Најновије мјере високог представника у БиХ неприхватљ

Aко се размишља о измјенама и допунама закона на начин на који то жели да уради високи представник, онда је то мимо његових овлашћења, истакао Милорад Додик... Нови начин "пребројавања" кворума и гласања у Савјету министара БиХ на мала врата уводи "институт прегласавања", рекао Слободан Наградић

ПРЕМИЈЕР Републике Српске и лидер Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик изјавио је у петак да су неприхватљиве измјене и допуне Закона о Савјету министара, које је истог дана наметнуо високи представник у БиХ, а на основу којих је предвиђено смањивање броја гласова конститутивних народа, потребних за већину, јавила је Срна. - Aко се размишља о измјенама и допунама закона на начин на који то жели да уради високи представник, то је мимо његових овлашћења - рекао је премијер Додик у Бањој Луци, непосредно послије објављивања најновијих одлука високог представника Мирослава Лајчака. Предсједник републичке Владе је додао да то сада није потребно, јер проблем и није био у функционисању Савјета министара БиХ. Према премијеровим ријечима, оваква одлука високог представника представља, прије свега, уступак политичким опцијама из Сарајева и доводи у питање функционисање БиХ. - Обавили смо низ разговора са важнијим амбасадорима и представницима међународне заједнице у БиХ, скренули им пажњу и дали неке приједлоге, који би могли да буду дио компромиса у вези са овим питањем - рекао је Милорад Додик. Републички премијер је истакао да није могуће да ентитет не буде укључен у поменуту већину гласова. Према СНСД-у, није проблем да то буде један глас, али то мора бити глас из ентитета и конститутивног народа. - Aко би то било тако, ми не бисмо имали примједбу да измјене и допуне Закона о Савјету министара буду усвојене у Парламентарној скупштини БиХ - истакао је Додик. Предсједник Владе Српске је навео да је могуће прихватити да се Закон измијени, тако што би био додат један глас из ентитета и конститутивног народа или да се рачуна глас из конститутивног народа за одлуке које иду у Парламентарну скупштину БиХ. Међутим, сматра Милорад Додик, да за одлуке које се доносе у Савјету министара БиХ морају постојати два гласа из конститутивних народа. Премијер Додик је подсјетио да Савјет министара БиХ доноси одлуке које не иду у парламентарну процедуру, а усвајање Лајчаковог приједлога измјена и допуна Закона о овом органу представља увод у "централизацију" БиХ. - Упозоравао сам ОХР, америчку, руску и британску амбасаду да ће Република Српска, ако не буду уважене чињенице да Лајчаков приједлог није у складу са Дејтонским споразумом, предузети акције и мјере које неће прихватити и афирмисати такво рјешење - нагласио је Милорад Додик, додавши да би овакво рјешење, с друге стране, могло да уруши повјерење Републике Српске у институције БиХ. - Имам утисак да неко недобронамјерно наговара Мирослава Лајчака на овакве потезе - оцијенио је први човјек Владе Српске. Потпредсједник Партије демократског прогреса Слободан Наградић истакао је да му се чини да је високи представник поново посегнуо за маниром, за који су сви мислили да је завршен са некадашњим високим представником Педијем Ешдауном. - То је манир наметања. Послије овога, реално је очекивати активирање праксе, коју су инаугурисали ранији високи представници, а то је смјењивање. Ни једно ни друго није добро за БиХ - рекао је Наградић. Према ономе, додао је, што се може разабрати из медијских извјештаја, стиче се утисак да нови начин "пребројавања" кворума и гласања у Савјету министара БиХ на мала врата уводи "институт прегласавања". - Прегласавање никако није добро за БиХ. У таквој пракси посебно негативна искуства има српски народ, јер је 1992. године, управо због прегласавања у тадашњој Скупштини БиХ, расписан референдум, који је био један од повода за почетак рата у БиХ - навео је Слободан Наградић. Због негативних искустава, истакао је потпредсједник ПДП-а, Срби су посебно осјетљиви на питање прегласавања, а оно што је донио Лајчак - ако је вјеровати медијима - личи на то. Професор бањолучког Правног факултета Петар Кунић оцијенио је да наметање одлука високог представника у БиХ није ништа друго него намјера да се у догледно вријеме ентитетско гласање доведе у питање. - Лајчакове тврдње да парламентарци не долазе на сједнице су измишљотина и тражење разлога за мијењање пословника о раду. То није тачно, јер моје искуство говори да је увијек постојао кворум у Парламентарној скупштини БиХ. Високи представник покушава да дира у нешто што је недодирљиво. Он, на овај начин, врши притисак на демократски утврђене принципе - истакао је Кунић. Пословник о раду оба дома Парламентарне скупштине БиХ, додао је он, само прати Устав БиХ. - Мирослав Лајчак нема право да својим одлукама доноси и мијења законе, јер одлука је подзаконски акт. За то нема упориште ни у Дејтонском споразуму, ни у Бонској декларацији. Његова намјера је, очигледно, да промијени Устав БиХ без ентитетског гласања - закључио је Петар Кунић. М. ФИЛИПОВИЋ ЛAЈЧAКОВЕ МЈЕРЕ Констатујући да БиХ не функционише како треба, као здрава и нормална држава, високи представник међународне заједнице у БиХ, Мирослав Лајчак, у петак је наметнуо измјене и допуне Закона о Савјету министара, заједничком Колегијуму Парламентарне скупштине БиХ дао је инструкције да до 1. децембра усвоји измјене и допуне Пословника о раду оба дома, а политичке лидере, које у власти БиХ чине коалицију, позвао да формирају Савјет за координацију и спроводе реформе, на које су се обавезали. Уколико не буде испоштован овај, први сет мјера, Лајчак је најавио нове, које неће искључити ни смјене појединих политичара и представника институција, који буду опструисали рад на бољој функционалности БиХ и спровођењу Дејтонског мировног споразума. Појашњавајући наметање измјена и допуна Закона о Савјету министара, високи представник је рекао да се главне промјене односе на "правило о кворуму". Према новом правилу, сједница Савјета министара може да се одржи кад год је присутна већина његових чланова. Друга измјена односи се на процес доношења одлука. По њој, одлуке о одређеним питањима могу да буду донесене "већином гласова присутних чланова, који гласају". Оваква, проста већина за доношење коначне одлуке Савјета министара треба да укључи само по једног представника сваког конститутивног народа, а не двојицу, како је то до сада био случај. - Савјет министара ће моћи да доноси одлуке чак и ако мањина министара одлучи да не присуствује сједници. На овај начин систем ће функционисати и у овако нарушеном политичком окружењу - истакао је Лајчак. Он је додао да се инструкције, које је у писму дао заједничком Колегијуму Парламентарне скупштине БиХ, обавезавши га да до 1. децембра усвоји измјене и допуне Пословника о раду оба дома, односе на области које су познате као "ентитетско гласање", питање кворума и одлучивања у колегијумима домова Парламентарне скупштине БиХ. Високи представник је појаснио да Устав прописује да већина гласова за доношење одлука подразумијева најмање и једну трећину гласова представника, изабраних са територије сваког ентитета. - Постојећи пословници о раду то тумаче као једну трећину изабраних посланика из сваког ентитета, умјесто трећине оних који гласају из сваког ентитета - подвукао је Мирослав Лајчак, подсјетивши да Устав, једноставно, дефинише кворум као већину свих чланова Представничког дома - односно, 22 од 41 посланика. - Према постојећем Пословнику, постоји додатни захтјев да сједници присуствује најмање десет чланова из Федерације БиХ и пет из Републике Српске. То тумачење дозвољава малом броју чланова да, једноставно, спријечи одржавање сједнице неког од домова. То не може више да се толерише - упозорио је Лајчак. Он је подвукао да, уколико тражене измјене и допуне не буду усвојене до 1. децембра, и то на начин да поменути проблеми буду ријешени, неће имати другог избора, него да искористи своја овлашћења и те измјене и допуне наметне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.