Моника Мијић: Грађани од БиХ потражују 4,19 милиона марака одштете

Укупан износ потраживања по основу апликација које је до сада БиХ доставио Европски суд за људска права у Стразбуру, а у вези са којима још није донесена одлука, је 4,19 милиона марака.

Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" заступник Савјета министара БиХ пред Европским судом за људска права Моника Мијић.

- До сада је на основу пресуда које је донио Европски суд за људска права, оштећенима у БиХ исплаћено око 3,11 милиона марака - истакла је Мијићева.

* ГЛAС: Колико су пута прошле године становници тужили БиХ за кршење својих права Европском суду за људска права у Стразбуру и на основу чега су најчешће покретани ти процеси?

МИЈИЋ: Током прве половине године Суд је запримио 380 апликација против БиХ, а податке о томе колико је нових предмета запримљено у другој половини године добићемо од Суда половином јануара. Поступци који се воде против БиХ се у највећој мјери односе на стару девизну штедњу, односно штедњу у филијалама Љубљанске банке и Инвестбанке у БиХ, неизвршење пресуда домаћих судова, право на имовину, нестале особе, протјеривање странаца, дужину поступка пред домаћим тијелима, законитост притварања неурачунљивих починилаца кривичних дјела, те право на правично суђење.

* ГЛAС: Колики је износ одштете коју подносиоци тужби траже?

МИЈИЋ: Укупан износ потраживања по основу апликација које су достављене БиХ од стране Европског суда за људска права у Стразбуру, а у вези са којима још није донесена одлука, је 4,19 милиона марака.

* ГЛAС: Колико је БиХ до сада по основу извршења пресуда Европског суда за људска права исплатила одштете?

МИЈИЋ: До сада је на основу пресуда донесених од стране Европског суда за људска права оштећенима исплаћено око 3,11 милиона марака.

* ГЛAС: Суд је послије доношења пилот пресуде у "предмету Суљагић против БиХ" почетком 2010. године одбацио око 1.250 апликација које се тичу старе девизне штедње. Да ли је сличних случајева било у другој половини 2010. године?

МИЈИЋ: У вези са старом девизном штедњом Суд је 14. новембра ове године донио одлуку у "предмету Задрић против БиХ" којом је апликацију брисао са листе својих случајева и у којој је одлучио да затвори процедуру пилот пресуде која је примијењена на апликације које се односе на стару девизну штедњу у "случају Суљагић против БиХ". Наиме, Суд је у овој одлуци констатовао да је Комитет министара Савјета Европе на састанку одржаном у септембру 2010. године закључио да су власти БиХ предузеле све мјере наложене пилот пресудом у "случају Суљагић против БиХ". Стога Суд сматра да додатно разматрање апликације у "случају Задрић против БиХ" није више оправдано.

* ГЛAС: Колико је предмета тренутно у поступку рјешавања пред Судом, а колико их је достављено БиХ на извршење?

МИЈИЋ: Према подацима Суда из јуна ове године у тој институцији се води око 1.200 поступака против БиХ. До сада је донесено 14 пресуда које су тренутно у поступку извршења.

* ГЛAС: Који предмет је финансијски највреднији?

МИЈИЋ: Један од финансијски значајних јесте "предмет Момић и 122 друга против БиХ", а односи се на неизвршење пресуда којима је досуђена надокнада ратне штете. У овом предмету 123 апликанта траже извршење пресуда домаћих судова донесених у њихову корист и надокнаду штете због повреде права. Укупно новчано потраживање по овим апликацијама, односно потраживање на име главног дуга по пресудама које се односе на надокнаду ратне штете је око 2,48 милиона марака.

* ГЛAС: Колико је предмета које је Европски суд доставио БиХ извршено у цијелости, а колико дјелимично?

МИЈИЋ: До сада је против БиХ донесено 14 пресуда, а све су постале коначне и у процесу су извршења. На основу свих 14 пресуда у року су извршене индивидуалне мјере које се тичу апликаната, на примјер исплата правичне надокнаде, обезбјеђење доношења одлуке надлежног суда у сврху законитости лишавања слободе и слично. Међутим, како готово све пресуде против БиХ откривају постојање структуралног проблема, што значи да утврђена повреда права обухвата не само апликанта него и већи број других особа у БиХ, обавеза је БиХ, односно ентитета, да предузму генералне мјере да се пресуда изврши у цијелости.

* ГЛAС: Које су то генералне мјере које треба да се предузму и структурални проблеми због којих се пресуде не извршавају у цијелости?

МИЈИЋ: Генералне мјере су измјена закона и других прописа, измјена праксе домаћих тијела и слично, како би се утврђена повреда права отклонила у односу на све особе у сличној ситуацији. Предузимање генералних мјера је иначе дуготрајан и комплексан процес, те су стога још увијек све пресуде у процесу извршења. До сада није било значајнијих примједби Комитета министара Савјета Европе када је ријеч о извршењу пресуда донесених против БиХ, осим када је ријеч о пресуди "Сејдић и Финци" у вези чијег извршења је Комитет изразио забринутост због недостатка политичког консензуса о садржају уставних и законских измјена и допуна потребних за извршење ове пресуде.

Девизна штедња

* ГЛAС: Који су најспецифичнији облици тужби грађана против БиХ?

МИЈИЋ: Већина поступака који се воде пред Европским судом за људска права против БиХ су изузетно комплексни. Као специфичан поступак за нашу регију издвојила бих поступак за чији исход је заинтересован велики број старих девизних штедиша у БиХ, а то је предмет који је покренут од стране три држављанина БиХ против БиХ, Словеније, Србије, Хрватске и Македоније. То је случај у вези са немогућности становника да поврате своју стару девизну штедњу положену у филијалама Љубљанске банке и Инвестбанке Београд у БиХ. У овом поступку је потребно одбранити позицију БиХ, а доказати одговорност за поврат старе девизне штедње у односу на Словенију и Србију. Од исхода овог поступка зависиће судбина старе девизне штедње положене у филијалама Љубљанске банке и Инвестбанке Београд изван територије Словеније и Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.