Мој град: Статусно у Српској

Жељка ДОМAЗЕТ

КAО ријетко који дио Републике Српске, Источно Сарајево се и данас, дванаест година након Дејтонског споразума, још бави статусним питањима. У посљедње вријеме из појединих бошњачких и хрватских кругова снажно се заговара теза да новим уставним рјешењима у БиХ град Сарајево треба да добије посебан статус. На том фону је недавно замјеник градоначелника федералног дијела Сарајева, Јосип Јуришић, у сред Брисела изјавио да је у БиХ неопходно што прије донијети закон о главном граду БиХ, а у склопу уставних промјена, административне границе Сарајева вратити у пријератне оквире. Тиме би се Сарајеву административно припојиле и општине које су тренутно у саставу Српске - Трново, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Стари Град и Пале. Причу о Сарајеву као дистрикту, која се протура и из хрватских и из бошњачких кругова, могли су можда "попити" сарајевски Срби одмах након Дејтона, док још увијек нису спаковали кофере и кренули трасом у Српску. Данас је та прича сувише горка да би се на њу могао примити и најнаивнији сарајевски Србин. О томе колико нам је у заједничком Сарајеву добро говори и податак да се проценат сарајевских Срба са пријератних четрдесет одсто, свео на једва четири одсто оних који још увијек траже опцију за продају имовине и једва чекају да "пале пинкле" па међу "свој народ". Сарајевски Срби знају шта је главни град, јер су одвајкада живјели у њему и немају ништа против да буду дио главног града БиХ, али у уставним оквирима Републике Српске. И територијална организација главног града треба и мора да прати територијалну организацију БиХ која је састављена из два ентитета. Стога и главни град може да функционише од дијелова главног града који припадају Федерацији БиХ и дијелова града који припадају Српској. Сличних примјера има, а и било је у бијелом свијету и по томе не бисмо били изузетак. Грађани Источног Сарајева су одлучни , уколико их неко гурне у заједницу коју не желе, да ће се по принципима Европске повеље о локалној самоуправи, чији је потписник и БиХ, референдумом изјаснити о свом останку у Српској. Да прекрајања и утапања Источног Сарајева неће и не може бити потврдили су и највиши званичници Српске, јасно рекавши да је Источно Сарајево уставна категорија и стратешки интерес Републике Српске и данас и да ће тако и остати. Замке са Миљацке у Источном Сарајеву су давно разријешене. Сарајевски Срби су једном спаковали кофере у Федерацији и распаковали у Републици Српској и сигурно не мисле дозволити некоме да их гура у загрљај оних са којима су већ једном потписали бракоразводну парницу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.