Момчило Павловић, историчар и директор Института за савремену историју из Београда: Кључан допринос Срба побједи над фашизмом

Срби су дали кључан допринос победи над фашизмом и могу бити поносни на свој антифашизам. Ништа током Другог светског рата на Балкану није било тако ужасно као судбина Југославије и њених народа, а посебно Срба, каже у интервјуу за “Глас Српске” поводом 9. маја - Дана побједе над фашизмом, директор Института за савремену историју из Београда, историчар Момчило Павловић.

ГЛАС: Колико је важно истрајавање на обиљежавању 9. маја и сјећању на борбу против фашизма?

ПАВЛОВИЋ: Данас чак ни Дан победе више није јединствен нити се на исти начин обележава у Европи. Тако се у Русији и даље уз војну параду обележава Дан победе над фашизмом у Великом отаџбинском рату, а у земљама ЕУ је тај дан замењен Даном Европе, премда те две ствари нису битно повезане. Неразумевања и сукоби после 1945. године ревидирали су и ставове о победи над фашизмом. Тако се на Западу оспорава несумњива победа Црвене армије, која је прегазила више од пола Европе и ослободила од фашизма петнаестак данашњих државица. Западни поглед на свет и прошлост оспорава, а често и криминализује улогу Црвене армије. У Немачкој се фашизам везује за холокауст, али се не спомињу страдања других народа, па и Срба, нити немачка одговорност за те злочине и деструкцију сваке врсте. Западне земље углавном све оно што је негативно у њиховој историји везују за исток Европе или за Балкан. Ретко ће ко рећи да су сукоби у Југославији били у Европи, већ ће увек рећи да су избили на Балкану.

ГЛАС: Често је и улога Срба различито посматрана и искривљивана. Колико су Срби допринијели побједи над фашизмом и колико данашње генерације знају о томе?

ПАВЛОВИЋ: Посматрано у оквирима Југославије, Срби су дали кључан допринос победи над фашизмом и могу бити поносни на свој антифашизам. Проблем настаје онда када се антифашизам редукује само на комунисте, на један партизански покрет, на једног вођу. Антифашизам је шири појам и он је постојао у народу као антигерманско расположење и искуство још из Првог светског рата и као егзистенцијални покрет отпора пред убилачким насртајима усташке власти на просторима НДХ. Геноцид над Србима у НДХ оставио је последице по српски народ преко Дрине, а однос према тим злочинима оптерећује односе између Срба и Хрвата данас. Данашње генерације знају онолико колико им се та знања пружају не само путем образовања и васпитања него и општег погледа на догађаје и процесе.

ГЛАС: У сусједној Хрватској поново се буде духови фашизма и усташтва. Како гледате на то?

ПАВЛОВИЋ: Понекад ми се чини да ти људи у потрази за идентитетом не воле усташе о којима жалосно мало знају, колико мрзе Србе. Ако се томе дода и чињеница да се та атмосфера подгрева од националистички настројених политичара, онда добијате производњу хаоса и мржње и осећај полуратног стања. Као историчару мени је јасно да се Срби и Хрвати преко прошлости не могу помирити. Људи у јавном говору морају да воде рачуна о свакој изговореној речи или оптужби. Чини ми се да што су више “за дом спремнији”, то су мање спремни за мир, толеранцију, демократију и суживот.

ГЛАС: Значи ли то да коријени фашизма нису уништени у потпуности?

ПАВЛОВИЋ: Наравно да нису. Појавних облика биће увек, али да се као државни пројекат понови, у то не верујем.

ГЛАС: Колико су опасни покушаји прекрајања догађаја из Другог свјетског рата?

ПАВЛОВИЋ: Кључни проблем није у прошлости него у односу према њој. Проблем је када се један режим, односно систем, у целини оправдава, релативизује или негира његов злочиначки карактер. У овом случају мислим на усташки режим. Он је у целини фашистички и злочиначки, посебно убилачки усмерен према српском народу, Јеврејима, Ромима, делу антифашиста ма којој националности припадали. С друге стране, добар део кривице лежи и на нашој страни. Наслеђена је комунистичка креација прошлости и нивелације у страдањима и борбама. Иако има исцрпних радова, посебно о страдању деце, институционално нисмо много одмакли. Чак и добронамерни странац, кад дође овде, не може наћи ни меморијал, чак ни озбиљну изложбу о геноциду.

ГЛАС: РС и Србија годинама обиљежавају 9. мај. Колико то доприноси очувању сјећања на страдале претке?

ПАВЛОВИЋ: Није довољна приредба и испразан говор политичара, него нам треба систематски рад на изучавању, комеморисању и уопште култури сећања. А она се гради по плану, систематски и упорно и треба да прожме читаво друштво, које ће временом усвојити те вредности као саставни део свог идентитета и културе.

Број страдалих

ГЛАС: Вјерујете ли да ће икада бити познат тачан број страдалих на простору некадашње Југославије у Другом свјетском рату?

ПАВЛОВИЋ: Ако то није учињено после рата, врло тешко ће бити како време одмиче. То не значи да не треба наставити истраживања. У званичним документима југословенске владе највише је спомињана процена од 1,7 милиона жртава. Многи аутори процењују да су укупни губици око милион становника Југославије, а од тог броја половина су били Срби.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.