Momčilo Pavlović, istoričar i direktor Instituta za savremenu istoriju iz Beograda: Ključan doprinos Srba pobjedi nad fašizmom

Srbi su dali ključan doprinos pobedi nad fašizmom i mogu biti ponosni na svoj antifašizam. Ništa tokom Drugog svetskog rata na Balkanu nije bilo tako užasno kao sudbina Jugoslavije i njenih naroda, a posebno Srba, kaže u intervjuu za “Glas Srpske” povodom 9. maja - Dana pobjede nad fašizmom, direktor Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, istoričar Momčilo Pavlović.

GLAS: Koliko je važno istrajavanje na obilježavanju 9. maja i sjećanju na borbu protiv fašizma?

PAVLOVIĆ: Danas čak ni Dan pobede više nije jedinstven niti se na isti način obeležava u Evropi. Tako se u Rusiji i dalje uz vojnu paradu obeležava Dan pobede nad fašizmom u Velikom otadžbinskom ratu, a u zemljama EU je taj dan zamenjen Danom Evrope, premda te dve stvari nisu bitno povezane. Nerazumevanja i sukobi posle 1945. godine revidirali su i stavove o pobedi nad fašizmom. Tako se na Zapadu osporava nesumnjiva pobeda Crvene armije, koja je pregazila više od pola Evrope i oslobodila od fašizma petnaestak današnjih državica. Zapadni pogled na svet i prošlost osporava, a često i kriminalizuje ulogu Crvene armije. U Nemačkoj se fašizam vezuje za holokaust, ali se ne spominju stradanja drugih naroda, pa i Srba, niti nemačka odgovornost za te zločine i destrukciju svake vrste. Zapadne zemlje uglavnom sve ono što je negativno u njihovoj istoriji vezuju za istok Evrope ili za Balkan. Retko će ko reći da su sukobi u Jugoslaviji bili u Evropi, već će uvek reći da su izbili na Balkanu.

GLAS: Često je i uloga Srba različito posmatrana i iskrivljivana. Koliko su Srbi doprinijeli pobjedi nad fašizmom i koliko današnje generacije znaju o tome?

PAVLOVIĆ: Posmatrano u okvirima Jugoslavije, Srbi su dali ključan doprinos pobedi nad fašizmom i mogu biti ponosni na svoj antifašizam. Problem nastaje onda kada se antifašizam redukuje samo na komuniste, na jedan partizanski pokret, na jednog vođu. Antifašizam je širi pojam i on je postojao u narodu kao antigermansko raspoloženje i iskustvo još iz Prvog svetskog rata i kao egzistencijalni pokret otpora pred ubilačkim nasrtajima ustaške vlasti na prostorima NDH. Genocid nad Srbima u NDH ostavio je posledice po srpski narod preko Drine, a odnos prema tim zločinima opterećuje odnose između Srba i Hrvata danas. Današnje generacije znaju onoliko koliko im se ta znanja pružaju ne samo putem obrazovanja i vaspitanja nego i opšteg pogleda na događaje i procese.

GLAS: U susjednoj Hrvatskoj ponovo se bude duhovi fašizma i ustaštva. Kako gledate na to?

PAVLOVIĆ: Ponekad mi se čini da ti ljudi u potrazi za identitetom ne vole ustaše o kojima žalosno malo znaju, koliko mrze Srbe. Ako se tome doda i činjenica da se ta atmosfera podgreva od nacionalistički nastrojenih političara, onda dobijate proizvodnju haosa i mržnje i osećaj poluratnog stanja. Kao istoričaru meni je jasno da se Srbi i Hrvati preko prošlosti ne mogu pomiriti. Ljudi u javnom govoru moraju da vode računa o svakoj izgovorenoj reči ili optužbi. Čini mi se da što su više “za dom spremniji”, to su manje spremni za mir, toleranciju, demokratiju i suživot.

GLAS: Znači li to da korijeni fašizma nisu uništeni u potpunosti?

PAVLOVIĆ: Naravno da nisu. Pojavnih oblika biće uvek, ali da se kao državni projekat ponovi, u to ne verujem.

GLAS: Koliko su opasni pokušaji prekrajanja događaja iz Drugog svjetskog rata?

PAVLOVIĆ: Ključni problem nije u prošlosti nego u odnosu prema njoj. Problem je kada se jedan režim, odnosno sistem, u celini opravdava, relativizuje ili negira njegov zločinački karakter. U ovom slučaju mislim na ustaški režim. On je u celini fašistički i zločinački, posebno ubilački usmeren prema srpskom narodu, Jevrejima, Romima, delu antifašista ma kojoj nacionalnosti pripadali. S druge strane, dobar deo krivice leži i na našoj strani. Nasleđena je komunistička kreacija prošlosti i nivelacije u stradanjima i borbama. Iako ima iscrpnih radova, posebno o stradanju dece, institucionalno nismo mnogo odmakli. Čak i dobronamerni stranac, kad dođe ovde, ne može naći ni memorijal, čak ni ozbiljnu izložbu o genocidu.

GLAS: RS i Srbija godinama obilježavaju 9. maj. Koliko to doprinosi očuvanju sjećanja na stradale pretke?

PAVLOVIĆ: Nije dovoljna priredba i isprazan govor političara, nego nam treba sistematski rad na izučavanju, komemorisanju i uopšte kulturi sećanja. A ona se gradi po planu, sistematski i uporno i treba da prožme čitavo društvo, koje će vremenom usvojiti te vrednosti kao sastavni deo svog identiteta i kulture.

Broj stradalih

GLAS: Vjerujete li da će ikada biti poznat tačan broj stradalih na prostoru nekadašnje Jugoslavije u Drugom svjetskom ratu?

PAVLOVIĆ: Ako to nije učinjeno posle rata, vrlo teško će biti kako vreme odmiče. To ne znači da ne treba nastaviti istraživanja. U zvaničnim dokumentima jugoslovenske vlade najviše je spominjana procena od 1,7 miliona žrtava. Mnogi autori procenjuju da su ukupni gubici oko milion stanovnika Jugoslavije, a od tog broja polovina su bili Srbi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.