Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ: Мљекари и прерађивачи меса угрожени ССП-ом

Питање адаптације Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између БиХ и ЕУ није црно-бијело. Нити је потпуно тачна оцјена да не ваља ништа, нити је тачна оцјена да је одлично, каже министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић.

* ГЛАС: Да ли је адаптација ССП-а добро испреговарана, односно да ли је штетна за домаћу привреду, а посебно пољопривредни сектор?

ШАРОВИЋ: Не бих могао рећи да је штетна, рекао бих да вјероватно није сјајна, ако могу да изнесем ту оцјену. Проблем је што је ССП на неки начин постао политичко питање, а мање се разговара о елементима унутар њега, односно о томе шта смо евентуално добили, а шта изгубили. Није могуће да у преговорима све добијете. Питање је шта претеже у томе. То је питање за струку, али ових дана је таква атмосфера да нема простора за стручно размишљање. У сваком случају, како сада ствари стоје, мале су шансе за прихватање адаптације ССП-а, али за такво нешто мораћемо трпјети посљедице и европски пут ће бити вјероватно заустављен.

* ГЛАС: Представници РС у преговарачком тиму БиХ константно су упозоравали на то да је предложени модел адаптације штетан за привреду и пољопривреду Српске. Како то коментаришете и због чега су се сви оглушили о та упозорења?

ШАРОВИЋ: Само су дјелимично у праву. Најмање два сектора ће бити угрожена, али има и оних који ће рећи да је ССП у реду. То ће се лоше одразити на мљекарски сектор у једном дијелу, али не у потпуности. У земљу ће у првој години моћи да уђе квота од 5.000 тона млијека без царина. Лоше ће се одразити и на прерађевине од меса, али не и на увоз меса, јер га и сада увозимо на десетине тона без царина. То су два најјача сектора и потпуно је јасно да би они трпјели ако би овакав модел адаптације ССП-а био прихваћен. С друге стране, у оваквом споразуму сигурно бих позитивну оцјену дао дијелу који се односи на рибарски сектор, јер су добили могућност да без царина извозе неколико врста пастрмке и шарана, што је за њих веома значајно. Вјероватно су задовољни и произвођачи вина, јер ће имати могућност да готово све количине извезу у Хрватску и друге земље. Дјелимично ће бити задовољна шећерана која ће имати могућност извоза 1.200 тона шећера и сигурно ће бити задовољни повртари и воћари, јер ће поново бити уведене привилеговане аутономне трговинске мјере, односно постојаће могућност да без царина извеземо неограничене количине воћа и поврћа ако га имамо. Значи, питање адаптације ССП-а није црно-бијело. Нити је потпуно тачна оцјена да не ваља ништа, нити је тачна оцјена да је одлично. Али, код нас ће се најчешће чути искључиви ставови.

* ГЛАС: Ко ће, дакле, бити угрожен ако би предложена адаптација ССП-а била прихваћена?

ШАРОВИЋ: Биће угрожен мљекарски сектор у БиХ, да посебно не говоримо о РС и ФБиХ, јер сада не можемо да мјеримо ко више, а ко мање у једном или другом ентитету. Биће угрожени и прерађивачи у месној индустрији, јер ће бити већа конкуренција.

* ГЛАС: Да ли ће ССП бити адаптиран, с обзиром на то да се томе, уважавајући став Владе РС, успротивио члан Предсједништва БиХ из РС Младен Иванић?

ШАРОВИЋ: Не знам када ће бити стечени услови за то. То није у надлежности Министарства спољне трговине и економских односа, већ питање за Предсједништво. Они су утврдили преговарачки тим и платформу на којој је преговарачки тим радио. Када ће и да ли ће прилагођавање ССП-а у овој години уопште доћи на дневни ред, не знам. Много је фактора који на то утичу, али у сваком случају, док год ово питање на неки начин не буде затворено, вјероватно ће наш европски пут бити заустављен. Добра ствар је што је ово питање остало отворено и што га нисмо потпуно елиминисали. Дакле, постоји шанса да се на неки начин покуша наћи компромис кроз унутрашњи договор. Ако се то не деси, Брисел ће нам вјероватно рећи: "Добро, до виђења, јавите нам се у неко друго вријеме". Вјероватно ће се ниво сарадње о овом питању свести на маргиналне људе из Брисела и то тако функционише. Они не инсистирају да ми прихватимо ССП. Што се њих тиче, све је по принципу узми или остави и уопште неће вршити притисак на нас када је ријеч о адаптацији.

* ГЛАС: Да ли је БиХ у кризи, јер је попис још више пореметио односе од адаптације ССП-а?

ШАРОВИЋ: Јесте, сигурно. У кризи су процеси у земљи. Ближе се локални избори и атмосфера је таква да је тешко рјешавати ствари. Попис је био окидач и мислим да је БиХ нанесена велика штета одлуком директора Агенције за статистику БиХ Велимира Јукића. Мислим да је нанио непроцјењиву штету, пореметио односе и увео земљу у кризу, чији су домети и посљедице још непознати. Тешко да ико то може предвидјети. Паметније је било да смо питање пописа рјешавали договором, јер се само тако може остварити успјех. Резултати пописа су некредибилни и неће га прихватити институције РС, ни српски представници у институцијама БиХ.

* ГЛАС: Како оцјењујете сарадњу са Владом РС?

ШАРОВИЋ: Наравно да сарађујем са Владом РС. Да будем прецизнији, сарађујем са министарствима надлежним за одређене области и ми се наслањамо једни на друге. Не слажемо се о одређеним питањима, али боже мој.

Забрана увоза због болести

* ГЛАС: Да ли је још на снази забрана увоза меса и стоке из Србије, Македоније и Бугарске због болести квргаве коже говеда?

ШАРОВИЋ: Та болест је захватила Бугарску, Турску, Грчку, Македонију и почетком јула југ Србије. Појавили су се и први случајеви у Шапцу и то је био аларм за нас да забранимо увоз, што је и наша обавеза. Предузимамо мјере заједно са институцијама на ентитетском и нижем нивоу како бисмо спријечили да болест пређе границу БиХ, јер ако пређе, имаћемо велике посљедице и биће забрањен извоз меса и месних прерађевина из БиХ, а вјероватно и млијека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.