да је то неопходно промијенити. Навео је да посљедња два њемачка министра спољних послова никада нису посјетили БиХ, те констатовао да европска безбједност почиње на Балкану, а што се, како је појаснио, може видјети из терористичких напада у Моленбеку (2016.), Паризу (2015.) и Беч (2020.), те чињенице да је оружје за извршење истих потекло са балканских простора.

Према ријечима Мајкићеве, Инцко је имао толике године да се позабави овим проблемом, ако ништа друго да бар упозори на ту чињеницу, али није ништа урадио.

- Ћутао је, и сада из пензије поново коментарише политичке неприлике на овим нашим просторима. То је лицемјерно и било би му боље да и даље ћути, јер је земљу оставио у хаосу - поручила је Мајкићева.   

Како је навела, парламентарци из Српске су годинама упозоравали на овај проблем, да много оружја из БиХ завршава на иностраним црним тржиштима, али никада није било озбиљније акције надлежних служби, а ни реакција представника међународне заједнице у БиХ.

- Наше службе безбједности не раде свој посао, те нам је непознато да ли је то оружје из “приватних збирки” или се ради о оном из војних складишта. Подсјетила бих да је у неком претходном периоду много муниције и оружја на мистериозан начин нестало из складишта Оружаних снага БиХ. О томе у Министарству одбране не желе причати, тако да никада нисмо добили ни епилог тих крађа. И вјероватно никада не би знали да оружје из БиХ завршава у рукама терориста, да се нису десили случајеви напада у Паризу или Бечу - навела је Мајкићева, додајући да парламентарна комисија, а чији је и она члан, нема апсолутно никакву контролу над обавјештајним и безбједносним сектором у БиХ. 

Аустријанац у интервјуу за шпанску штампу рекао да европска безбједност почиње на Балкану, а што се, како је појаснио, може видјети из терористичких напада у Моленбеку (2016.), Паризу (2015.) и Бечу (2020.), те чињенице да је оружје за извршење тих напада потекло с балканских простора

И декан бањалучког Факултета за безбједност и заштиту, Слободан Жупљанин сматра да је све то на шта Инцко сада упозорава, он морао знати и током свог мандата у БиХ, али и да је очито како му та прича тада није одговарала, јер се то косило са његовом тадашњом политичком агендом.

- Он и сада покушава релативизовати ствари, јер је избјегао поменути БиХ и таргетирати је као мјесто са којег потиче то оружје, а што су уосталом потврдиле и међународне истраге. Он је то вјешто упаковао у балканску причу - каже Жупљанин. 

Мишљења је како су терористи до овог оружја долазили путем криминалних група које оперишу у БиХ, али и од стране разних терористичких ћелија и радикалних исламиста са ових простора. 

- Није тајна да је много тог оружја завршило и на просторима које контролише ИС. И то се није могло десити без људи из тог миљеа. Наравно, убијеђен сам да своје прсте у свему томе имају и одређени политички кругови из БиХ. Све то је могло бити откривено и заустављено, да је било воље и спремности надлежних служби - додао је Жупљанин.

Сарадња умјесто притисака

Експерт за тероризам и безбједносну аналитику, уредник београдског часописа “Одбрана и безбједност”, Јасмина Андрић, сматра да Инцкова изјава како европска безбједност почиње на Балкану не стоји, посебно у контексту у ком је дата.

- Она почиње у Европи, од њиховог односа према мигрантима до тога како се односе према Блиском истоку. Уколико пак желе да њихово предворје, Балкан, буде прва линија одбране од криминалних утицаја мораће далеко више да раде на сарадњи уместо на разним притисцима и условљавањима везано за приступне преговоре - каже Андрићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.