Најмлађи “пензионер” у Србији још у пеленама

Београд - Здравствено осигурање за запослене плаћено код приватних фондова постало је пракса у бројним страним компанијама и у Србији.

Ипак, приватни пензијски фондови још су ствар личног избора појединаца и плана за безбједнију будућност. Штедња уз помоћ приватних пензијских фондова постала је редовна пракса за скоро 200.000 запослених у Србији, што је око девет одсто.

Сигурна мјесечна примања, поред пензије коју Република Србија издваја за своје најстарије суграђане, обезбјеђују се током радног вијека и уз помоћ приватних пензијских фондова код различитих осигуравајућих кућа и банака.

Приватним пензијским фондовима суграђани обезбјеђују готово дупла мјесечна примања током одређеног периода у старости, а износ ових примања зависи искључиво од штедње коју су током радног вијека издвајали у виду приватних фондова.

Посебно олакшавајућа чињеница која иде у прилог многима је та што уплате не морају бити редовне. Клијенти имају потпуну слободу када уплаћују новац и могу да бирају износ за уплату који мора бити најмање око 17 КМ. С друге стране, уколико корисник у неком тренутку одлучи да више не уплаћује новац, не одстоје никакве правне санкције које би сносио. У том случају уплаћени новац остаје на рачуну клијента док не стекне законско право да га користи, што је данас са навршених 58 година.

О мирној старости највише размишљају мушкарци, којих је 61 одсто, а жена 39 одсто. Просјечна уплата износи око 68 марака, док је просјечна старост чланова 47 година. Постоје и малољетни суграђани на чије име се новац уплаћује у овакве фондове, док је најмлађи у тренутку почетног уплаћивања у добровољни пензијски фонд имао само седам мјесеци.

Извјештаји говоре да је чак сваки пети корисник члан два или више добровољних пензијских фондова, док је просјечан износ сакупљених средстава на рачунима чланова фондова износио око 3.300 марака.

Иако се током радног вијека чини да су жене обазривије када је ријеч о располагању буџетом, статистика говори да су већина корисника мушкарци, чак њих 60 одсто. С друге стране, просјечна старост корисника је око 45 година. Највише је корисника старости од 30 до 50 година, око 60 одсто, док оних који су старији од 53 године има 25 одсто.

У Србији послују четири друштва за управљање, која управљају имовином седам добровољних пензијских фондова. Добровољни пензијски фондови су у Србији почели да послују 2006. године и од тада је просјечан принос инвестиционих јединица свих фондова износио 9,9 одсто. Највећи дио имовине фондова уложен је у државне обвезнице.

Запослени који има 30 година и мјесечно уплаћује у приватни пензијски фонд око 45 марака наредне три деценије може да рачуна да ће од 60. до 80. године примати пензију од 660 марака.

Годишње ће уплаћивати 560 марака, а за три деценије укупно 16.600 КМ. Када буде примао приватну пензију, све што је уплаћивао пуне три деценије биће  му надокнађено за двије године и три мјесеца. Осталих 17 година и девет мјесеци дође као награда за штедњу.

Трећа животна доб

Они који желе већу пензију у току трећег животног доба у виду додатка из приватних фондова потребно је да најприје пронађу један од сигурних и регистрованих фондова, учлане се и прикупе све информације да би знали која су њихова права и обавезе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.