Miroslav Jovanović: Evropska ekonomija liči na trulu dasku

Ušli smo u period koji će nesumnjivo nakon vojnih obeležiti i razni interesni i trgovinski ratovi između pojedinih zemalja, pa čak i onih koje su do sada bile u savezničkim i prijateljskim političkim odnosima.

Moguće su neke kratkoročne pobede u ovom novom ratu, plusevi i benefiti, a što se pre svega odnosi na SAD, koje bi uvođenjem tarifa na uvoznu robu mogle da poboljšaju svoj dosadašnji trgovinski bilans, odnosno deficit u robnoj razmeni sa pojedinim državama, a pogotovo onim evropskim. Ali, dugoročno gledajući, oni nikome ne mogu doneti ništa dobro. Ne može biti pobednika, već bi moglo biti po onoj narodnoj - "ko preživi, pričaće". 

Kaže ovo u intervjuu za "Glas Srpske" profesor i doktor ekonomskih nauka Miroslav Jovanović, koji danas živi i radi na relaciji Novi Sad - Ženeva, komentarišući nedavnu naredbu američkog predsjednika Donalda Trampa kojom su uvedene carine od deset odsto na uvoz sve robe u SAD, ali i tarife koje se tiču oporezivanja inostranih automobila sa 25 procenata te posebne i veće koje se odnose na pojedine targetirane države za koje je iz Vašingtona poručeno da su u proteklom periodu bile, kako je saopšteno, najgori trgovinski prestupnici. 

- Tarife se ne uvode da bi država uzela pare i popunila budžetske rupe, već da bi bila data mogućnost domaćoj privredi da izvrši strukturno prilagođavanje i to u uslovima kada ne bi bila izložena većoj inostranoj konkurenciji. I ovo je, verujem, ideja novog američkog predsednika i njegovog tima. Uostalom to je i njegov slogan: "Amerika na prvom mestu". Kratkoročno gledajući mogući su određeni ekonomski uspesi, ali ne i dugoročno, jer bi ovakve carine mogle uspavati američku privredu - smatra Jovanović. 

U nastavku ovog razgovora ovaj stručnjak, koji iza sebe ima zavidnu profesionalnu i profesorsku karijeru, iznio je i svoje viđenje kakvu bi sudbinu mogla doživjeti Evropska unija, pri tom praveći paralele sa bivšom Jugoslavijom, ali i u kojem pravcu bi Stari kontinent mogla odvesti najavljena militarizacija teška 800 milijardi evra. 

GLAS: Da li je onda Trampov plan dobar ili loš?

JOVANOVIĆ: To ćemo videti u narednom periodu. Smatram da će jednim delom uspeti u svojim namerama. Ali neko će morati da plati cenu ovog ratovanja. To će pre svega biti potrošači, jer više neće biti u prilici da biraju. Takođe, sigurno će doći i do određenih poskupljenja. Znači, sami građani, obični ljudi, biće najviše pogođeni ovim novim carinama. 
Smatram da bi daleko uspešnija ekonomska politika bila da je nova američka administracija umesto pomenutih carina uvela novčane stimulacije koje bi bile usmerene ka domaćim proizvođačima, ali i obrazovnim institucijama, koje bi stvarale nove i stručne kadrove, tražene, kako na američkom tako i na drugim inostranim tržištima. 

Smatram da je potrebno imati dugoročnu viziju, ali Trampu se očigledno žuri. Nikako ne treba zaboraviti da je on više biznismen nego političar. Pri tome je veliki pregovarač. Verujem da sve ovo što trenutno radi sa tarifama predstavlja pokušaj da za pregovaračkim stolom dobije dominantnu poziciju. Tarife su moćna karta u nekim narednim trgovinskim pregovorima, za koje verujem da će u nekom trenutku doći. Oni koji se tome usprotive rizikuju da se nađu u još nepovoljnijem i nezavidnijem ekonomskom i političkom položaju. 

GLAS: Utisak je, a kada je u pitanju Evropska unija, da će najviše biti pogođen automobilski sektor, jer su uvedene tarife od 25 odsto na sve automobile koje Amerika uvozi. Može li ova evropska industrija, koja je nekada bila nosilac privrednog razvoja Starog kontinenta, da preživi ovaj novi trgovinski rat, koji poprima oblike globalnog? 

JOVANOVIĆ: Verovatno može, ali veliko je pitanje - kako i po koju cenu? Cena električne energije u Evropskoj uniji je i nekoliko puta viša od one u SAD. To u mnogome poskupljuje proizvodnju i čini evropske proizvode nekonkurentnim na ostalim tržištima. 

I šta se događa? Veliki potrošači električne energije, kao što je automobilska industrija, ali i hemijska, masovno sele svoje pogone sa prostora Evrope u Ameriku, ali i Aziju, gdje su energenti daleko jeftini. Dakle, evropska ekonomija se nalazi na jako truloj dasci! Stari kontinent neće ostati bez proizvodnje automobila, ali će profiti biti pravljeni na drugim mestima, a prije svega u SAD i Kini. 

GLAS: Šta će biti sa berzama, ali i dolarom i evrom, kada je u pitanju njihova vrijednost? 

JOVANOVIĆ: Uvedene tarife, ali i neki veći trgovinski rat, nesumnjivo će imati uticaja na sve što ste pomenuli. Smatram da je u trenutnim okolnostima najbolje ulagati u nešto što je realno. To je nesumnjivo zlato koje u vreme raznih neizvesnosti i kriza predstavlja jedno od najsigurnijih utočišta kapitala. 

O tome govore i rekordne cene do kojih je došlo zbog ogromne potražnje i kupovine. Pokazalo se da je ko god je ulagao u ovaj plemeniti metal, u dugom roku, na kraju profitirao. Naravno tu su i srebro, ali i nekretnine. Verovatno treba očekivati da cena zlata i dalje nastavi da raste, ukoliko dođe do recipročnih carina na određene američke proizvode i usluge. 

GLAS: Sve ovo dešava se u vrijeme kada vodeće evropske države već imaju velikih ekonomskih i finansijskih problema, a tu prije svega mislim na Njemačku, ali i Italiju, Španiju pa i Francusku. Interesantno je da ova EU planira da u narednih četiri ili pet godina 800 milijardi evra uloži u bezbjednost, odnosno naoružavanje. Što jednom prilikom neko reče, umjesto u mir i blagostanje, ulaže se u militarizaciju. Kako objasniti ovo iz ekonomskog, ali i geopolitičkog ugla?

JOVANOVIĆ: Proizvodnja je proizvodnja, ma šta bio konačni produkt. Da li je to automobil ili frižider, nebitno je. Najvažnije je da se stvara nova vrednost te da se održava stopa zaposlenosti. Proizvodnja oružja može doneti neke kratkoročne efekte, koji se pre svega tiču bezbednosti, ali ne daju neku novu opipljivu vrednost, za razliku od automobila. Šta je budućnost Evrope - proizvodnja tenkova ili nečeg drugog?! 
Mislim da je odgovor jasan. Postoji jedna velika rupa u Evropi, a koja se odnosi na zastarelu infrastrukturu. Hronični problem predstavlja i demografija. Evropa stari i sve manje je sposobne radne snage. Budućnost nije obećavajuća. Tenkovi nisu rešenje, već ulaganje u obrazovanje i realnu privredu. 

GLAS: Evropa je očigledno izgubila svoju nekadašnju konkurentnost na globalnom tržištu. Može li je povratiti i na koji način?

JOVANOVIĆ: Na ovaj način, kako sada rade, teško. Tonu sve više. Pre četrdesetak godina bio sam jedan od retkih koji je u socijalističkoj, komunističkoj Jugoslaviji javno hvalio preteču današnje Evropske unije, tadašnju Evropsku ekonomsku zajednicu i zalagao se za ulazak u ovo elitno društvo. 
Smatrao sam da je ova zajednica svetionik ekonomskog napretka i razvoja demokratije. U međuvremenu sam promenio mišljenje. Evropska unija i njena industrija se godinama nalaze na silaznoj putanji. Ova zajednica je izvršila samopovređivanje, uvođenjem mnogobrojnih sankcija Rusiji, a pre svega onih koje se odnose na strateške energente, naftu i gas. 

GLAS: Kako bi se sve ovo moglo odraziti na ovu zajednicu i njenu dalju budućnost, a pogotovo s obzirom na sve kontroverze koje već postoje između pojedinih članica i Brisela, koji je sve više otuđeni centar moći? 

JOVANOVIĆ: Sve što se dešava poslednjih nekoliko godina unutar ove zajednice nekako me podseća na period pred raspad Jugoslavije. Bojim se da takav scenario nije nimalo nemoguć, pogotovo zbog politike koja se vodi unutar pojedinih evropskih zemalja, ali i od strane briselskih zvaničnika, koji su Evropsku komisiju pretvorili u otuđeni centar moći, koji ne radi u interesu članica ove zajednice. 

GLAS: Kakav život će Evropljani imati u narednih pet ili deset godina? Da li mogu vratiti točak unazad i živjeti kao nekada?

JOVANOVIĆ: Mogu, ali vremena da preokrenu taj točak je sve manje. Ističe im vreme, jer su ostali mentalno i politički zarobljeni, ne shvatajući da je dosadašnji globalistički koncept na izdisaju. Kao prvo, moraju prihvatiti novu realnost. Ukoliko nastave sa militarizacijom, umesto da sredstva ulažu u zdravstvo, obrazovanje i tehnološki razvoj, teško će ponovo izaći na zelenu granu. Sve što trenutno rade je neproduktivno. 

Ko kolo vodi?

GLAS: U okviru pregovora koji se vode u vezi sa postizanjem mira u Ukrajini Vašington i Moskva paralelno razgovaraju i o nekoj budućoj saradnji. Govori se čak o uspostavljanju zajedničkih projekata na Arktiku, ali i zajedničkoj kontroli crnomorskih puteva. Da li smo ušli u jednu eru grčevite borbe zbog energenata, ali i transportnih ruta? 

JOVANOVIĆ: Borba zbog energenata, rijetkih minerala i transportnih ruta nikada nije ni prestajala. Nekada se ona vodila iza kulisa, a sada se to radi gotovo otvoreno, bez ikakvog političkog ustezanja i manevrisanja. Mali se neće ništa pitati. Veliki će, kao i uvek voditi kolo. Tu pre svega mislim na Ameriku, Rusiju i Kinu. 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.