Фото: илустрација
БАЊАЛУКА – Ако мађарски МОЛ успије да преузме руски пакет у Нафтној индустрији Србије (НИС), а тиме и контролу над малопродајном мрежом која послује под брендовима Гаспром, НИС Петрол и Г-Петрол, отвара се питање шта ће бити са тим пумпама у БиХ. Могући су различити сценарији – од очувања статуса кво до промјене бренда и власничке структуре.
Према ријечима предсједавајућег Групације за промет нафтом и нафтним дериватима у Привредној комори Републике Српске Ђорђа Савића у БиХ послује око 40 пумпи које припадају овој мрежи. За сада је тешко са сигурношћу рећи какве ће пословне потезе повући МОЛ и то не само уколико посао буде завршен, већ и ако ОФАЦ да зелено свјетло за укидање санкција НИС-у. Најизгледнији сценарио је ребрендирање. Савић сматра да би најлогичније било да се мрежа пумпи постепено интегрише у МОЛ-ов систем. То би значило да би пумпама у БиХ могло бити промијењено име, дизајн и маркетиншки идентитет, а понуда горива и услуга прилагођена стандардима МОЛ групе. У оваквим случајевима, обично се прво спроводи мирна транзиција. Пумпама у БиХ би се, барем привремено, дозволило да раде као и до сада, без наглих промјена. То практично значи да би грађани и даље точили гориво под истим именом, док би евентуалне промјене биле углавном административне.
Један од могућих сценарија је и да МОЛ процијени да му није исплативо да управља мрежом у БиХ. У том случају, мађарска компанија би могла продати дио пумпи локалним инвеститорима или другим нафтним компанијама.
- Мислим да ће све зависити од тога да ли ће НИС наставити да послује под тим именом и након евентуалног уласка МОЛ-а. Друго, претпоставља се да ће пумпе у БиХ, које послују под именом Гаспром, промијенити име. Да ли ће у БиХ бити отворене пумпе са МОЛ-овим брендом, као у Србији и Хрватској, тешко је рећи – каже Савић.
Када је ријеч о снабдијевању, Савић наводи да до сада није било проблема, упркос прекиду у испоруци нафтних деривата из НИС-а. Улазак МОЛ-а могао би само додатно устабилити тржиште у БиХ, јер би поменуте пумпе имале лакши приступ роби, како из Рафинерије у Панчеву, тако и из Рафинерије у Ријеци, која је такође у власништву мађарске компаније.
На питање колико би ова аквизиција могла утицати на цијене горива, Савић истиче да ће то прије свега зависити од пословне политике МОЛ-а и њихових економских процјена. Ипак, додаје да ће МОЛ, због приступа јефтинијој руској нафти, бити у повољнијем положају у односу на друге регионалне играче.
Економисти сматрају да би евентуална продаја већинског руског пакета акција НИС-а мађарској компанији била једна од најзначајнијих енергетских и политичко-економских промјена у региону у посљедњих петнаест година. Мађарски медији наводе да је ријеч о стратешкој аквизицији која МОЛ-у омогућава да прошири регионални утицај. Преузимањем НИС-а, МОЛ добија рафинерију у Панчеву, доминантну малопродајну мрежу у Србији и директан приступ тржиштима БиХ, Црне Горе и Сјеверне Македоније. Осим тога, МОЛ ће и даље имати приступ јефтинијој руској нафти, што му даје предност у односу на конкуренте.
Коначни уговор о продаји наводно би требало да буде потписан до 31. марта. Србија би, уколико се трансакција реализује, имала значајан пакет акција повећан за додатних пет одсто.
У преговорима мађарске, руске и српске стране се као могући мањински инвеститор помиње и АДНОЦ, државна нафтна компанија Уједињених Арапских Емирата. Улазак овог глобалног играча у НИС могао би значајно да промијени позицију Србије у енергетском, али и политичком смислу. То би омогућило додатне инвестиције у модернизацију и проширење капацитета, посебно у Рафинерији у Панчеву, као и у унапређење логистичке мреже и снабдијевања.
Цијене нафтних деривата на домаћим бензинским пумпама повећане су за око пет фенинга по литру. Предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима у Привредној комори Републике Српске Ђорђе Савић, међутим, истиче да су цијене и након овог незнатног повећања и даље знатно ниже него у децембру прошле године – за око 20 фенинга по литру.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.