Може ли Српска релаксирати односе са ЕУ као што је то учинила са САД

БАЊАЛУКА - Република Српска је дипломатским путевима успјела да у одређеној мјери поправи односе са америчком администрацијом након доласка на власт Доналда Трампа, а спремна је да то исто учини и са ЕУ уколико званични Брисел покаже поштовање.

Српска је посљедњих мјесеци поправила имиџ на геополитичком плану, уз задржавање традиционално добрих односа са Руском Федерацијом и другим партнерима на свјетском нивоу те усљед приближавања Вашингтону након чега су укинуте и тамошње санкције републичким функционерима.

Промјене у погледима Америке у спољној политици су довеле до другачијих порука и у самом Савјету безбједности Уједињених нација (СБ УН) у односу према БиХ, односно позицији Канцеларије високог представника (ОХР) и о потреби смањења међународног присуства у БиХ.

С друге стране, европски званичници су и након посљедње расправе о БиХ, потврдили да Брисел остаје при својим ранијим ставовима, посебно када је ријеч о погледу на Српску.

Уз наводе да Европски парламент препознаје да су одређени званичници Републике Српске уклоњени с листе санкционисаних особа у САД-у и да су власти у Српској ангажовали лобистичке фирме и у уговорима промовисали идеје сецесионизма, указали су на потребу усвајања европских закона, али и упутили критику Влади у Бањалуци због веза с руским званичницима.

У једном од посљедњих извјештаја и Европска комисија је подржала рад ОХР-а и подсјетила да се затварање треба десити тек након што се испуни Агенда "пет плус два" услова међу којима је и питање тзв. државне имовине.

Пружена рука

Ипак, да је и даље испружена рука указао је предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић.

- Упорни смо да са Европском унијом учинимо исто што смо учинили са САД. Потпуна ревитализација односа на бази поштовања без понижења и губитка суверенитета – поручио је јуче Стевандић додајући да се нису заклели ни ЕУ, високим представницима, нити било којој држави већ само Српској.

Говорећи о могућности релаксације односа између Српске и ЕУ, професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић подсјећа да се Српска у својој спољној политици посљедњих година ослањала на Русију до момента подијеле запада.

- САД су почеле да воде другачију те у великој мјери идеолошку политику и геополитику у односу на Брисел и због тога је природно и дошло до бољих односа са Српском.  То поправљање односа са САД је посљедица лоших односа Вашингтона и Брисела. Да нема тих лоших односа, да се они нису расцијепили, никада Република Српска не би поправила односе са Вашингтоном – рекао је Перишић за "Глас".

Искориштена прилика

Српска је у спољној политици искористила то што се Запад подијелио и дошло је до приближавања са САД, додајући да можемо још говорити о стратешким односима.

Европска унија је, с друге стране, нагласио је, и даље на старим колосијецима као током свих 31 године од потписивања Дејтонског мировног споразума.

- А они значе да нема Републике Српске, односно да јој треба одузимати постепено надлежности да је на крају не би било. Ништа ЕУ није промијенила на том путу. Брисел користи учлањење БиХ у ЕУ за централизацију, а на срећу САД су помало од тога одустале - истакао је Перишић који је истрајан у тврдњи да неће доћи до приближавања Републике Српске и ЕУ, посебно и у садашњим међународним околностима и сукоба у Украјини.

- То ће бити додатно отежавајућа околност. Унија води рат против Русије и припрема се за нови рат 2028 - 2030. да га самостално води и то без Украјине тако да ће ЕУ правити нове притиске, условљавања.  С друге стране, нико у Српској не жели у рат против Русије - закључио је Перишић, уз опаску да ЕУ никада неће промијенити став о централизацији БиХ.

Поглед Републике Српске на европски пут БиХ предочен је и у посљедњем извјештају који је Бањалука послала у СБ УН у мају. Акценат је, као и сваки пут, стављен на Устав БиХ који "представља срж Дејтонског споразума".

- Поштовање федералне уставне структуре и заштитних механизама од суштинског је значаја за стабилност БиХ. Као и у другим мултинационалним државама у Европи, као што су Швајцарска или Белгија, дејтонска рјешења која уважавају различите народе представљају снагу, а не слабост, и једини су начин да се одржи трајни мир у земљи са таквом историјом – пише у том документу.

Тројански коњ

У републичком извјештају СБ УН је прецизирано да Српска подржава пут БиХ ка чланству у Европској унији, али не по цијену одрицања од аутономије која јој припада у складу са Дејтонским споразумом.

- Република Српска неће дозволити бошњачким странкама да европске интеграције користе као "тројанског коња" за централизовање БиХ, супротно Дејтонском уставу и механизмима који штите Хрвате и Србе - пише у документу који је потписао премијер Српске Саво Минић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.