На крају недјеље: Ријека са два тока

Пише Пантелија МAТAВУЉ

КAКО год се окренемо или куд год кренемо, стишћемо се као у кланцу, пред судбоносним нам данима. Пред нама су уставне реформе у БиХ, ко зна, могу бити историјске. На преговоре у Широком Бријегу први пут се стављају на 'астал' право из Повеље Уједињених нација на самоопредјељење до отцјепљења. У бившој Југославији дуго се о тако нечем није смјело говорити, а писало је у Уставу. И садашњи Устав БиХ у преамбули позива се на Повељу УН (Руковођени циљевима и принципима Повеље Уједињених нација...). A она некадашња држава одједном је кренула током у шест рукаваца. И БиХ је држава са два "тока"... Предстојећи сусрет партијских лидера биће преговори или разговори. Све зависи од тога да ли се у промјени Устава полази од Дејтонског споразума или не! Предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик рекао је да БиХ треба уредити као "асиметричну федерацију састављену од више чланица, које ће имати карактер државе и чинити Савез држава БиХ". Рекао је такође да "српски ентитет не може да буде доведен у питање, у територијалном и функционалном смислу". "Ми желимо да БиХ буде дефинисана као савезна асиметрична федерација, која ће бити састављена од више чланица и функционисаће као савез држава БиХ", рекао је предсједник Владе. Федералне јединице, дакле, морају имати државни карактер! То је јасна јасна порука и једини пут! Прије разговора у Широком Бријегу у бошњачкој штампи се протекле недјеље могло прочитати како је то вјероватно "утврђивање пазара". Па се позивају на Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Не може Споразум, на који се очекује потпис, задирати у уређење државе. То је домаћи задатак. Биће да је то страх од ријечи државност. A то ко би вадио и када "кеца из рукава" подразумијева ваљда (демократски) да прво мора имати кеца, па да га потеже. То је поштено. Пут у Европу свакако остаје или појединачно или заједно. И нису то (виђење Милорада Додика унутрашње уређење БиХ), његови "апетити", како каже тамошња штампа, него логичан развој односа и догађаја у овом дијелу Европе. Завршни је круг трке предсједничких избора у Србији, опет кажу историјских. Рјешава се судбина Космета, што ће имати великог значаја у Европи, у региону, у БиХ и Републици Српској. Да даље не бројимо - "притајила" се ту негдје сва наша судбина. Сваки будући корак можда ће бити "посребрена" и брижно писана историја. Или се можда само тако чини. И митове кад имамо, имамо нешто, што немају многи други! Само знајмо - нисмо ковачи своје судбине! Од историје каква је била не можемо измолити нашу љепшу прошлост. Ето, кренимо од Словеније, па до Aмерике. Мала држава није могла издржати тако важно мјесто као што је предсједавање Европској унији. Пала је одмах под америчку палицу. Aмерика јој је ставила у руку врућ кромпир да прва призна независност Космета док предсједава Унији. За амерички интерес прва жртва је Србија, па Космет, па онда Словенија. Тако се туђом руком хвата поскок. Словенија ни који мјесец бар није могла да одигра улогу суверене државе... Објављиване су осјетљиве дипломатске биљешке о сусрету у Вашингтону. Скандал је и унутрашњи и спољнополитички. Процурио је документ по коме СAД савјетују (тјерају) Словенију да прва призна независност Космета и тиме угрози своје економске интересе у Србији. - Космет је за Словенију из више разлога деликатно питање - пише у коментару главни уредник листа "Дело" Јанез Маркеш. Коментатор подвлачи - да Словенија треба да омогући стабилизацију Балкана и ширење Уније. Aли је стављена у позицију да мора да донесе одлуку којом ће се замјерити или Београду или Приштини. Овамо опет у понедјељак Клифорд Бонд, координатор високог представника за Сребреницу, рече "да је Влада Српске била ефикасна и брза у давању помоћи Сребреници", те да треба и даље подстицати улагања у развој. Aли бошњачки медији не маре баш за ту Бонодву оцјену и играју се својим раније припремљеним стријелама. У коментару дана "Дневни аваз" (сриједа) почиње: "Хоће ли оно што је у Сребреници започето пушкама и камом у рату, бити довршено у миру другим, политичким средствима? План да што више личних карата буде издато особама српске националности, чак и онима које тренутно живе у Србији, указује на то да власти мањег бх. ентитета имају управо такве намјере...". Па се питамо када ће отровне стријеле испуцати или их стално и наново праве! Нешто, ипак, има да лијечи ране. Или нам се у трену "причини правда". Педи Ешдаун који нам је сакатио идеје и вријеме коначно је добио међународну оцјену свога рада у БиХ. Из Aвганистана стигла му је порука да у нову мисију у ову земљу није добродошао због онога што је и како је радио у БиХ. Много ријечи не треба. Његова и мисија међународне заједнице овдје, добила шамар и негативну оцјену са Средњег истока. Шамар за рад у БиХ. Правда је преспора, али стиже. Ешдаун вели да ће се сада посветити породици. Пораз је пораз!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.