ММФ: Постоје хитне потребе за инвестицијама у Путну инфраструктуру

САРАЈЕВО - БиХ има велике и хитне потребе за инвестицијама у путну инфраструктуру и зелену енергију, као и низак ниво дуга, наведено је у закључној изјави Мисије Међународног монетарног фонда /ММФ/ по окончању консултација по члану четири за ову годину.

"Власти би требале користити фискални простор за повећање јавних инвестиција, по могућности путем дугорочног финансирања са ниским трошковима од међународних финансијских институција", наводи се у саопштењу.

Да би БиХ постигла већу стопу раста, како наводе из ММФ-а, потребан је политички консензус о реформама за унапређење пословног окружења, јачање јединственог економског простора и боља интеграција БиХ на међународним тржиштима.

"Шире реформе су потребне и да би се остварио раст запошљавања у приватном сектору и да би се повећала ефикасност и транспарентност јавних предузећа", додају из ММФ-а.

У саопштењу се додаје да су дешавања у Украјини уздрмала европску економију и поставила нове изазове за БиХ која се управо опоравила од кризе изазване пандемијом ковида 19.

Из ММФ-а указују да на перспективу економске активности додатно утичу унутрашње напетости и недостатак консензуса по питању реформи које би помогле јачању интеграције економије, како унутар земље тако и са међународним тржиштима.

"Правилан одговор је знатно повећање јавне подршке за најугроженије категорије, уз избјегавање смањење пореза или акциза што би било скупо и лоше усмјерено", додаје се у саопштењу.

Из ММФ-а напомињу да је ово право вријеме да се додатно ојача оквир финансијске стабилности, јер је недавни догађај са Сбербанком нагласио потребу за попуњавањем празнина.

"Економија БиХ опоравља се од ефеката пандемије ковида 19. Према процјенама, раст је поспјешен и достигао је вриједност од 5,8 одсто у 2021. години, подстакнут снажном спољном потражњом, домаћом потрошњом и оживљавањем туризма", додаје се у саопштењу.

Иако су директне економске везе са Русијом и Украјином ограничене, економија БиХ осјетљива је на растуће цијене робе, успоренији економски раст у Европи и строже финансијске услове као резултат овог рата.

На домаћем плану, политичке напетости, укључујући и у погледу улоге институција на нивоу БиХ, парализовале су реформе и негативно утицале на расположење инвеститора.

"Очекујемо да ће раст ове године ослабити до нивоа од 2,5 одсто, док ће се просјечна годишња инфлација, према очекивањима, повећати на 6,5 одсто. Ипак, наше прогнозе подложне су великој неизвјесности", додаје се у саопштењу.

Из ММФ-а наводе да би власти требале настојати побољшати мрежу социјалне безбједности како би биле боље припремљене за будуће "шокове", а доступни фискални простор требао би се искористити за повећање јавних инвестиција.

Додаје се да су потребне шире реформе да би се смањила неједнакост у дохотку између БиХ и ЕУ и да би дошло до транзиције ка зеленијој економији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.