На европски пут пала магла

Ведрана Кулага Симић 23.06.2025 13:41

Фото: ГС

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - БиХ дуже вријеме стоји на европском путу због домаћих лидера те, како се све чешће чује, политика унутар саме ЕУ, а све упућује на то да ће ова тема, имајући у виду међустраначке односе и мијешање карата на геополитичком плану, све више служити за домаћа поткусуривања.

БиХ је закорачила на европски пут прије деценију и по. Највећи искораци су забиљежени у децембру 2022, када је ЕУ одлучила да јој да статус кандидата за чланство у Унији, не због заслуга у испуњавању задатака, већ промјена политика званичног Брисела и сукоба у Украјини те лани у марту одлуком ЕУ о отварању приступних преговора са БиХ, али без конкретног датума.

Већина обавеза и задатака на путу ка ЕУ врло добро је позната домаћим актерима. Многи датирају још из фамозних 14 приоритета који су сажети у мишљењу Европске комисије од прије неколико година. Одређени закони са ЕУ ознаком су усвојени у овом мандату који су отворили СНСД са партнерима те бошњачка "тројка" - СДП, НиП, НС и ХДЗ БиХ, али је сарадња пукла, између осталог, због оптужби из Сарајева да странке из Српске блокирају европски пут, упркос чињеници да је највише закона са том ознаком креирано управо у ресорима које воде кадрови СНСД-а.

Тамо су пољуљани односи у власти и дјеловање странаца, попут Кристијана Шмита којег Српска не признаје за високог представника јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН, те поруке из званичног Брисела утицали су на то да у доброј мјери европски пут остане у запећку.

Какав ће став заузети званични Брисел могло би бити познато крајем идуће седмице, односно 26. и 27. јуна, када ће засједати Европски савјет. Једна од тачка на дневном реду, између осталог, је и западни Балкан.

Замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за европске интеграције Парламентарне скупштине БиХ Мирослав Вујичић (СНСД) за "Глас" истиче да једног од криваца види у опозицији која, каже, посљедњих мјесеци једино што ради јесте да се бори да дође до фотеља.

- Због шест, седам позиција су спремни да жртвују све, а прича како су они велики Европејци и како ће ријешити сва питања само да дођу на власт је бесмислена. Слично ради и сарајевска "тројка" - истакао је Вујичић уз питање гдје су европски закони иза којих стоје нови партнери или су им крајњи домет покушаји смјене и неуставне измјене Закона о Савјету министара.

Сматра и да ЕУ потпуно мијења став према проширењу, што се могло чути и из појединих земаља чланица.

- Тако да је приступање БиХ на дугом штапу, само што нико неће да каже истину. Питање је како ће ЕУ уопште изгледати кроз пет година, жели ли Европска унија уопште БиХ. Јер тај пут према ЕУ је скроз успорен, да не кажем закочен од стране администрација у Бриселу, Берлину па и Паризу - тврди Вујичић.

Његов колега из Комисије Бранислав Бореновић (ПДП) има другачији став.

- Овај Савјет министара и актуелна власт је најлошија у постдејтонској БиХ и на европском путу ништа није урађено. Дом народа је блокиран, власт не функционише и то је у суштини реалност. Свако треба да се препозна у томе и колику одговорност носи - рекао је Бореновић.

Указује на то да су пропуштени бројни рокови и да је БиХ у посљедњем вагону воза који иде ка Бриселу.

- Друге земље западног Балкана увелико користе средства из Плана раста, која су веома повољна. За БиХ је у трогодишњем периоду било предвиђено скоро милијарду евра, али нажалост ништа није повучено. А најсуморније је то што је Српска под неком врстом потпуне блокаде због лоше власти која је свашта обећавала прије двије и по године, а ништа није урадила - рекао је Бореновић за "Глас".

С тим ставовима није сагласан замјеник предсједавајућег у Комисији за спољну и трговинску политику, царине, саобраћај и комуникације Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић (СНСД). Поручује да су европске интеграције нажалост прекинуте јер су тако неки хтјели, а међу њима нису СНСД и владајућа коалиција из Српске нити Српска.

- О учинку овог сазива Савјета министара најбоље говори чињеница да смо успјели да добијемо кандидатски статус, одлуку о отварању преговора, а онда су на сцену прво ступили Кристијан Шмит те уједињена "тројка" - она из ФБиХ и Српске који су зауставили процесе у БиХ па и европске интеграције. Најбољи доказ је да су у Дому народа гласали против два закона који су на европској агенди, тако да су ту ствари потпуно јасне - поручио је Ковачевић за "Глас".

Ситуација на терену је тренутно таква да, осим сета закона који се односе на правосуђе, треба ријешити и Изборни закон БиХ, о којем, на првом мјесту, нема сагласности између хрватских и бошњачких странака. Уз то, из републичког руководства стално указују на то да треба ријешити питање страних судија у Уставном суду БиХ, с обзиром на то да је и став ЕУ да они не могу бити дио те институције, што је и мишљење српске, али не и бошњачке стране.

УЛОГЕ

Радован Ковачевић је посебно нагласио да БиХ има озбиљнијих проблема.

- Ту је један странац који нема никакво право на основу Устава, а који је себи дозволио да мијења и намеће законе. За нас је то кључни проблем и кључни разлог због којег се БиХ налази у кризи. То што људи из опозиције из Српске покушавају да то игноришу, као и чињеницу да се суди предсједнику Републике јер је, како је и писало у оптужници, поштовао Устав Републике Српске, показује да је опозиција на првом мјесту опозиција Српској и дјелује као мали помагач, јатак бошњачке политике у разбијању дејтонске БиХ и томе да Српске буде мање. Ипак, све им је то узалуд - поручио је Ковачевић.

Кључни датуми

* јун 2015.

Споразум о стабилизацији и

придруживању (ССП) између

ЕУ и БиХ ступио на снагу

* фебруар 2016.

БиХ поднијела

захтјев за чланство

* фебруар 2018.

Власти БиХ уручиле

одговоре на Упитник

* мај 2019.