Мирослав Јовановић: Европска економија личи на трулу даску

Ушли смо у период који ће несумњиво након војних обележити и разни интересни и трговински ратови између појединих земаља, па чак и оних које су до сада биле у савезничким и пријатељским политичким односима.

Могуће су неке краткорочне победе у овом новом рату, плусеви и бенефити, а што се пре свега односи на САД, које би увођењем тарифа на увозну робу могле да побољшају свој досадашњи трговински биланс, односно дефицит у робној размени са појединим државама, а поготово оним европским. Али, дугорочно гледајући, они никоме не могу донети ништа добро. Не може бити победника, већ би могло бити по оној народној - "ко преживи, причаће". 

Каже ово у интервјуу за "Глас Српске" професор и доктор економских наука Мирослав Јовановић, који данас живи и ради на релацији Нови Сад - Женева, коментаришући недавну наредбу америчког предсједника Доналда Трампа којом су уведене царине од десет одсто на увоз све робе у САД, али и тарифе које се тичу опорезивања иностраних аутомобила са 25 процената те посебне и веће које се односе на поједине таргетиране државе за које је из Вашингтона поручено да су у протеклом периоду биле, како је саопштено, најгори трговински преступници. 

- Тарифе се не уводе да би држава узела паре и попунила буџетске рупе, већ да би била дата могућност домаћој привреди да изврши структурно прилагођавање и то у условима када не би била изложена већој иностраној конкуренцији. И ово је, верујем, идеја новог америчког председника и његовог тима. Уосталом то је и његов слоган: "Америка на првом месту". Краткорочно гледајући могући су одређени економски успеси, али не и дугорочно, јер би овакве царине могле успавати америчку привреду - сматра Јовановић. 

У наставку овог разговора овај стручњак, који иза себе има завидну професионалну и професорску каријеру, изнио је и своје виђење какву би судбину могла доживјети Европска унија, при том правећи паралеле са бившом Југославијом, али и у којем правцу би Стари континент могла одвести најављена милитаризација тешка 800 милијарди евра. 

ГЛАС: Да ли је онда Трампов план добар или лош?

ЈОВАНОВИЋ: То ћемо видети у наредном периоду. Сматрам да ће једним делом успети у својим намерама. Али неко ће морати да плати цену овог ратовања. То ће пре свега бити потрошачи, јер више неће бити у прилици да бирају. Такође, сигурно ће доћи и до одређених поскупљења. Значи, сами грађани, обични људи, биће највише погођени овим новим царинама. 
Сматрам да би далеко успешнија економска политика била да је нова америчка администрација уместо поменутих царина увела новчане стимулације које би биле усмерене ка домаћим произвођачима, али и образовним институцијама, које би стварале нове и стручне кадрове, тражене, како на америчком тако и на другим иностраним тржиштима. 

Сматрам да је потребно имати дугорочну визију, али Трампу се очигледно жури. Никако не треба заборавити да је он више бизнисмен него политичар. При томе је велики преговарач. Верујем да све ово што тренутно ради са тарифама представља покушај да за преговарачким столом добије доминантну позицију. Тарифе су моћна карта у неким наредним трговинским преговорима, за које верујем да ће у неком тренутку доћи. Они који се томе успротиве ризикују да се нађу у још неповољнијем и незавиднијем економском и политичком положају. 

ГЛАС: Утисак је, а када је у питању Европска унија, да ће највише бити погођен аутомобилски сектор, јер су уведене тарифе од 25 одсто на све аутомобиле које Америка увози. Може ли ова европска индустрија, која је некада била носилац привредног развоја Старог континента, да преживи овај нови трговински рат, који поприма облике глобалног? 

ЈОВАНОВИЋ: Вероватно може, али велико је питање - како и по коју цену? Цена електричне енергије у Европској унији је и неколико пута виша од оне у САД. То у многоме поскупљује производњу и чини европске производе неконкурентним на осталим тржиштима. 

И шта се догађа? Велики потрошачи електричне енергије, као што је аутомобилска индустрија, али и хемијска, масовно селе своје погоне са простора Европе у Америку, али и Азију, гдје су енергенти далеко јефтини. Дакле, европска економија се налази на јако трулој дасци! Стари континент неће остати без производње аутомобила, али ће профити бити прављени на другим местима, а прије свега у САД и Кини. 

ГЛАС: Шта ће бити са берзама, али и доларом и евром, када је у питању њихова вриједност? 

ЈОВАНОВИЋ: Уведене тарифе, али и неки већи трговински рат, несумњиво ће имати утицаја на све што сте поменули. Сматрам да је у тренутним околностима најбоље улагати у нешто што је реално. То је несумњиво злато које у време разних неизвесности и криза представља једно од најсигурнијих уточишта капитала. 

О томе говоре и рекордне цене до којих је дошло због огромне потражње и куповине. Показало се да је ко год је улагао у овај племенити метал, у дугом року, на крају профитирао. Наравно ту су и сребро, али и некретнине. Вероватно треба очекивати да цена злата и даље настави да расте, уколико дође до реципрочних царина на одређене америчке производе и услуге. 

ГЛАС: Све ово дешава се у вријеме када водеће европске државе већ имају великих економских и финансијских проблема, а ту прије свега мислим на Њемачку, али и Италију, Шпанију па и Француску. Интересантно је да ова ЕУ планира да у наредних четири или пет година 800 милијарди евра уложи у безбједност, односно наоружавање. Што једном приликом неко рече, умјесто у мир и благостање, улаже се у милитаризацију. Како објаснити ово из економског, али и геополитичког угла?

ЈОВАНОВИЋ: Производња је производња, ма шта био коначни продукт. Да ли је то аутомобил или фрижидер, небитно је. Најважније је да се ствара нова вредност те да се одржава стопа запослености. Производња оружја може донети неке краткорочне ефекте, који се пре свега тичу безбедности, али не дају неку нову опипљиву вредност, за разлику од аутомобила. Шта је будућност Европе - производња тенкова или нечег другог?! 
Мислим да је одговор јасан. Постоји једна велика рупа у Европи, а која се односи на застарелу инфраструктуру. Хронични проблем представља и демографија. Европа стари и све мање је способне радне снаге. Будућност није обећавајућа. Тенкови нису решење, већ улагање у образовање и реалну привреду. 

ГЛАС: Европа је очигледно изгубила своју некадашњу конкурентност на глобалном тржишту. Може ли је повратити и на који начин?

ЈОВАНОВИЋ: На овај начин, како сада раде, тешко. Тону све више. Пре четрдесетак година био сам један од ретких који је у социјалистичкој, комунистичкој Југославији јавно хвалио претечу данашње Европске уније, тадашњу Европску економску заједницу и залагао се за улазак у ово елитно друштво. 
Сматрао сам да је ова заједница светионик економског напретка и развоја демократије. У међувремену сам променио мишљење. Европска унија и њена индустрија се годинама налазе на силазној путањи. Ова заједница је извршила самоповређивање, увођењем многобројних санкција Русији, а пре свега оних којe се односе на стратешке енергенте, нафту и гас. 

ГЛАС: Како би се све ово могло одразити на ову заједницу и њену даљу будућност, а поготово с обзиром на све контроверзе које већ постоје између појединих чланица и Брисела, који је све више отуђени центар моћи? 

ЈОВАНОВИЋ: Све што се дешава последњих неколико година унутар ове заједнице некако ме подсећа на период пред распад Југославије. Бојим се да такав сценарио није нимало немогућ, поготово због политике која се води унутар појединих европских земаља, али и од стране бриселских званичника, који су Европску комисију претворили у отуђени центар моћи, који не ради у интересу чланица ове заједнице. 

ГЛАС: Какав живот ће Европљани имати у наредних пет или десет година? Да ли могу вратити точак уназад и живјети као некада?

ЈОВАНОВИЋ: Могу, али времена да преокрену тај точак је све мање. Истиче им време, јер су остали ментално и политички заробљени, не схватајући да је досадашњи глобалистички концепт на издисају. Као прво, морају прихватити нову реалност. Уколико наставе са милитаризацијом, уместо да средства улажу у здравство, образовање и технолошки развој, тешко ће поново изаћи на зелену грану. Све што тренутно раде је непродуктивно. 

Ко коло води?

ГЛАС: У оквиру преговора који се воде у вези са постизањем мира у Украјини Вашингтон и Москва паралелно разговарају и о некој будућој сарадњи. Говори се чак о успостављању заједничких пројеката на Арктику, али и заједничкој контроли црноморских путева. Да ли смо ушли у једну еру грчевите борбе због енергената, али и транспортних рута? 

ЈОВАНОВИЋ: Борба због енергената, ријетких минерала и транспортних рута никада није ни престајала. Некада се она водила иза кулиса, а сада се то ради готово отворено, без икаквог политичког устезања и маневрисања. Мали се неће ништа питати. Велики ће, као и увек водити коло. Ту пре свега мислим на Америку, Русију и Кину. 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.