Хаг - Међународни суд правде одбио је и тужбу Хрватске и противтужбу Србије за извршени геноцид на хрватској територији од 1991. до 1995.

Како је навео предсједник суда Петр Томка, ни Хрватска ни Србија нису успјеле да докажу да је друга страна починила геноцид.

"Суд одбија тужбу Хрватске. Хрватска није доказала да се ради о намјери да се дјелимично или у цијелости униште Хрвати. Дјела која садржавају actus reus геноцида нису почињена са специфичном намјером потребном да би се дјело квалификовало као геноцид, рекао је Томка.

Што се тиче српске контратужбе, Томка је навео да чак и да се докаже да је постојала намjера хрватских лидера да се истjера српско становништво са територије хрватске, нема доказа да је имала за циљ физичко уништење становништва.

"Због тога суд у потпуности одбацује тужбу Србије", рекао је Томка.

Пресуда МСП је коначна и обавезујућа за све чланице УН, државе су у обавези да по њој поступе и на њу нема жалби.

Томка је навео и да МСП слаже са закључцима Хашког трибунала, у којима се наводи да је циљ српских јединица да се насилно истерају Хрвати са дjела територије, али не и да се физички униште.

Суд је рекао да је на хрватској територији, у источној Славонији, Далмацији и Лици почињен "велики број убистава и злостављања" и то од стране ЈНА и српских снага, али и да Хрватска није успjела да докаже да се ради о геноциду.

"ЈНА и српске снаге нису убиле хрватске војнике који су били заробљени. Помоћу поређења заробљених са коначним бројем жртава, можемо видjети да ли су ЈНА и српске снаге хтjеле да искористе прилику за уништавање групе. Закључујемо да Хрватска није успjела да докаже да је искоришћена прилика да се униште припадници заштићене групе", рекао је Томка.

Нешто раније, Томка је навео и да Србија не може бити одговорна за дjела почињена прије 27. априла 1992. године, због тога што је СРЈ тек тада постала чланица УН и потписница Конвенције УН о спречавању и кажњавању геноцида.

"Суд прије тог датума, Србију, као земљу која је накнадно постала потписница Конвенције, не може сматрати одговорном у смислу члана 9 Конвенције. Држава која је постала чланица потписница Конвенције не може се сматрати одговорном ретроактивно за геноцид по члану 9", навео је Томка.

Већ тада је пао дио хрватске тужбе који се односи на ратне злочине почињене у Вуковару 1991. године.

Током изношења пресуде, наведено је и да су многа свједочења која је Хрватска изнела пред суд мањкава, као и да су бројни полицијски записници предати суду без потписа од стране лица која су давала изјаве.

"Чини се да су у неким свједочењима изјаве чак и препричане изјаве свједока", рекао је Томка.

Што се српске контратужбе тиче, како је рекао Томка, МСП сматра да је она утемељена и везана чињенично и правно за основну тужбу.

Како је Хрватска потписница Конвенције постала 8. октобра 1991. године, дјела почињена 1995. године, односно током "Олује", обухваћена Конвенцијом, а о томе да ли је суд утврдио да је било геноцида биће објављено касније.

МСП је навео да Србија није изнијела доказе који потврђују да је Хрватска неселективно гранатирала градове у Крајини. Томка је навео да се то не може утврдити ни из Брионских транскрипта или свједочења пред Судом.

"Чак ако би се доказала намјера присилног пресељавања српског становништва из Крајине, то би била специфична намјера геноцида само ако би довела до физичког истребљивања у целини те групе. Суд закључује да нису поднијети докази који поткрепљују такава закључак. Чак и да је било намјере да се истера српско становништво, нема доказа да је имала за циљ физичко уништење становништва", рекао је Томка.

Пресуду о тужби и контратужби Хрватске и Србије донијело је укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хок судија из Србије и Хрватске.

Српски и хрватски министри правде Никола Селаковић и Орсат Миљенић, који су присуствовали изрицању пресуде, поручили су да ће обије земље поштовати одлуку МСП, "каква год да буде".

Крај процеса после 16 година

Изрицањем пресуде окончаће се процес који је 1999. покренуо Загреб, тужећи власти у Београду за геноцид које су снаге СФРЈ и СР Југославије наводно починиле на хрватској територији.

Србија је одговорила десет година касније подносећи контратужбу за геноцид, који су, како тврди, хрватске снаге починиле над Србима из Книнске крајине, током и после операција Олуја, 1995 године.

У тужби против Србије, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида" зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавјештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације".

У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током операције Олуја, у августу 1995. у намјери да потпуно или дјелимично униште крајишке Србе као етничку групу. Геноцид је, како се наводи у контратужби, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заједнице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе у ситуацију смишљену на њено дјелимично физичко уништење.

Судија Триндаде: Није се радило о рату, већ о покољу

Бразилски судија Антонио Аугусто Кансадо Триндаде једини је, уз хрватског судију Будислава Вукаса, издвојио мишљење приликом изрицања пресуде Међународног суда правде и гласао против одбацивања хрватске тужбе против Србије за геноцид.

У издвојеном мишљењу, Триндаде је навео је да се у Хрватској "судећи по размјерама системског разарања, заправо није радило о рату већ о изложености жестоком нападу", преноси агенција Хина.

"Докази предочени на суду показују да се у оружаним сукобима у Хрватској није у ствари радило о рату, већ прије о покољу", истиче судија Триндаде у издвојеном мишљењу.

Бразилски судија подсјећа на "раширени и системски образац уништења, добро утврђен на излагањима пред Судом, који обухвата неселективне нападе на цивилно становништво с великим бројем убистава, мучења и премлаћивања, системско протјеривања из домова и масовни егзодус, силовања и остале облике сексуалног насиља".

Што се тиче надлежности суда за догађаје у Хрватској почињене прије 27. априла 1992, Триндаде сматра да се кривица не може пребацивати на "државу која је престала постајати".

"Постоји наставак политике и праксе у раздобљу почињења дјела од 1991. надаље", тврди Триндаде и каже да "у заштити људи коју нуди Женевска конвенција и ситуацији распада државе у времену насиља не може бити прекида и то онда када је та заштита најпотребнија".

Триндаде је такође изразио жаљење, посебно из перспективе жртава, због "одуговлачења процеса без преседана", подсјећајући да је хрватска тужба подигнута прије 16 година.

"Парадоксално; што су тежа кршења људских права, чини се да је дуготрајније и теже постићи правду", закључује Триндаде.

Како су гласале судије

Међународни суд правде (МСП) у Хагу одбио је тужбу Хрватске против Србије за геноцид са 15 гласова према два, док су судије једногласно одбиле противтужбу коју је Србија поднијела овом суду.

Предсједник МСП Петр Томка изјавио је данас, читајући закључак образложења пресуде, да је за одбијање тужбе Хрватске гласало 15 од укупно 17 судија, а против одбијања - двојица, и то бразилски судија Кансадо Триндаде и ад хок судија из Хрватске Будислав Вукас.

Противтужба Србије одбијена је једногласном одлуком, рекао је он.

Пресуду о тужби и контратужби Хрватске и Србије донијело је 15 сталних судија и двојица ад хок судија из Србије и Хрватске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.