Може ли БиХ ухватити корак са Европом: Мапа пута до пописа на видику

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Може ли БиХ ухватити корак са Европом: Мапа пута до пописа на видику

САРАЈЕВО, - У БиХ би озбиљније припреме за нови попис становништва, домаћинстава и станова могле да почну у наредној години, а један од првих корака на том дугом и сложеном путу, који захтијева и политички консензус је и израда мапе пута која је уврштена у планове надлежних.

Посљедњи попис становништва у БиХ, а истовремено и први послијератни је организован након тешких преговора и договора политичких представника народа у БиХ крајем 2013, двије године касније него што је првобитно било планирано.

У овом моменту, наиме, нико не зна када ће пописивачи поново на терен, а ЕУ, с друге стране, има у правилу десетогодишње пописне циклусе, при чему су 2011. и 2021. биле референтне године претходних пописних кругова, док је 2031. година предвиђена за наредни ЕУ програм пописа становништва и станова.

Та година се, према неким очекивањима, повезује и са БиХ, а да у овој није планирано покретање нити доношење новог Закона о попису становништва, домаћинства и станова у БиХ, потврђено је у одговору на посланичко питање замјенице шефа Клуба СДП-а БиХ у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Рејхане Дервишевић.

Међутим, да би у скорије вријеме неке ствари могле да буду помјерене са мртве тачке, указује приједлог програма рада Агенције за статистику БиХ за 2027. у којем је откривено да је у плану припрема мапе пута наредни попис становништва, домаћинстава и станова, али без навођења других детаља.

Припрема пописа становништва је, с друге стране, како је недавно наведено у одговору Савјета министара на посланичко питање, веома сложена, скупа и дугогодишња статистичка активност те, осим статистичких институција у БиХ, обухвата и читав низ других тијела управе те учеснике на различитим нивоима власти.

Припремне активности имају строго утврђен редослијед, а закон о попису се, према тим наводима, доноси на крају вишегодишњих припрема, када је посве извјесно да више неће бити битних измјена у бројним методолошким, организацијским, техничким и логистичким рјешењима.

Појединости, које траже и консензус, између осталог, укључују утврђивање датума почетка пописа и питања, разрађен буџет и изворе финансирања те израду ваздушних снимака и карата за приближно 25.000 пописних кругова и пробни попис.

- Статистичке институције у БиХ настоје ускладити праксу и методологију са захтјевима ЕУ, што је и обавеза у процесу придруживања. Релевантном уредбом ЕУ-а дефинисано је да су године које завршавају са 1 референтне године за попис становништва. У складу с тим, активности на изради закона биће могуће и потребне у каснијем периоду, не у овом тренутку - закључено је у одговору Савјета министара.

Од посљедњег пописа становништва 2013. било је одређених корака с циљем организације новог, али ништа конкретно није договорено. Влада Српске је још у новембру 2019. дала сагласност да се приступи изради нацрта новог закона о попису, уз учешће и сагласност надлежних представника Републике Српске, уз услов да се при изради нацрта поменутог закона обавезно поштују уставно уређење и надлежности БиХ и Републике Српске.

У БиХ је, према подацима које је објавила Агенција за статистику, а на основу обраде пописница послије пописа 2013. живјело 3.531.159 становника.

Посљедњи попис је протекао уз велике проблеме, а све је резултовало тиме да је Република Српска, на крају, објавила своје податке који се у одређеној мјери разликују од оних иза којих су стале њихове колеге на нивоу БиХ.

 

Спорни потез

Републичке институције су, три године након пописа 2013. године, одлучиле да Српска објави своје резултате након што је Агенција за статистику БиХ обрадила податке, односно јер су људи из 196.000 пописница уврштени у стално становништво у БиХ иако годинама живе и раде у иностранству.

Захваљујући том маневру, како су тврдили и како и даље тврде званичници Српске, број Бошњака у БиХ прешао је половину укупног броја становника и износи 50,11 одсто, што је и био циљ бошњачке политичке елите на којем су радили и са појединцима из статистике.

Дипломирани новинар. У редакцији „Гласа Српске“ ради од фебруара 2009. године. Ужа област унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.