Може ли БиХ направи видљивији искорак на путу ка ЕУ

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Годину на измаку, на домаћој политичкој сцени, обиљежиле су жестока међустраначка препуцавања због нагомиланих проблема, супротстављених ставова, интереса и неиспуњених задатака, а упућени тврде да би све ишло далеко лакше када би свако радио оно за шта је и надлежан према уставном уређењу ове земље.

Задаци и захтјеви из Брисела, интервенције ОХР-а и генерално постојање те међународне организације као и Савјета за примјену мира, тачније Управног одбора, су питања о којима у БиХ постоје различита мишљења.

Из Републике Српске упозоравају да отворена питања и несугласице треба рјешавати у складу са Уставом и да не треба, између осталог, на европском путу тражити погодна мјеста за централизацију БиХ. Федерални партнери, а посебно они из реда политичких представника бошњачког народа, тврде с друге стране, да Српска блокира БиХ и пут ка ЕУ, неријетко тражећи и да  Кристијан Шмит, који сједи у фотељи високог представника, дисциплинује републичке званичнике.

Европски пут је, званично, био и узрок раскола у владајућој коалицији у БиХ коју су на почетку мандата оформили СНСД, ХДЗ и бошњачки блок "тројка" (СДП, НиП и НС), али је дошло до раскола те је кренула смјена кадрова СНСД-а и окретање опозицији из Српске, прије свих од стране Бошњака док ХДЗ и даље балансира.

Распад коалиције је пољуљао односе у Парламентарној скупштини БиХ, док у Савјету министара и даље сједе они који су на позицији именовани у старту овог мандата. Међутим, у зависности од онога што је на столу у том моменту, изгледаће и гласање на тој и другим адресама.

Посљедњи квартал године су обиљежили ставови о два закона из сектора правосуђа на којима инсистира Брисел као услови за отварање преговора о приступању за БиХ. Они се тичу Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) и Суда БиХ, а трећи услов је формирање Канцеларије главног преговарача за коју СНСД и ХДЗ тврде да је то у надлежности Савјета министара, док су, с друге стране, бошњачка "тројка" и опозиција из Републике Српске изгласали да тај посао треба да уради Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ гдје су они у већини.

Ова питања су била на дневном реду Савјета министара БиХ 2. децембра, али су министри из СНСД-а били против таквог приједлога, тврдећи да су пред сједницу добили материјал, а да је ријеч о веома озбиљним стварима. Није све било ни по вољи Бошњака који траже законе, али не и преговарача.

Нова сједница Савјета, са управо те три тачке на врху листе дневног реда, је заказана за данас, а члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски за "Глас" каже да нема очекивања, али да има надања да ће крај ове или почетак наредне године бити у неком позитивнијем знаку.

- Можемо само да се надамо да ће кључни политички актери, прије свега из реда српског и бошњачког народа, процијенити да им компромисан став, на крају, доноси, а не односи гласове на изборима. Код нас је успостављен један ружан обичај, да се на сваки компромисан став који води ка рјешењу гледа као на бојазан, оптужбу и слабост – истакао је Ситарски.

Крајем седмице, односно 12. децембра, у плану је сједница Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. На дневном реду је и приједлог закона о такозваној државној имовини који гура група од четири бошњачка кадра.

Први замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за европске интеграције Мирослав Вујичић тврди да годинама заговара исти став, а то је да сви треба да раде свој посао и ништа друго.

- Само тако можемо напредовати ако нам је то циљ, а јесте та Европска унија. На једном примјеру који је од животног значаја за цијелу БиХ, а тиче се новог граничног прелаза у Градишци, јасно се види ко и какве опструкције прави. Ови што се највише залажу за напредак на европском путу су и највећа кочница - изјавио је Вујичић за "Глас".

Интерес Српске је, подвукао је, да сачува надлежности и свој положај.

- Нећемо одступити од суштински важних ствари за Српску. Ако неко мисли да ће ријешити имовину, а да то стави као услов за европски пут, тај се грдно вара – нагласио је.

Сматра да ће у новој години једини фокус бити на изборној кампањи пред опште изборе, посебно међу бошњачким странакама које су на власти.

- Тамошња "тројка" ће се због својих веома лоших резултата бавити прије свега Републиком Српском и оптуживати је због својих неуспјеха. Тако је и са посљедњим приједлогом закона о имовини који је у процедури. Што се нас тиче, ствар је ријешена - Српској припада све што је на њеном тлу, а та група посланика, која жели и овим да поправи свој рејтинг, свјесна је да то не може да се деси - закључио је Вујичић.

• ПРАКСЕ

Именовање главног преговарача који би, у име БиХ требало да води процес приступних преговора са ЕУ, преко ноћи је прерасло у политички проблем због различитих интереса и тумачења, почевши од тога на којој адреси и ко треба га именује. Главни преговарач је, наиме, особа која треба да предводи читав тим људи и обично се, што се може видјети и примјера у региону, оснива унутар влада. У Србији, како постоји Министарство европских интеграција од 2017, мјесто главног преговарача преузима особа именована за министра, док то није случај у Црној Гори иако постоји тај ресор у Влади. У  Хрватској, која је 2013. године приступила ЕУ, је основана Радна група за преговоре још 2005, а у тиму је било 900 људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.