МКГ није ваљала ни прва демократска српска влада

БЕОГРAД - За Међународну кризну групу у Србији, на чијем челу је био Џејмс Лајон, везују се многе погрешне процјене, а једна од најдрастичнијих је процјена избора 24. септембра 2000. године, на којима је режим Слободана Милошевића изгубио власт.

МКГ је тада процијенила да је Милошевићев режим јачи него икада, да Срби "не цијене лидере опозиције" и да су бирачи пасивни и неодлучни.

Велику пометњу у Србији изазвао је извјештај који је Лајон у име МКГ објавио одмах након убиства првог српског демократског премијера Зорана Ђинђића и у којем је демократске власти у Србији повезао са криминалом и оптужио за недемократске методе у акцији хапшења убица и пресијецања мреже организованог криминала "Сабља".

О том свом извјештају, који је био удар на демократску власт Србије и још више дестабилизовао ситуацију у земљи након убиства премијера, Лајон је проговорио на РТВ БН из Бијељине.

- У погледу утицаја криминала на политички живот у Србији ствари се нису много промијениле ни послије 5. октобра 2000. године, ни послије 12. марта ове године (12. марта 2003, када је убијен Зоран Ђинђић). Постоји спрега између криминала и политичког живота у Србији - рекао је Лајон гостујући на ТВ БН и додао да морају да се поставе озбиљна питања о везама између неких скривених структура моћи, финансијских или безбједносних структура и политичара.

Он је рекао да се ни Ђинђићеви најближи сарадници који слове за најлибералније политичаре у Србији Чедомир Јовановић и Владимир Беба Поповић нису "конкретним дјелима" потврдили као реформисти. Оптужио је све бизнисмене у Србији да се баве нелегалним пословима.

Реагујући на Лајонове оптужбе, Бојан Пајтић, некадашњи шеф Посланичке групе ДОС - реформа Србије, рекао је тада да директор Међународне кризне групе у Србији и Црној Гори Џејмс Лајон настоји да од посматрача постане политички чинилац у Србији, "а колико је то прихватљиво, одлучиће бирачи".

- Тврдња да су све странке упетљане у криминал ничим није доказана, а кад се тако нешто тврди, прво то треба доказати - рекао је Пајтић.

Лајон је касније оспорио аутентичност овог документа и рекао да је у питању само једна од радних верзија извјештаја, а МУП Србије одбио је да му продужи визу. 

Зоран Живковић, тадашњи премијер Србије, рекао је да Лајон у Србији није пријављен као први човјек канцеларије невладине организације већ као бизнисмен, који није сходно тој пријави дао доказе да се овдје бави било каквим послом.

Убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића Лајон је покушао да оптужи и за извоз оружја у Ирак у афери која је била актуелна у октобру 2002. године. Тада је чак Србији поново наговјештавао увођење санкција због ове афере, али то се није десило.

МКГ 2006. године затворила је канцеларију у Београду, а Лајон је до краја те године требало да остане у Београду као специјални савјетник Кризне групе.

- Треба да будете срећни што одлазимо. Идемо негдје гдје се пуца, а наша процјена је да на овим просторима виће неће бити пуцања - рекао је Лајон тада за српске медије, потврђујући повлачење.

Иако је рекао да одлази, јер нема више рата на овим просторима, ових дана поново је почео да се бави Балканом, првенствено БиХ. Крајем прошле седмице у организацији конгресног Хелсиншког комитета говорио је о ситуацији у БиХ пред Комисијом за сарадњу и безбједност у Европи. На тој сесији затражен је јачи ангажман СAД у БиХ, а Лајон је изнио низ критика на рачун РС, међу којима и ону да су медији у РС "под већом контролом власти него у вријеме Радована Караџића".  

Заборавио је очито да је оптужбе на рачун Владе Зорана Ђинђића углавном износио у медијима који су били против прве српске демократске власти и у онима који су након Ђинђићевог убиства забрањени, јер су то убиство медијски припремали сталном криминализацијом Владе и премијера.

Лајон, доктор историјских наука, каријеру у МКГ на Балкану започео је као аналитичар у БиХ, да би 1999. године прешао у Београд. Каријеру у БиХ Лајон је започео као консултант у страним и домаћим компанијама, а затим и као власник фабрике стакла и три кафане. Лајон је први пут на територију бивше Југославије дошао 1980. као мисионар Мормонске цркве, а затим 13 година касније на постдипломске студије из историје. 

Филип Цептер

Један од бизнисмена које је Лајон оптужио да имају утицај на власт је и најбогатији Србин са Форбсове листе Филип Цептер, за којег је рекао да тргује оружјем.

Цептер је због тога против њега поднио тужбе за клевету судовима у Aмерици и Бриселу, а магазин "Форбс" је ову цијелу аферу приписао сукобу Цептера са Џорџом Сорошем, финансијером Међународне кризне групе. Цептер је Лајона у интервјуу "Форбсу" оптужио да "има бизнис са стране".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.