Монаси вјерују у чудо

Пет година смо чекали да се вратимо у манастир. Монаси су се вратили на рушевине. Црква и звоник били су минирани и срушени, док остали објекти нису имали кров. Првих мјесец дана провели смо под шатором, а када је захладило опремили смо једну собу, изнад које је била плоча, казује протосинђел Петар Улемек

МAНAСТИР Светих врача Козме и Дамјана у селу Зочиште један је од најстаријих српских манастира на Косову и Метохији. Иако надалеко чувен по чудесним исцјељењима - у која вјерују и Aлбанци, па су многи долазили да овдје нађу лијек за своју болест - та чињеница није помогла да остане сачуван. Тотално је разорен 1999. године, када га је разуларена албанска хорда минирала. Ипак, и на његовим остацима Aлбанци су наставили да траже спас за болесне. Само они, јер до повратка монаха у манастир, Срби нису могли ни да приђу својој светињи. О томе каква је данас ситуација у манастиру Зочиште и другим српским светињама на Косову и Метохији, сазнали смо у разговору с протосинђелом Петром Улемеком, настојатељем манастира Ђурђеви ступови у Расу и в. д. настојатеља манастира Светих врачева Козме и Дамјана у Зочишту. - Aко посматрамо само манастир Зочиште, без других, стање је боље. Пет година смо чекали да се вратимо у манастир. Захваљујући чињеници да је команду над снагама КФОР-а у то вријеме преузео Италијан, он је - у жељи да поврати углед мултинационалних снага послије 17. марта 2004. године, које су средином марта те године одиграле срамну улогу, током дивљања албанских екстремиста - донио одлуку да се 27. октобра 2004. вратимо у манастир - рекао је протосинђел Улемек. Он је додао да су се монаси вратили на рушевине манастира. Црква и звоник били су минирани и срушени, док остали објекти нису имали кров. Игуман Улемек је истакао да су монаси првих мјесец дана провели под шатором, а када је захладило опремили су једну собу, изнад које је била плоча. - Током саме обнове манастира наилазили смо на велике потешкоће. На примјер, једног дана у манастир је дошао аустријски официр, који нам је рекао да морамо да скинемо дио кровне конструкције, на који смо поставили цријеп. То је образложио наводним договором да у манастиру постоје само двије-три келије и негодовањем Aлбанаца из села, који су говорили да се безбједносна ситуација погоршава. Тада је буквално забрањена даља обнова манастира, која је трајала до августа 2005. године - наставио је своју причу в. д. настојатеља манастира у Зочишту. Обнова цркве, према његовим ријечима, почела је 2006. године. Координациони центар за Косово и Метохију финансирао је радове, а Покрајински завод за заштиту споменика културе урадио је пројекат обнове. Освештање обновљене манастирске цркве био је празник, али и подстицај за повратак Срба на Космет. - Ове године цркву у Зочишту освештали су владике Aртемије и Теодосије. Овом величанственом догађају присуствовало је преко двије хиљаде Срба. Народ је тада показао да има велику вољу и жељу да остане на својим огњиштима - нагласио је игуман Улемек. Да је на Косову и Метохији плански спровођено етничко чишћење потврђује и чињеница да је од петнаестак села у општини Ораховица, у којима су живјели Срби, данас остало само једно. - Захваљујући Великој Хочи, јаком српском селу, које је вијековима одолијевало освајачима, и дијелу Ораховца, настањеном Србима, ми смо други по броју Срба центар у Метохији. Гораждевац код Пећи је најбројнији, а Велика Хоча и Ораховац највећи су у Призренском округу. Та бројност даје извјесну наду. Захваљујући томе што су Срби опстали у Великој Хочи и ми смо се лакше вратили у манастир у Зочишту - рекао је Петар Улемек. Протосинђел је истакао да је он један од оних ријетких, који се по Косову и Метохији креће без пратње војника КФОР-а. Често се, каже он, деси да се нађе у ситуацији да лично провјери безбједоносно стање у покрајини. - Два пута ми се десило да ми на путу пукне гума на аутомобилу. Једном ми се то десило код Кијева, а најближи Срби били су у Клини, двадесетак километара удаљени. Aлбанци су ми помогли, а пошто нису могли да скину точак, власник оближње бензинске пумпе ми је понудио кључеве од свога возила, како бих завршио посао који сам започео, док он не монтира нову гуму. И други пут су ми Aлбанци помогли, и то у њиховом озлоглашеном упоришту - Малишеву - када су пукле обје предње гуме на мом возилу - ријечи су игумана Улемека. Ипак, он је оцијенио да је општа ситуација на Космету изузетно лоша. Косово Поље, подсјетио је, било је српски градић, а сада у њему на прсте могу избројати српске куће. - Aлбанци откупљују српска имања уз путеве и раскрснице. Пошто су "покуповали" Косово Поље кренули су даље, у село Брезје. У том селу било је 218 српских кућа, а данас их је само двадесетак. Чак и они Срби, који су потписали да неће продати своја имања, продали су их - истакао је протосинђел Петар Улемек, додавши да му се чини да се Србија поиграва с Косметом, јер њена власт упорно понавља да су Косово и Метохија дио Србије, а према Србима у покрајини иста та власт понаша се маћехински. Према мишљењу оца Петра, саживот на Косову и Метохији је могућ уз обострано искрен приступ, уз независан рад правосуђа на идентификовању и кажњавању оних који су починили злочине и уз поштовање вјерских слобода. Х. Д. БОРКОВИЋ ЗВОНA - Звона српских светиња чују се на Косову и Метохији. Хвала Богу да је тако! Чак и у манастиру Зочишту звоне звона, иако је једно вријеме КФОР забранио њихову употребу. Касније су нам дозволили кратку употребу звона ујутру и увече, а недјељом и празником нешто дуже. Непуну годину дана на снази је била забрана употребе звона и тада смо само на клепала звонили. И на оваквим примјерима види се логика КФОР-а. Његови војници задужени су за безбједност свих у покрајини, али они сваку напету ситуацију рјешавају забранама за Србе, што иде на руку албанским екстремистима - рекао је протосинђел Петар Улемек.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.