Најрадоснији догађај у историји људског рода

Сви хришћани славе Божић као општу славу, јер је то дан рођења најсветијег дјетета у историји човјечанства, дан рођења Спаситеља. Доласком сина Божијег међу људе на земљи отпочиње и нова ера у историји човјечанства.

У хришћанству Божић означава долазак Бога на земљу, чија је мисија спасење људског рода и представља испуњење обећања да Бог неће напустити човјека, већ ће му послати Спаситеља.

За Божић се људи, умјесто уобичајеног поздрава, поздрављају са “Христос се роди” и отпоздрављају са “Ваистину се роди”.

С обзиром на месијанску службу Христа, који је, према Светом писму “…ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса и постао човјек…” - његово рођење је најрадоснији догађај у историји људског рода.

Божић у хришћанској религији представља најрадоснији, а поред Васкрса и најзначајнији свети празник, установљен још од апостолских времена.

Најрадоснији празник

Прослава Божића за Србе, Русе и припаднике Јерусалимске патријаршије почиње тачно у поноћ између 6. и 7. јануара. Прославу рађања новог живота, дјетињства и родитељства прате најљепши вјерски обичаји и обреди.

Као спомен на Христово рођење, Божић се први пут јавно помиње на почетку IV вијека, а његово обредно празновање први пут је обављено тек 354. године у Риму, за вријеме цара Аркадија. Од овог времена Божић се слави издвојен из заједничког празновања Богојављења, у вријеме зимског солстиција, “када Сунце поново почиње да расте и јача у својој свјетлости и топлини, а тама да опада”.

На Истоку слављење Божића је вјероватно први увео свети Василије Велики у Кападокији. Сљедују му свети Григорије Богослов, који га у Цариград уводи 379. године, и свети Јован Златоусти, у Антиохији, 386. године. Током петог вијека, готово све цркве широм васељене прихватају слављење Божића.

Како наводи свети Јован Златоусти, Божић је извор свих хришћанских празника, јер да није било Христовог рођења, не би било ни крштења, ни васкрсења, ни других. Или како каже Његош: Нема дана без очнога вида, нити праве славе без Божића. Јер, оно што су “очи за тијело и тјелесни живот, то је Христово рођење за душу и за свеукупни смисао људског и васионског живљења и општег постојања”.

- На тај дан празнујемо рођење Сина Божијег - Господа Исуса Христа. Свети апостол Павле разоткрива ову тајну у посланици Тимотеју говорећи: “Бог се јави у тијелу”. Односно, Бог се појавио у личности Господа Исуса Христа, а са њим и све оно што је божанско - божанска љубав, мудрост, сила и светост. Својим уласком у свијет “Бог је постао човјек”, каже свети Атанасије Велики, да би “човјек постао бог”. Односно, Богочовјек Христос је поставио примјер жртве, љубави и свих других врлина које оплемењују човјека и узводе га у божанско достојанство - појашњава свештеник из Бањалуке Зоран Пајкановић.

Наглашава да је Исус Христ у свијет ушао као тиха свјетлост свете славе, како се наводи у молитви на вечерњем богослужењу, обасјавши витлејемску пећину у којој се родио.

- На посљетку, ова свјетлост је засијала на хоризонту нове ере у срцима људи, наговјештавајући хришћанство као доминантну религију рода људског - истакао је Пајкановић. Додаје да није чудо што је празник Божића постао центар историје људског рода.

- Цјелокупно културно човјечанство подијелило је историју рода људскога на два дијела - на историју прије рођења Христовог и на историју послије његовог рођења - казао је Пајкановић.

Симболика

Прославу најрадоснијег хришћанског празника прате најљепши вјерски обичаји и обреди.

Симболи Божића је слама, која представља симбол јасли у витлејемској пећини у које је положен новорођени Исус, затим новчићи који у слами симболишу злато којим је дарован Исус.

Ораси у слами и у ћошковима собе симболишу то да Бог влада над све четири стране свијета, док кађење куће представља симбол смирне и тамјана којима је, такође, дарован Христ.

Поред ових симбола, прославу Божића обиљежава и положајник, односно гост на Божић, а најчешће је мушко дијете или младић, јер по ријечима Спаситеља: “Ко прими дијете у име моје, мене прима”. Зато се положајник прима као сам Господ - који својим рођењем у све домове људске доноси мир и добру вољу.

Неизоставни симбол Божића је и бадњак, који представља гране којима је заложена ватра по Исусовом рођењу. То је и симбол Исуса Христа који је у напону своје снаге, силом свога Божанства, раскинуо ланце ропства гријеху, препородио човјека и у њему разбуктао пламен љубави према добру, врлини - према Богу, највећем добру, омогућивши му спасење од гријеха, зла и вјечне смрти - смрти духовне, као што и млад церић, односно храстић, силином својом разбуктава ватру на огњишту, а јарким пламеном својим обасјава све ћошкове домова наших.

Поклони мудраца

Према предању, Христово рођење у Витлејему крај Јерусалима пропратила је необична појава, која је представљала божански знак да се нешто важно и судбоносно догодило. Појавила се веома јарка звијезда на небу, а њу су слиједила тројица мудраца са Истока да би запазили гдје ће се зауставити, јер, како им је предсказано, ту ће наћи новорођено дијете које је Спаситељ човјечанства.

Пошто се звијезда зауставила над мјестом гдје се налазио тек рођени Исус, мудраци су ушли, даровали дијете златом, тамјаном и смирном, дубоко му се клањајући. Тим знацима почело је за људски род сасвим ново вријеме које траје већ два миленијума, а поклони Спаситељу и данас изазивају пажњу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.