Најављују обнову поступака због прогрешне примјене закона

Сарајево - Браниоци осуђених за ратне злочине пред Судом БиХ најављују да ће у великом броју предмета поступак бити обновљен због погрешне примјене кривичног закона.

Осим 10 лица која су пуштена на слободу након што им је Уставни суд БиХ укинуо пресуде, Суд БиХ је у још 21-ој пресуди осудио лица за ратне злочине над цивилима и ратним заробљеницима према Кривичном закону БиХ, а не кривичном закону бивше Југославије.

У овој 21 пресуди, Суд БиХ осудио је 26 лица на 352 године затвора за ратне злочине.

Браниоци у овим предметима тврде да су већ поднијели апелације Уставном суду БиХ, захтијевајући да пресуде против њихових клијената буду укинуте због погрешне примјене закона, преноси Бирн.

Адвокат Радивоје Лазаревић рекао је да је 2011. године поднио апелацију Уставном суду БиХ, након што је његов брањеник Радомир Вуковић, према Кривичном закону БиХ, проглашен кривим да је помагао ратни злочин и осуђен на 31 годину затвора.

"Послије доношења одлуке у Стразбуру у предмету жМактоуф и Дамјановићж извршио сам допуну апелације и позвао се на неке ставове. Послије дешавања посљедњих мјесец дана очекујем истовјетан развој догађаја и кад је Вуковић у питању", рекао је Лазаревић.

Осим Вуковића, за злочине у Сребреници, према Кривичном закону БиХ, осуђени су Милорад Трбић коме је изречена казна од 30 година затвора, Жељко Ивановић на 24 године, те Душко Јевић на 32 и Мендељев Ђурић на 28 година затвора.

Ђурићев бранилац Миодраг Стојановић рекао је да је поднио апелацију Уставном суду БиХ, као и приједлог за понављање поступка Суду БиХ.

"Апсурдно је да је правоснажна пресуда у предмету Ђурића по Кривичном закону БиХ донесена након пресуде Европског суда за људска права, дакле као да за Суд БиХ не постоји Стразбур", рекао је Стојановић.

Суд БиХ је, према кривичном закону БиХ из 2003. године, за злочине над цивилима и ратним заробљеницима осудио припадника Армије БиХ Шефика Алића на 10, те Есу Мацића на 13 година затвора за злочине почињене у логору Челебићи.

Љубиша Врањеш и Младен Милић осуђени су на по осам година затвора због злочина над цивилима у Котор-Варошу, а на исту казну осуђен је и Зурахид Мујчиновић због злочина у Сребренику.

Миодраг Марковић осуђен је на седам година затвора за ратни злочин против цивилног становништва на подручју Добоја, а Марко Шкробић на девет година за злочине у Котор-Варошу.

Ивица Врдољак је због ратног злочина над српским цивилима осуђен на пет година затвора. Он је осуђен за нечовјечно поступање према затвореницима српске националности у објектима на подручју Дервенте и Брода.

Новак Ђукић осуђен је због злочина против цивилног становништа почињеног у Тузли на 25 година затвора, а Анте Коваћ и Зринко Пинчић за злочине над цивилима у Витезу и Коњицу осуђени су на по девет година.

Суад Капић осуђен је на 17 година за ратни злочин против ратних заробљеника на подручју Санског Моста.

Суд БиХ је Сретена Лазаревића осудио на 10, Драгана Станојевића на седам, а Милу Марковића и Слободана Остојића на по пет година затвора за ратни злочин против цивилног становништва у Зворнику.

Суљо Карајић осуђен је на 18 година затвора због ратног злочина на подручју Бихаћа.

Посебна ситуација ће се десити у предметима Ратка Дроњка, који је осуђен на 18 година затвора због злочина против човјечности и ратног злочина против цивилног становништва на подручју Дрвара, те Јадранка Палије, који је због злочина против човјечности и злочина против цивилног становништва у Високом осуђен на дуготрајну затворску казну од 28 година.

Слободан Перић, бранилац Ратка Дроњка, каже да је и он поднио апелацију Уставном суду БиХ, али да не зна да ли ће она бити прихваћена јер је његов клијент осуђен и за злочин против човјечности, који није обухваћен законом бивше Југославије.

"Нисам сигуран да ће апелација имати било каквог утицаја на његову пресуду управо због тог дијела пресуде којом је осуђен за злочин против човјечности. Не могу прејудицирати како ће Суд одлучити, мада мислим да се мора заузети јасан став да се не може изрећи казна која није била предвиђена било којим законом у вријеме извршења ђела", рекао је Перић.

Пресуда бившем припаднику Хрватског вијећа одбране Велибору Богдановићу, који је побјегао након изрицања пресуде којом је осуђен на шест година због злочина против цивилног становништва у Мостару могла би бити доведена у питање.

Након што је Уставни суд БиХ недавно усвојио апелације због погрешне примјене кривичног закона, Суд БиХ је јуче пустио са издржавања казне 10 осуђеника, којима су биле изречене казне од 14 до 33 године затвора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.