Miroslav Lajčak: Sporazum iz Odžaka ključni princip na kome BiH treba da funkcioniše

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Miroslav Lajčak kazao je u intervjuu za "Glas Srpske" pred današnju sjednicu Savjeta za sprovođenje mira da očekuje da Brisel otvori diskusiju o novoj formi međunarodnog prisustva u BiH, te da da svoju ocjenu političkog stanja u zemlji.

On je rekao da dogovor političkih lidera iz Odžaka predstavlja pozitivan signal i korak u dobrom pravcu i prema ispunjavanju plana za transformaciju OHR-a, kao i prema stvaranju nove političke kulture u BiH.

- Mi smo pozdravili taj sporazum jer predstavlja ključni princip na kome BiH treba da funkcioniše, a to je kompromis i dogovor tri naroda. Spremni smo da podržimo taj dogovor, ali je odgovornost političkih lidera koji su ga potpisali da ga pretoče u konkretnu legislativu. Sada je to samo politička deklaracija, ali sam zadovoljan što se Savjet ministara već bavio tim pitanjima i donio odluke vezane za popis stanovništva, državnu imovinu i budžet - rekao je Lajčak. 

* GLAS: Šta očekujete od sjednice Upravnog odbora Savjeta za sprovođenje mira u Briselu?

LAJČAK: Očekujem da PIC da svoju ocjenu i trenutnog političkog stanja i političkog razvoja događaja. Očekujem vrlo jasan signal u pravcu potrebe završetka našeg programa pet ciljeva i dva uslova, kao i početak diskusije o tome koja je forma međunarodnog prisustva u ovom trenutku potrebna BiH.

GLAS: Koja bi to forma mogla da bude?

LAJČAK: Dugo prije mog dolaska u ovu zemlju je bila dogovorena filozofija koju svi prihvataju da će nakon tranzicije i zatvaranja OHR-a glavnu ulogu preuzeti Specijalni predstavnik EU (EUSR). Sad treba da počnemo da razgovaramo kada, i drugo, kako treba to da izgleda, koje kompetencije taj evropski predstavnik treba da ima. Ovo je strateški značajno pitanje da bismo mogli očekivati da može da se riješi u dva dana, zato sam rekao da očekujem početak razgovora u prisustvu svih članova PIC-a.

* GLAS: Sporazum lidera tri vodeće političke partije u Odžaku pokrenuo je stvari s mrtve tačke. Prema najavama, Parlament BiH bi trebalo da podrži taj sporazum. Koji su još uslovi potrebni nakon toga da bi došlo do zatvaranja OHR-a?

LAJČAK: To su dvije različite stvari. Naši uslovi su jasno definisani, to je pet ciljeva i dva uslova. Što se tiče sporazuma u Prudu kod Odžaka, on ima dodirnih tačaka s tim uslovima, imamo državnu imovinu, vojnu imovinu, status Brčkog. Mi smo pozdravili taj sporazum jer predstavlja ključni princip na kome BiH treba da funkcioniše, a to je kompromis i dogovor tri naroda. Spremni smo da podržimo taj dogovor, ali je odgovornost političkih lidera koji su ga potpisali da ga pretoče u konkretnu legislativu. Sada je to samo politička deklaracija, ali sam zadovoljan što se Savjet ministara već bavio tim pitanjima i donio odluke vezane za popis stanovništva, državnu imovinu i budžet. Dogovor iz Odžaka, u svakom slučaju, predstavlja pozitivan signal i korak u dobrom pravcu i prema ispunjavanju plana za transformaciju OHR-a, kao i prema stvaranju nove političke kulture u BiH koja se zasniva na uvažavanju stavova jednih prema drugima. 

* GLAS: Predsjednik SBiH Haris Silajdžić oštro je napao sporazum tri lidera, kao i neki mediji u Sarajevu. Na isti način minirane su i ustavne promjene. Da li bi se ponovo moglo dogoditi isto i hoće li odgovorni za to ovoga puta biti sankcionisani?

LAJČAK: Prvo taj dogovor, i to je odgovornost potpisnika tog dogovora, treba da bude izglasan u Parlamentu u formi konkretnih zakona. I onda će oni, koji su protiv i koji nisu ponudili nešto što bi dobilo podršku Parlamenta, na taj način dobiti političku ocjenu svog djelovanja.

* GLAS: Sarajevski mediji, a i predstavnici međunarodne zajednice insistiraju na izjednačavanju Dodika i Silajdžića. Zašto, ako ne postoji znak jednakosti u onome što gradi Dodik i onome što ruši Silajdžić?

LAJČAK: Svaki političar je različit, pa tako i Dodik i Silajdžić. Oni su veoma različiti u načinu političkog djelovanja i u principima za koje se zalažu. Slično je to što je Silajdžić na predsjedničkim izborima dobio vrlo snažan mandat bošnjačkog naroda, a Dodik na izborima već dva puta vrlo snažan mandat srpskog naroda. Kroz ove dvije političke ličnosti ide personifikacija problema koji postoje u komunikaciji Bošnjaka i Srba. Ako si dobio taj mandat onda uz to ide ogromna odgovornost. To ide uz liderstvo i oni to znaju. 

* GLAS: Ustavna reforma nije uslov ni za zatvaranje OHR-a ni za dalji put BiH ka EU, međutim stalno se iznova ističe da je ona potrebna. Zašto, i kako Vi vidite reformu Ustava BiH?

LAJČAK: Hvala na ovom pitanju. Tu ima više koncepcija i nesporazuma vezano za reformu Ustava. To o čemu mi govorimo je da je BiH potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju uz postojeći Ustav, ali da ne može s tim Ustavom uspješno da završi proces evropskih integracija. Zašto? Od junske sjednice UO PIC-a Parlament BiH usvojio je samo dva zakona. Koja je to brzina? Parlamenti u zemljama koje su aspirisale na članstvo u EU su usvojili stotine, ako ne hiljade zakona. Znači, taj parlament nema kapacitet. Institucije ove zemlje jesu funkcionalne da održe status kvo, ali to nije dovoljno. Mi želimo da ova zemlja ide naprijed. Znači, u tom smislu, a ne da mi sad na mala vrata želimo da ukinemo zaštitu vitalnog nacionalnog interesa jednog ili drugog naroda. Bilo kakav da bude, Ustav BiH mora da odražava multietnički karakter zemlje, ali mora da bude i u skladu sa evropskim normama, što sadašnji nije. BiH ne smije da izgubi tempo u približavanju EU i zato mi govorimo da je to potrebno. Što se prije u BiH to shvati, tim bolje.  

* GLAS: Kako gledate na zahtjeve za uvođenje hrvatskog TV kanala?

LAJČAK: Meni to liči na neku vrstu političkog populizma. Znate zašto? Jednostavnom, koncepcija razvoja Javnog RTV sistema donesena je 2005. godine, ali ona tada nije ostvarena jer nisu bili doneseni svi potrebni zakoni. Nedostajao je zakon o RTV FBiH bez kojeg nije bilo moguće zaokružiti sistem. Taj zakon je donesen prije tri mjeseca i logično je bilo da se na osnovu njega formira novi UO, a da se hrvatski političari pobrinu da kroz taj UO i menadžment stvore uslove da taj servis svi građani doživljavaju kao svoj. Ne vidim logiku, niti mi se čini da je pošteno da napadate sistem koji još nije profunkcionisao.  Naša vizija BiH je vizija zemlje u kojoj ljudi nisu podijeljeni. Imamo dvije škole pod jednim krovom, sad treba da imamo dvije ili tri TV pod jednim krovom. Tako ljudi jedne zemlje treba da žive jedni pored drugih kao potpuni stranci. To je ideja koja vodi prema daljim podjelama a ne prema ujedinjavanju.               

* GLAS: Prije četiri i po godine usvojen je BBC plan o reformi javnih servisa, a britanska vlada finansirala ga je sa tri miliona funti. Zašto OHR nije insistirao i ne insistira na unutrašnjim reformama emitera koje podržava taj plan, a odnose se na smanjenje broja zaposlenih u javnim emiterima, upravljanje rashodima, samoodrživost, poslovanje bez gubitaka?

LAJČAK: Mi insistiramo na tome da se taj plan ostvari jer drugi plan ne postoji. Nažalost, previše dugo je trajalo to neko stanje vakuuma, da stari sistem ne funkcioniše, a da novi nije formiran. Vjerujem da u emiterima, iako ima odličnih profesionalaca, oni su navikli da žive s tim nedovršenim sistemom, tako da svaki koristi to što mu odgovara, a da ignoriše ono što mu ne odgovara. Zato je odgovor na sve to da se vratimo tome pošto sad imamo sve zakonske odluke, i da počnemo da funkcionišemo tako kako je bilo predviđeno 2005. godine. Ako se pokaže da taj model nije dobar za BiH, onda hajde da ga mijenjamo, da ga reformišemo ali tamo gdje on ne funkcioniše.  

* GLAS: Da li ste vidjeli izvještaj sarajevske nezavisne kuće REVSAR o poslovanju tri javna emitera u BiH?

LAJČAK: Nisam.   

* GLAS: Poslije tog revizorskog izvještaja UO BHRT je smijenio menadžera, ali to je postao politički problem i sud ga je radi proceduralnih grešaka vratio na funkciju. Direktoru RAK-a istekao je mandat i nema imenovanja novog jer sadašnji nema podršku za reizbor. Može li ijedan direktor u Sarajevu da bude smijenjen jer nije zadovoljio svojim radom, a da to ne postane politički problem?

LAJČAK: Trebalo bi da se ljudi procjenjuju na osnovu toga šta su uradili, a ne kojem narodu ili kojoj stranci pripadaju. Činjenica je da da nam je zato potrebna jasna zakonska regulativa, poštovanje zakona, i da svi igraju po pravilima koja u ovoj zemlji postoje, a ne da počnemo od Ustava do zakona. Tako ne ide. Onda od istog jelovnika svako bira nešto drugo pa se dobije nešto sasvim različito. BiH tako ne može da funkcioniše.       

* GLAS: Guši li OHR demokratske procese u BiH?

LAJČAK: Kritike na rad OHR-a postoje otkad je OHR nastao, a te kritike dolaze sa svih strana. Iskreno, u vašem pitanju se upravo krije i smisao svega toga čime se sad trenutno bavim. OHR, te moje spoljne aktivnosti i to što ćemo imati ove nedjelje, je odigrao ogromnu ulogu u stvaranju funkcionalne države BiH. Apsolutno sam ubijeđen da državne institucije koje funkcionišu su u interesu svakog građanina ove zemlje.

Efikasna i uspješna država ne može da bude protiv interesa nijednog entiteta i nijednog građanina i to je rezultat 13 godina postojanja OHR-a. I tu je postavljena politička kultura zavisnosti od OHR-a i međunarodne zajednice, i upravo to čime se sad mi bavimo i što je za mene važno je to da prisustvo međunarodne zajednice ne guši politički sistem, s jedne, ali  s druge strane da ne dozvoli da stvari krenu nizbrdo i da  donesene reforme koje su dobre za BiH budu uništene.

To je najveći izazov za međunarodnu zajednicu trenutno. Potrebno je gledati na međunarodnu zajednicu i OHR  kao na partnera čiji cilj nije da uništi ovu zemlju ili njen dio, nego da pomogne BiH da stane na svoje noge i ide prema EU vlastitim snagama. Nemamo još osjećaj da smo to postigli. Međunarodna zajednica je puno uložila u ovu zemlju i želi da bude sigurna u momentu kad bude odlazila da stvari ne mogu da se vrate na ono što je bilo. Mislim da niko pametan to ne želi.            

* GLAS: Kakva je nacionalna struktura lokalnog osoblja koje je zaposleno u OHR-u ili je i to tajna? 

LAJČAK: Iskreno, ja to ne znam. Činjenica je da ne pitam ljude koje su nacionalnosti. Većina osoblja je lokalno osoblje, iznad 30 odsto je međunarodno. Gledam ljude koliko mogu da rade, koliko su kompetentni, koliko su vrijedni. Možda bi to i trebalo da znam, ali ipak sudim ljude po suštini a ne po tome kojem narodu pripadaju. S druge strane, moj moto i princip je da OHR mora da bude iznad svakodnevnog političkog života u BiH. Mi nismo dio nekih političkih svađa, mi ne možemo da držimo stranu nekome, mi smo iznad toga.

"Vlada RS nema namjeru da preda dokumenta"

* GLAS: Kako gledate na situaciju oko odnosa Tužilaštva BiH i Vlade RS? Zašto je tu kritikovana i optuživana Vlada RS koja preko svog advokatskog tima nudi Tužilaštvu BiH tražena dokumenta? 

LAJČAK: Lično imam vrlo čvrst osjećaj da Vlada RS nema namjeru da preda ta dokumenta, jer da je imala namjeru, već bi to davno uradila. Ako su imali neke probleme, mogli su ih otkloniti odavno. Na početku je bio problem s nalogom Tužilaštva, onda je nalog promijenjen. Sad imamo neke nove argumente kojih nije bilo prije mjesec dana.

Ja sam se čuo s gospodinom Dodikom više puta, on je meni više puta obećao, tri puta, da "danas Vlada počinje da isporučuje dokumenta". To se nije desilo. Još jednom, da budem iskren, čini mi se da Vlada RS traži argumente da ne isporuči dokumenta. Vlada RS nije ni svjesna u kojoj mjeri time uništava svoj imidž kao partnera EU i međunarodne zajednice jer vladavina prava je nešto što je apsolutni prioritet za jedno demokratsko društvo.

Znači, prvo treba da date dokumenta ako to od vas tužilaštvo traži, a onda da se žalite. A sud je taj koji treba da odluči, a ne Vlada, da li je Tužilaštvo nadležno ili nije nadležno. U tom smislu Vlada je mogla uraditi mnogo više da pokaže da nema šta da krije. Međutim, svojim djelovanjem do sada Vlada se ponaša kao da ima šta da krije. I zato je reakcija međunarodne zajednice na to vrlo negativna.  

* GLAS: Ali zašto Tužilaštvo odbija da razgovara sa advokatima koje je angažovala Vlada i koji su spremni da predaju dokumenta? 

LAJČAK: Neka Tužilaštvo kaže da li je advokatska kancelarija partner ili nije, da li je legitimna, da li je registrovana u BiH ili nije. Nije to za visokog predstavnika, ni za EU, ali to ponašanje je veoma, veoma neevropsko. I imate niz mogućnosti, legitimnih i zakonskih, da branite svoja prava, ali ne da donesete odluku Vlade koja je, ako se ne varam, još uvijek na snazi, da se ne sarađuje sa Tužilaštvom. I to sve demokratske zemlje koje su puno investirale u BiH i koje žele da u ovoj zemlji vide vladavinu prava nikako ne mogu shvatiti.             

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.