Може ли Српска у новој политичкој офанзиви вратити БиХ на изворне дејтонске темеље

БАЊАЛУКА - Република Српска је на прагу нове политичке офанзиве с циљем да БиХ врати у дејтонске оквире, са јасним надлежностима свих нивоа власти, а побједа Синише Карана на пријевременим изборима за предсједника и дипломатски потези републичког руковоства у вријеме историјског, геополитичког мијешања карата су озбиљан вјетар у леђа владајућој структури предвођеној СНСД-ом.

Те оцјене долазе од стручњака за уставно право и геополитичке процесе који су нагласили да последње најаве из врха најјаче политичке партије у Српској нису случајне. 

Републички врх је у неколико наврата последњих година, у кризним данима, слао партнерима у Федерацији позиве да отворено разговарају о односима и унутрашњем стању у земљи које су највише нарушавали одлукама високи представници, тврдећи да су једине уговорне стране у Дејтонском споразуму Српска и ФБиХ те да се све одлуке могу доносити само уз договор ентитета.

Српска је, као реакцију на одређена дешавања, усвајала и закључке којима је тражила враћање одузетих и пренесених надлежности, а својевремено је био формиран и преговарачки тим за дијалог о будућности и односима у БиХ.

Ни један апел, првенствено због става политичких представника бошњачког народа, није уродио плодом. 

Пољуљане политичке односе, додатно је уздрмао процес и осуђујућа пресуда Милораду Додику, у својству предсједника Српске због непоштивања одлука Кристијана Шмита, из фотеље високог представника у БиХ, којег Српска не признаје, а којима је поништио акте Народне скупштине. 

Међутим, побједа Карана, кандидата СНСД-а, на пријевременим изборима за предсједника, који и јесу посљедица пресуде Суда БиХ те први, озбиљан круг разговора руководства Српске на важним свјетским адресама, од Израеала до Америке, судећи према првим порукама из Бањалуке, враћају на дневни ред питање модела који је једини могућ када је у питању опстанак БиХ. 

• Устав и закључци 

БиХ се, према Уставу који је и анекс четири Дејтонског мировног споразума,  састоји од два ентитета - ФБиХ и Републике Српске. Уставом, као највишим правним актом, је дефинисано да све владине функције и овлаштења која нису Уставом изричито повјерена институцијама БиХ припадају ентитетима те да ће БиХ преузети надлежност у стварима у којима се о томе постигне сагласност ентитета. 

На тај члан Устава се веома често позива и руководство Српске када је ријеч о узроцима проблема у БиХ, упозоравајући да је излаз из кризе повратак на, такозвани, изворни Дејтон који је нарушен отимањем надлежности Српске и њиховим преносом у ранијим годинама, махом под присилом странаца. 

Народна скупштина је, наиме, између осталог, 10. децембра 2021. усвојила низ закључака након разматрања Информације о преносу надлежности са Српске на ниво БиХ у области одбране и безбједности. 

Један од њих је да се повлачи сагласност на одлуке од 30. августа 2005. године и давању овлашћења Влади Републике Српске да потпише Споразум о преносу надлежности из области одбране на институције БиХ са Владом ФБиХ од 28. децембра те исте године. 

Републичка влада је првобитним закључком била задужена да у року до шест мјесеци упути на разматрање и усвајање у Народну скупштину законе из области одбране и безбједности. Међутим, тај закључак је у априлу 2023. промијењен тако што су брисане ријечи „у року до шест мјесеци“, уз ријечи „када се за то стекну одговарајући услови“.

Додик, који је и лидер СНСД-а, најавио је у понедјељак, дан након Каранове побједе на изборима, да ће поново предложити да Српској буду враћена сва овлаштења која је добила Дејтоном и то ће бити услов за разговор.

То значи, како је подвукао, поврат војске, граничне полиције, обавјештајне службе, модела фискалног система, односно само оно што предвиђа Дејтон, уз опаску да је вјеровао да ће доћи до тог тренутка и да Српска сада прелази у политички напад.

• Повољни вјетрови 

Са политиком републичког руководства нису сагласни ни многи у Српској, посебно у они опозиционим редовима одакле тврде да се озбиљни закључци доносе олако и још лакше заборављају те тако дерогира и сама Скуштина. С друге стране, саговорници „Гласа“ сматрају да политичка борба тражи прави моменат, а да је то за Српску управо ово вријеме након што је преживјела ударе и турбуленције усљед пресуде Додику у својству њеног предсједника.  

Асистент на Правном факултету у Бањалуци Марко Ромић за „Глас Српске“ да неуставни амбијент који је створен у БиХ може само да се смири уколико би се вратили на текст и слово Дејтона. 

- С обзиром да смо инспирисани недавном посјетом Америци, присјетићемо се онога што амерички правници зову уставни оригинализам. То значи ишчитавање оригиналног уставног текста без икаквих додавања, тумачења и неуставних додатака који су посебно видљиви у БиХ. Враћање на дејтонска подешавања је једини пут нормализације ситуације у БиХ – рекао је Ромић који је спољни члан Одбора за уставна питања Народне скупштине Српске. 

Иако би проблеме требало ријешавати дијалогом, професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић сматра да то није могуће у БиХ, а доказ томе су деценије током којих су се бошњачке странке ослањале на западни фактор. 

- Сада се ослањају на ЕУ и очекују да Брисел намеће рјешења и законе. ЕУ има вешту методологију како унитаризовати БиХ под визијом чланства у Унији. Дијалога неће бити и зато Српска, преко Додика и Карана, најављују враћање надлежности. Та најава није случајна – рекао је Перишић за „Глас Српске“: 

Каже да треба сачекати званичну реакцију Вашингтона. 

- Српска је тамо отворила врата и разговарала са групацијама око предсједника Трампа, иако та прича није завршена јер још има оних који су против Српске која истовремено има и добре односе са Русијом и Мађарском. Победа Карана је велика у овом моменту. На поновљеним, наметнутним изборима се јасно видело да грађани Српске не могу бити преварени – изјавио је Перишић. 

Политиколог и стручњак за геополитичке односе из Београда Александар Павић такође сматра да је једини излаз за БиХ враћање свих дејтонских надлежности ентитетима.

- То укључује војску, граничну полицију, укидање Суда и Тужилаштва БиХ. Дејтонска БиХ је могла да функционише све ове године, још од 1995, да њени творци, заједно са политичким Сарајевом нису кренули у ревизију Дејтона– рекао је Павић за „Глас“. 

Подсјећајући да су све измјене Дејтона биле усмјерене на слабљење Српске, нагласио је да се, од избора Трампа за предсједника САД-а, стварају услови да буде заустављен тај тренд. 

- Руководство Српске је искористило ово мешање карата на геополитичком плану. Сад постоји реална шанса да се или врате ствари на изворне дејтонске поставке или да дође до мирног разлаза. Срећом, у Белој кући најзад имамо некога ко није везан за целу ту антисрпску политику која се водила још од почетка распада Југославије и то се види по дипломатском продору који је направљен у Вашингтону и који је сада најважнија адреса – сматра Павић.

И побједа Карана, каже, додатно подиже самопоуздање руководству Српске.

- Мислим да улазимо у веома динамичан период у којем Српска неће више бити дужна да устукне на сваки повик са Запада. Та времена су готова - закључио је Павић.  

• Нова реалност

Александар Павић сматра да Српска не може више да трпи вишедеценијско малтретирање. Подсјећајући да у својој спољној политици и даље има добре односе са Русијом и Мађарском, казао је да је јасно да ће политичко Сарајево и његови покровитељи морати да се суоче са новом реалношћу. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.