Нафтни шок и пред вратима БиХ

Ситуација на Блиском истоку далеко је од смиривања, а даља ескалација води ка све већем притиску на тржиште нафте. Европа још одолијева овој кризи, али цијене нафте су на историјски високим нивоима, што ће неминовно довести до стагнације у индустрији, транспорту и другим повезаним гранама.

Ово за „Глас Српске“ каже аналитичар Владимир Грујић, коментаришући актуелна дешавања на Блиском истоку, као и упозорења да би у наредном периоду, уколико се сукоби на релацији САД–Израел–Иран интензивирају или потрају, могло доћи до несташица горива.

Најважније чињенице:

• Ескалација сукоба на Блиском истоку повећава притисак на глобално тржиште нафте и пријети несташицама горива.
• Цијене нафте већ су на високим нивоима, а могу достићи и 150 до 200 долара по барелу.
• У том случају гориво у БиХ могло би поскупјети и преко четири КМ по литру.
• Европа за сада одолијева кризи захваљујући стратешким резервама, али се упозорава на могуће несташице у наредним мјесецима.
• БиХ је посебно рањива јер готово у потпуности зависи од увоза нафтних деривата.
• Скок цијена горива повукао би поскупљења транспорта, хране и индустријске производње.

На располагању механизми

Према његовим ријечима, извјесно је да ће наставак рата довести до поремећаја на тржишту нафтних деривата, али прије него што дође до евентуалних несташица, земље Европске уније имају на располагању механизме као што су стратешке резерве нафтних деривата и ограничења количина по возилу.

Владимир Грујић

– Сматрам да је могуће да поједине пумпе остану без горива на краћи период, али и да тако нешто неће бити случај још неко вријеме, уколико се не буде стварала паника и тиме додатно вршио притисак на ланце снабдијевања. Што се тиче БиХ, ситуација је за сада стабилна. Иако је Србија обуставила испоруке за извоз, домаћи увозници још увијек подмирују потребе преко добављача из Хрватске, Словеније и Италије. Рафинерије рационализују испоруке и смањују расположиве количине, али крајњи потрошачи још увијек неће осјећати те логистичке проблеме. Горива ће бити на пумпама. Апсурд тренутне кризе је што је, због слабе индустријске активности, БиХ релативно мало тржиште у европским оквирима, тако да се потребне количине могу без већих проблема набавити – истакао је Грујић.

Паралеле са седамдесетим

Све су учесталија упозорења да би Европа већ у априлу и мају могла да се суочи са озбиљном несташицом горива, што отвара питање колико је регион спреман на нови енергетски шок. Уколико до поремећаја заиста дође, посљедице се неће зауставити на границама Европске уније – тржиште БиХ, које је готово у потпуности ослоњено на увоз деривата, врло брзо би осјетило удар кроз раст цијена, могуће несташице и снажан притисак на привреду и животни стандард.

Раст цијена нафте и све израженија енергетска нестабилност поново стављају Европу у фокус глобалних економских ризика, уз јасне паралеле са нафтним шоковима из 1973. и 1979. године. Тада су ограничења производње и извоза од стране ОПЕК-а изазвала нагли скок цијена, пад индустријске активности и снажан инфлаторни талас који је погодио готово све развијене економије. Проблем није само у количинама сирове нафте, већ и у ограниченим рафинеријским капацитетима, као и у све сложенијој логистици снабдијевања. Уколико дође до прекида у неком од кључних ланаца, ефекат се брзо прелива на цијело тржиште. БиХ је у том систему сигурно једна од најрањивијих карика, јер нема значајне резерве нити алтернативне правце снабдијевања, већ зависи од онога што стигне са европског тржишта. У том контексту, могући су и најцрњи сценарији.

Црни сценарио

У таквом сценарију, цијена нафте би, према појединим процјенама, могла скочити и до 150–200 долара по барелу. То би директно довело до раста цијена горива у Европи за 40 до 70 одсто у кратком року, а у БиХ би цијене на пумпама могле прећи четири марке по литру. У најцрњем сценарију, дизел би се могао кретати у распону од четири до 4,5 КМ по литру, док би бензин пратио сличан тренд, што би представљало апсолутни историјски максимум и снажан удар на потрошаче.

Такав скок не би био само краткорочан шок, већ би покренуо шири талас поскупљења. Најприје би био погођен транспорт, јер је директно везан за цијену горива. Поскупљење превоза од 30 до 50 одсто повукло би раст цијена хране, грађевинског материјала и свих осталих производа. Индустрија би се суочила са растом трошкова и падом конкурентности, што би у појединим секторима могло довести до смањења производње. Пољопривреда би трпјела двоструки удар – скупљи дизел и раст цијена ђубрива – па би укупни трошкови производње могли порасти и до 25 одсто.

Шта ако барел буде коштао 200 долара

Забрињава и чињеница да у Вашингтону моделирају сценарио у којем цијена сирове нафте достиже чак 200 долара по барелу, како би се сагледале потенцијалне посљедице по америчку економију. Аналитичари су већ почетком марта почели да говоре о могућности раста цијене нафте типа „брент“ на чак 200 долара, када је постало јасно да рат на Блиском истоку неће бити краткотрајан. У таквом, најцрњем сценарију, утицај на глобалну економију био би разоран, при чему би земље у развоју претрпјеле највећи удар због ограничених финансијских резерви. Ипак, ни развијене економије не би биле поштеђене – посебно европске.

Преливање кризе

Додатни разлог за забринутост јесте чињеница да поједине азијске земље, попут Пакистана, Шри Ланке и Бангладеша, већ пролазе кроз озбиљне несташице горива, уз редове на пумпама, ограничења у продаји и поремећаје у транспорту. Ови примјери показују колико брзо глобални енергетски шок може да се прелије у свакодневни живот. Уколико се рат на Блиском истоку настави или додатно ескалира, сличан сценарио би се могао пренијети и на европско тржиште, са још израженијим посљедицама.

Све више упозорења о несташицама у наредним мјесецима долази и од великих европских нафтних компанија, економских стручњака, али и појединих европских политичара. Искуства из прошлости показују да овакви економски шокови често прерастају у друштвене кризе. Седамдесетих година енергетска нестабилност довела је до инфлације, пада стандарда и протеста широм Европе. Данас, у условима већ постојећег притиска на кућне буџете, ризик од сличног сценарија није занемарив – од паничне куповине и несташица до протеста и блокада саобраћаја.

Привреда на издисају

Да криза није само теоријска, показују и примјери из Европе. Њемачка биљежи пад индустријске активности због скупе енергије, док Велика Британија има спорадичне епизоде несташица горива и редове на пумпама. У Француској су раст цијена горива пратили масовни протести, а у Италији и Шпанији штрајкови транспортног сектора довели су до поремећаја у снабдијевању.

Додатну неизвјесност уносе и потези појединих држава које покушавају да заштите домаће тржиште. Тако је Словачка увела различите цијене дизела за домаће и стране возаче, што је изазвало реакцију Европске комисије, која је упозорила да такве мјере нарушавају правила јединственог тржишта. Ово показује да би у условима кризе могло доћи до неусклађених потеза и додатних поремећаја.

Сигнал за узбуну

Уколико се најављени ризици обистине, Европа би се могла суочити са најозбиљнијим енергетским шоком у посљедњих неколико деценија. За БиХ то не би била само спољна криза, већ директан унутрашњи проблем – од цијена горива и хране до стабилности привреде и социјалног мира.

Управо зато све више упозорења о несташицама у наредним мјесецима треба посматрати као сигнал за озбиљну припрему на сценарио који више није незамислив. Криза и све већи страхови поново су покренули расправе унутар Европске уније о могућем повратку на руске енергенте. Међутим, једина преостала значајна рута, нафтовод Дружба преко Украјине, прекинута је од стране власти у Кијеву. Чак и да је у функцији, изјаве предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен не остављају много простора за промјене, јер она сматра да би повратак на руску нафту био велика грешка. Питање је шта би о свему рекли грађани Европске уније.

Из Москве, пак, поручују да ће Брисел на крају ипак морати да тражи помоћ од Русије како би изашао из садашње ситуације.

Празне се складишта

Цијене гаса у Европи порасле су за око 70 одсто, док су складишта гаса на ниским нивоима, што, уз поремећаје у снабдијевању, инфлацију и очекивања заоштравања монетарне политике ЕЦБ, појачава страх од понављања енергетске кризе из 2022. године. Европа у кризу улази рањива - складишта гаса су попуњена око 28,4 одсто, знатно испод прошлогодишњег нивоа и вишегодишњег просјека. Немачка (22,3), Француска (22,1) и посебно Холандија (шест одсто) налазе се међу најугроженијима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.