На помолу демонтажа окупационе управе у БиХ

Ведрана Кулага Симић 25.04.2026 08:18

Фото: Агенције | Илустрација

БАЊАЛУКА - У Савјету безбједности Уједињених нација (СБ УН) могла би већ у новембру да буде отворена расправа о судбини Канцеларије високог представника (ОХР), односно ко и под којим условима може да наслиједи њемачког дипломату Кристијана Шмита за ког се спекулише да ће до краја године отићи из БиХ због пензионисања.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

У новембру могућа расправа у СБ УН о судбини ОХР-а
Спекулације да Кристијан Шмит одлази до краја године (пензија)
ОХР дио Дејтонског споразума, али улога проширена „бонским овлашћењима“
Српска, Русија и Кина не признају Шмита и траже укидање ОХР-а
Русија условљава избор новог представника: кратак мандат и затварање ОХР-а
Могућа подршка Кине тим условима
САД би могле прихватити рјешење које води гашењу ОХР-а
Неизвјесан став Велике Британије и Француске (право вета)
Могући сценарији: избор новог представника, вакуум без њега или постепено гашење
Закључак: реална могућност слабљења или укидања ОХР-а у БиХ

Отварање питања ОХР-а у УН

Високи представник је, наиме, саставни дио БиХ готово од њених темеља из Дејтона и то кроз Анекс десет који прописује да је његова улога да "прати", "одржава тијесан контакт са странама", "помаже".

Али како је и Дејтон, односно Устав БиХ мијењан, најчешће силом странаца, тако је мијењана и улога високих представника, који су добили у руке оруђе звано "бонска овлашћења", односно моћ да доносе амандмане, намећу чак и законе те исте мијењају по свом нахођењу, без икакве контроле, смјењују функционере, одузимају права и лична документа без права на жалбу.

Шмит је у фотељи високог представника од 2021, али га Српска, за разлику од ФБиХ, не признаје, тврдећи да није именован у складу са процедурама у СБ УН и да иза њега стоји само Савјет за примјену мира (ПИК).

Тај став последњих година држе и Руска Федерација и Кина, сталне чланице у СБ УН, тврдећи да уз то и да је ОХР превазиђен те да је потребно окончати страни протекторат у БиХ.

Услови за новог високог представника

С друге стране, приче о Шмитовом одласку су све гласније. На те спекулације је пажњу скренуо и професор Александар Врањеш говорећи у четвртак на научном скупу у републичкој Академији наука и умјетности на тему сарадње Српске са Русијом, САД-ом и Европском унијом.

Врањеш је указао да изгледа да и Шмит има ограничења од 68 година и мора ићи у пензију те да на новембарској сесији у Савјету безбједности УН можемо очекивати да ће се отворити питање ко ће бити Шмитов насљедник, односно да је прилично реално да ће се у Њујорку причати о демонтажи окупационе управе у БиХ.

Руска Федерација, као стална чланица СБ УН са правом вета, је, подсјетио је за "Глас", прије извјесног времена ставила до знања под којим условима би гласали за новог високог представника.

- То су да нови дипломата дође искључиво на ограничен мандат, не дуже од годину, двије, да његов искључиви задатак буде затварање ОХР-а и да нема говора о коришћењу бонских овлашћења, наметању - изјавио је Врањеш који вјерује да би иза тих услова стала и Кина.

У цијелој причи је, додаје, и питање како би се поставиле западне земље.

Могући расплет и слабљење ОХР-а

- Кључна је Америка, а претпоставка према садашњим показатељима интереса за БиХ и кашњења када је у питању финансирање ОХР-а, говори шта мисли о ОХР-у, а нису нешто одушевљени ни Шмитом. Због тога је претпоставка да би и САД биле раде да, ако треба неко да буде именован, буде онај који ће затворити ОХР - каже Врањеш.

У том случају постојале би три суперсиле у СБ УН за ограничени мандат, али чак и тада је питање шта би у том случају Велика Британија и Француска, такође са правом вета.

- Биле би доведене пред свршен чин јер, у случају да уложе вето, не би било изабран нови високи представник, Шмит би већ био отишао и остао би ОХР. То би био нови преседан јер без високог представника нема ни Канцеларије високог представника. Могу кренути и тумачења да ОХР може самостално да постоји мимо високог представника, али се сигурно не би десило да Америка поново прихвати да Савјет за примјену мира заобиђе Савјет безбједности и именује неког новог. Све у свему, имамо три хипотетичке ситуације од којих само једна, ако би се остварила, би довела да новог високог представника - закључио је Врањеш.

Потенцијални расплет је, додао је, назвао демонтажом окупационе управе.

- Која год, од ових хипотетичких ситуација би се остварила, свједочили би једној врсти демонтаже те окупационе, тоталитарне управе међународних фактора који су нам 30 година, мимо Дејтона те принципа демократије и владавине права, наметали и чинили правни хаос у БиХ. Тако да вјерујем да позиција ОХР-а, ПИК- и тих страних амбасадора ће бити значајно ослабљена која год од опција дође - закључио је Врањеш у изјави за "Глас".