Мјештани Гламоча одлучују о Хелезовим плановима

ГЛАМОЧ - Становници Гламоча требало би да се крајем овог мјесеца изјасне да ли ће Министарство одбране БиХ у тој српској повратничкој општини позиционирати локални полигон за обуку и стрелиште који би се простирао на 102 квадратна километра земљишта.

Након посљедње сједнице Општинског вијећа донесен је закључак да се организује јавна расправа на којој би се грађани изјаснили о поменутом полигону.

- Јавној расправи требало би да присуствују и представници Министарства одбране. Начелник је затражио од њих да се изјасне који термин им одговара и када могу доћи и предочити грађанима тај свој пројекат, визију, односно све оне материјале које је претходно добило Општинско вијеће Гламоча  -  казала је "Гласу Српске" одборник СНС ФБиХ Јелка Врањеш.

На јавну расправу, наводи, биће позвани и удружења грађана, невладине организације, дијаспора те сви остали којих се питање тиче.

- Њима ће бити представљено све оно што је нама претходно на Општинском вијећу од стране Министарства одбране предочено. Након тога, биће донесен закључак који коначан став ће Општинско вијеће по том питању заузети, односно хоће ли одбити тај пројекат или прихватити - казала је Врањешева и додала да би јавна расправа требало да буде одржана у Дому културе у Гламочу.

Срби против

Како је навела, српски представници  у Општинском вијећу су против градње војног полигона.

- И на овом постојећем полигону "Барбара" тренутно се не одвијају никакве активности по питању уништавања минско-експлозивних средстава. Не видимо разлог зашто би имали неки нови полигон који би заузимао много већу површину. Они ту спомињу и војну индустрију, велики број војника. Гламоч има перспективу у пољопривреди и туризму, тако да огроман војни полигон не може бити наш интерес  - закључила је Врањешева.

Начелник Гламоча Небојша Радивојша јуче није одговарао на наше позиве, а раније је у изјави "Гласу" навео да се на територији ове општине уништавају минско-експлозивна средства на полигону "Барбара".

- То је једна локација која деценијама већ није ријешена, ни имовински ни правно, нити је у сагласности са општином. Дакле, ми смо водили разговоре са Оружаним снагама БиХ да се тај полигон дислоцира. Најсрећнији би били да се то у Гламочу не уништава, али ако се већ мора уништавати, тражили смо да се то помјери на плато гдје би најмање сметао. И ту смо намјеравали да им дамо неколико хектара земљишта за то уништавање мина - казао је "Гласу" Радивојша.

Приједлог из Министарства

Међутим, наводи он, из Министарства одбране стигао је сасвим други приједлог.

- Они хоће сада на том платоу да праве велики војни полигон гдје би се пуцало из топова, испаљивале ракете и тако даље. О таквим њиховим плановима нисмо водили разговоре, нити смо дали сагласности. Тражили смо једну ствар, а они су нам понудили сасвим другу  - поручио је тада Радивојша.

Министарство одбране БиХ, којим руководи Зукан Хелез, намјерава да у Гламочу на 102 квадратна километра земљишта, што је око десет одсто територије те општине, позиционира локални полигон обуке и стрелишта гдје би се, поред уништавања минско-експлозивних средстава, одвијала и борбена обука, артиљеријско-ракетно гађање, те тестирали оружани системи. Планирани полигон не би служио само за уништавање минско-експлозивних средстава, већ и за борбену обуку, артиљеријско-ракетна гађања и тестирање оружаних система. Реализација пројекта подразумијева експропријацију земљишта и трајни пренос власништва на Министарство одбране БиХ.

Петиција

Предсједник Завичајног удружења "Гламочко коло" Мићо Радоја рекао је да је петицију против отварања војног полигона на гламочкој висоравни, који би угрозио опстанак људи, те биљног и животињског свијета на овом подручју, до сада  потписало више стотина српских повратника у Гламоч.

Радоја је напоменуо да је петицију почетком марта покренуло ово удружење, те да су је подржали српски повратници у Гламоч, расељени и људи који су поријеклом са овог подручја.

- Потписивање још траје, а тачне резултате имаћемо крајем идуће седмице - истакао је Радоја за "Срну" и додао да у Гламочу тренутно живи око 1.800 повратника, већински Срба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.