
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Текст закона о противминском дјеловању биће предмет рада још једне радне групе на нивоу БиХ која би могла ускоро да буде формирана, а из Српске, уочи нове рунде преговоре, поручују да су познате границе испод којих неће ићи те подвлаче да неће дозволити пренос надлежности у овом сектору.
Посљедње процјене говоре да су око 822 квадратна километра још минирана у БиХ, а посљедњи покушај да дође до новог законског рјешења пропао је лани, када је закључено да тадашња радна група, именована још крајем 2023. године, у остављеном року од 180 дана није испунила повјерени задатак.
Све је, између осталог, пало у воду након што је уочен, како тврде у Српској, покушај преноса надлежности и то на начин да Центар за мине (БХМАК) буде трансформисан у својеврсну агенцију за противминско дјеловање.
Чланови те радне групе, међу којима су били представници институција са нивоа БиХ, од БХМАК-а до министарства, затим ФБиХ, Брчко дистрикта и Републике Српске успјели су да се усагласе о пословнику о раду и томе да је добра основа и полазни текст за рад текст закона о деминирању из 2001. те да би одлуке требало доносити консензусом, али је онда дошло до застоја.
Да је отворена могућност да цијели посао почне из почетка дала је наслутити одлука Владе Републике Српске, која је 10. априла усвојила информацију о изради текста нацрта закона о противминском дјеловању у БиХ.
Задужена је Републичка управа цивилне заштите да именује представника за учешће у радном тијелу за израду текста нацрта закона о противминском дјеловању и о њему обавијести Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске и Министарство цивилних послова БиХ.
Драган Кос, који је у својству помоћника директора Републичке управе цивилне заштите Српске за деминирање био међу члановима првобитне радне групе, поново наглашава да би преименовање БХМАК-а у својеврсну агенцију представљало пренос надлежности на ниво БиХ.
За "Глас" каже да је у ранијој комуникацији усаглашено да се тај закон зове о противминском дјеловању, а не о деминирању, јер је ријеч о ширем појму који је усклађен са међународним стандардима о хуманом деминирању.
- Чланови из Српске су учествовали у раду радне групе више да виде да ли постоје искрене намјере, с обзиром на то да је то био трећи покушај измјене закона о деминирању, односно усвајања новог закона. Сви из деминерске заједнице желе да се колико-толико покуша законским рјешењем мало убрзати процес деминирања. Очигледно да претходно рјешење није било добро и није дало очекиване резултате, а сада до кога је. Да ли до институција које спроводе закон или до других који учествују у тој причи, али је очигледно да је закон "зрео" за промјене - рекао је Кос.
У постојећем закону се, између осталог, још помињу и војске ентитета и тако даље.
- Јасно је да нам нови закон треба, а на нама је како ћемо то формулисати и ускладити са ентитетским владама - истакао је Кос.
Он је поновио и кључне разлике између садашњег центра као институције на нивоу БиХ и идеје да прерасте у агенцију.
- Центар за уклањање мина је именован одлуком Савјета министара и не може бити агенција, јер Српска на то не може дати сагласност - истакао је Кос, који је раније појаснио да је Центар, у садашњем својству, привремени те је његов став да би неке надлежности Центра за уклањање мина и Комисије за деминирање требало да преузме ресор цивилних послова и да у оквиру њега буде формирано одјељење, а да БХМАК остане у садашњем статусу.
Стратегија
Савјет министара усвојио је половином мјесеца Стратегију противминског дјеловања од 2025. до 2027. године. Ријеч је о ревидираном документу који, како је саопштено, предвиђа реалнији циљ деминирања од 75 километара квадратних током 2025. и 2026, а у складу са расположивим капацитетима и оперативним условима.
- Процијењени годишњи трошак за остварење циља износи 61,35 милиона КМ, што наглашава потребу за континуираним финансијским ангажманом домаћих и међународних партнера - саопштено је из Министарства цивилних послова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.