Мирослав Лајчак: Споразум из Оџака кључни принцип на коме БиХ треба да функционише

Високи представник међународне заједнице у БиХ Мирослав Лајчак казао је у интервјуу за "Глас Српске" пред данашњу сједницу Савјета за спровођење мира да очекује да Брисел отвори дискусију о новој форми међународног присуства у БиХ, те да да своју оцјену политичког стања у земљи.

Он је рекао да договор политичких лидера из Оџака представља позитиван сигнал и корак у добром правцу и према испуњавању плана за трансформацију OHR-а, као и према стварању нове политичке културе у БиХ.

- Ми смо поздравили тај споразум јер представља кључни принцип на коме БиХ треба да функционише, а то је компромис и договор три народа. Спремни смо да подржимо тај договор, али је одговорност политичких лидера који су га потписали да га преточе у конкретну легислативу. Сада је то само политичка декларација, али сам задовољан што се Савјет министара већ бавио тим питањима и донио одлуке везане за попис становништва, државну имовину и буџет - рекао је Лајчак. 

* ГЛAС: Шта очекујете од сједнице Управног одбора Савјета за спровођење мира у Бриселу?

ЛAЈЧAК: Очекујем да PIC да своју оцјену и тренутног политичког стања и политичког развоја догађаја. Очекујем врло јасан сигнал у правцу потребе завршетка нашег програма пет циљева и два услова, као и почетак дискусије о томе која је форма међународног присуства у овом тренутку потребна БиХ.

ГЛAС: Која би то форма могла да буде?

ЛAЈЧAК: Дуго прије мог доласка у ову земљу је била договорена филозофија коју сви прихватају да ће након транзиције и затварања OHR-а главну улогу преузети Специјални представник ЕУ (EUSR). Сад треба да почнемо да разговарамо када, и друго, како треба то да изгледа, које компетенције тај европски представник треба да има. Ово је стратешки значајно питање да бисмо могли очекивати да може да се ријеши у два дана, зато сам рекао да очекујем почетак разговора у присуству свих чланова PIC-а.

* ГЛAС: Споразум лидера три водеће политичке партије у Оџаку покренуо је ствари с мртве тачке. Према најавама, Парламент БиХ би требало да подржи тај споразум. Који су још услови потребни након тога да би дошло до затварања OHR-а?

ЛAЈЧAК: То су двије различите ствари. Наши услови су јасно дефинисани, то је пет циљева и два услова. Што се тиче споразума у Пруду код Оџака, он има додирних тачака с тим условима, имамо државну имовину, војну имовину, статус Брчког. Ми смо поздравили тај споразум јер представља кључни принцип на коме БиХ треба да функционише, а то је компромис и договор три народа. Спремни смо да подржимо тај договор, али је одговорност политичких лидера који су га потписали да га преточе у конкретну легислативу. Сада је то само политичка декларација, али сам задовољан што се Савјет министара већ бавио тим питањима и донио одлуке везане за попис становништва, државну имовину и буџет. Договор из Оџака, у сваком случају, представља позитиван сигнал и корак у добром правцу и према испуњавању плана за трансформацију OHR-а, као и према стварању нове политичке културе у БиХ која се заснива на уважавању ставова једних према другима. 

* ГЛAС: Предсједник СБиХ Харис Силајџић оштро је напао споразум три лидера, као и неки медији у Сарајеву. На исти начин миниране су и уставне промјене. Да ли би се поново могло догодити исто и хоће ли одговорни за то овога пута бити санкционисани?

ЛAЈЧAК: Прво тај договор, и то је одговорност потписника тог договора, треба да буде изгласан у Парламенту у форми конкретних закона. И онда ће они, који су против и који нису понудили нешто што би добило подршку Парламента, на тај начин добити политичку оцјену свог дјеловања.

* ГЛAС: Сарајевски медији, а и представници међународне заједнице инсистирају на изједначавању Додика и Силајџића. Зашто, ако не постоји знак једнакости у ономе што гради Додик и ономе што руши Силајџић?

ЛAЈЧAК: Сваки политичар је различит, па тако и Додик и Силајџић. Они су веома различити у начину политичког дјеловања и у принципима за које се залажу. Слично је то што је Силајџић на предсједничким изборима добио врло снажан мандат бошњачког народа, а Додик на изборима већ два пута врло снажан мандат српског народа. Кроз ове двије политичке личности иде персонификација проблема који постоје у комуникацији Бошњака и Срба. Aко си добио тај мандат онда уз то иде огромна одговорност. То иде уз лидерство и они то знају. 

* ГЛAС: Уставна реформа није услов ни за затварање OHR-а ни за даљи пут БиХ ка ЕУ, међутим стално се изнова истиче да је она потребна. Зашто, и како Ви видите реформу Устава БиХ?

ЛAЈЧAК: Хвала на овом питању. Ту има више концепција и неспоразума везано за реформу Устава. То о чему ми говоримо је да је БиХ потписала Споразум о стабилизацији и придруживању уз постојећи Устав, али да не може с тим Уставом успјешно да заврши процес европских интеграција. Зашто? Од јунске сједнице УО PIC-а Парламент БиХ усвојио је само два закона. Која је то брзина? Парламенти у земљама које су аспирисале на чланство у ЕУ су усвојили стотине, ако не хиљаде закона. Значи, тај парламент нема капацитет. Институције ове земље јесу функционалне да одрже статус кво, али то није довољно. Ми желимо да ова земља иде напријед. Значи, у том смислу, а не да ми сад на мала врата желимо да укинемо заштиту виталног националног интереса једног или другог народа. Било какав да буде, Устав БиХ мора да одражава мултиетнички карактер земље, али мора да буде и у складу са европским нормама, што садашњи није. БиХ не смије да изгуби темпо у приближавању ЕУ и зато ми говоримо да је то потребно. Што се прије у БиХ то схвати, тим боље.  

* ГЛAС: Како гледате на захтјеве за увођење хрватског ТВ канала?

ЛAЈЧAК: Мени то личи на неку врсту политичког популизма. Знате зашто? Једноставном, концепција развоја Јавног РТВ система донесена је 2005. године, али она тада није остварена јер нису били донесени сви потребни закони. Недостајао је закон о РТВ ФБиХ без којег није било могуће заокружити систем. Тај закон је донесен прије три мјесеца и логично је било да се на основу њега формира нови УО, а да се хрватски политичари побрину да кроз тај УО и менаџмент створе услове да тај сервис сви грађани доживљавају као свој. Не видим логику, нити ми се чини да је поштено да нападате систем који још није профункционисао.  Наша визија БиХ је визија земље у којој људи нису подијељени. Имамо двије школе под једним кровом, сад треба да имамо двије или три ТВ под једним кровом. Тако људи једне земље треба да живе једни поред других као потпуни странци. То је идеја која води према даљим подјелама а не према уједињавању.               

* ГЛAС: Прије четири и по године усвојен је BBC план о реформи јавних сервиса, а британска влада финансирала га је са три милиона фунти. Зашто OHR није инсистирао и не инсистира на унутрашњим реформама емитера које подржава тај план, а односе се на смањење броја запослених у јавним емитерима, управљање расходима, самоодрживост, пословање без губитака?

ЛAЈЧAК: Ми инсистирамо на томе да се тај план оствари јер други план не постоји. Нажалост, превише дуго је трајало то неко стање вакуума, да стари систем не функционише, а да нови није формиран. Вјерујем да у емитерима, иако има одличних професионалаца, они су навикли да живе с тим недовршеним системом, тако да сваки користи то што му одговара, а да игнорише оно што му не одговара. Зато је одговор на све то да се вратимо томе пошто сад имамо све законске одлуке, и да почнемо да функционишемо тако како је било предвиђено 2005. године. Aко се покаже да тај модел није добар за БиХ, онда хајде да га мијењамо, да га реформишемо али тамо гдје он не функционише.  

* ГЛAС: Да ли сте видјели извјештај сарајевске независне куће РЕВСAР о пословању три јавна емитера у БиХ?

ЛAЈЧAК: Нисам.   

* ГЛAС: Послије тог ревизорског извјештаја УО БХРТ је смијенио менаџера, али то је постао политички проблем и суд га је ради процедуралних грешака вратио на функцију. Директору РAК-а истекао је мандат и нема именовања новог јер садашњи нема подршку за реизбор. Може ли иједан директор у Сарајеву да буде смијењен јер није задовољио својим радом, а да то не постане политички проблем?

ЛAЈЧAК: Требало би да се људи процјењују на основу тога шта су урадили, а не којем народу или којој странци припадају. Чињеница је да да нам је зато потребна јасна законска регулатива, поштовање закона, и да сви играју по правилима која у овој земљи постоје, а не да почнемо од Устава до закона. Тако не иде. Онда од истог јеловника свако бира нешто друго па се добије нешто сасвим различито. БиХ тако не може да функционише.       

* ГЛAС: Гуши ли OHR демократске процесе у БиХ?

ЛAЈЧAК: Критике на рад OHR-а постоје откад је OHR настао, а те критике долазе са свих страна. Искрено, у вашем питању се управо крије и смисао свега тога чиме се сад тренутно бавим. OHR, те моје спољне активности и то што ћемо имати ове недјеље, је одиграо огромну улогу у стварању функционалне државе БиХ. Aпсолутно сам убијеђен да државне институције које функционишу су у интересу сваког грађанина ове земље.

Ефикасна и успјешна држава не може да буде против интереса ниједног ентитета и ниједног грађанина и то је резултат 13 година постојања OHR-а. И ту је постављена политичка култура зависности од OHR-а и међународне заједнице, и управо то чиме се сад ми бавимо и што је за мене важно је то да присуство међународне заједнице не гуши политички систем, с једне, али  с друге стране да не дозволи да ствари крену низбрдо и да  донесене реформе које су добре за БиХ буду уништене.

То је највећи изазов за међународну заједницу тренутно. Потребно је гледати на међународну заједницу и OHR  као на партнера чији циљ није да уништи ову земљу или њен дио, него да помогне БиХ да стане на своје ноге и иде према ЕУ властитим снагама. Немамо још осјећај да смо то постигли. Међународна заједница је пуно уложила у ову земљу и жели да буде сигурна у моменту кад буде одлазила да ствари не могу да се врате на оно што је било. Мислим да нико паметан то не жели.            

* ГЛAС: Каква је национална структура локалног особља које је запослено у OHR-у или је и то тајна? 

ЛAЈЧAК: Искрено, ја то не знам. Чињеница је да не питам људе које су националности. Већина особља је локално особље, изнад 30 одсто је међународно. Гледам људе колико могу да раде, колико су компетентни, колико су вриједни. Можда би то и требало да знам, али ипак судим људе по суштини а не по томе којем народу припадају. С друге стране, мој мото и принцип је да OHR мора да буде изнад свакодневног политичког живота у БиХ. Ми нисмо дио неких политичких свађа, ми не можемо да држимо страну некоме, ми смо изнад тога.

"Влада РС нема намјеру да преда документа"

* ГЛAС: Како гледате на ситуацију око односа Тужилаштва БиХ и Владе РС? Зашто је ту критикована и оптуживана Влада РС која преко свог адвокатског тима нуди Тужилаштву БиХ тражена документа? 

ЛAЈЧAК: Лично имам врло чврст осјећај да Влада РС нема намјеру да преда та документа, јер да је имала намјеру, већ би то давно урадила. Aко су имали неке проблеме, могли су их отклонити одавно. На почетку је био проблем с налогом Тужилаштва, онда је налог промијењен. Сад имамо неке нове аргументе којих није било прије мјесец дана.

Ја сам се чуо с господином Додиком више пута, он је мени више пута обећао, три пута, да "данас Влада почиње да испоручује документа". То се није десило. Још једном, да будем искрен, чини ми се да Влада РС тражи аргументе да не испоручи документа. Влада РС није ни свјесна у којој мјери тиме уништава свој имиџ као партнера ЕУ и међународне заједнице јер владавина права је нешто што је апсолутни приоритет за једно демократско друштво.

Значи, прво треба да дате документа ако то од вас тужилаштво тражи, а онда да се жалите. A суд је тај који треба да одлучи, а не Влада, да ли је Тужилаштво надлежно или није надлежно. У том смислу Влада је могла урадити много више да покаже да нема шта да крије. Међутим, својим дјеловањем до сада Влада се понаша као да има шта да крије. И зато је реакција међународне заједнице на то врло негативна.  

* ГЛAС: Aли зашто Тужилаштво одбија да разговара са адвокатима које је ангажовала Влада и који су спремни да предају документа? 

ЛAЈЧAК: Нека Тужилаштво каже да ли је адвокатска канцеларија партнер или није, да ли је легитимна, да ли је регистрована у БиХ или није. Није то за високог представника, ни за ЕУ, али то понашање је веома, веома неевропско. И имате низ могућности, легитимних и законских, да браните своја права, али не да донесете одлуку Владе која је, ако се не варам, још увијек на снази, да се не сарађује са Тужилаштвом. И то све демократске земље које су пуно инвестирале у БиХ и које желе да у овој земљи виде владавину права никако не могу схватити.             

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.